Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 21.07. (08.07. po Starom kal.)

Sv. vel. muč. Prokopije

Sv. vel. muč. Prokopije

Rođen u Jerusalimu od oca hrišćanina i majke neznaboške. Najpre mu beše ime Neanije. Po smrti očevoj majka vaspita sina potpuno u duhu rimskog idolopoklonstva. Kad odraste Neanije, vide ga jednom car Dioklecijan i odmah ga toliko zavoli da ga uze u svoj dvor na vojničku službu. Kada ovaj zločestivi car poče goniti hrišćane, on odredi Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i zatre tamo hrišćane. No na tom putu desi se Neaniju nešto slično kao negda i Savlu. U treći čas noći bi jak zemljotres i u tom javi mu se Gospod i ču se glas: „Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?" u velikom strahu upita Neanije: „ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam." U tom se pokaza u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i od krsta dođe glas: „Ja sam Isus raspeti Sin Božji". I još mu Gospod reče: „ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom". Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. On dade napraviti onakav krst kakav je video, i mesto da pođe protiv hrišćana on krete s vojskom protiv Agarjana, koji udarahu na Jerusalim. Kao pobedilac on uđe u Jerusalim i objavi majci da je on hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara. Posle velikih mučenja bačen u tamnicu, gde mu se javi opet Gospod Hristos, koji ga i krsti i nadede mu ime Prokopije. Jednog dana dođoše mu na tamnički prozor 12 žena i rekoše mu: „i mi smo sluškinje Hristove." Optužene za ovo one behu bačene u istu tamnicu, gde ih sv. Prokopije učaše veri Hristovoj a naročito tome kako će primiti venac mučenički. Zato se u činu venčanja bračnih pominje sv. Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene. Tih 12 žena biše po tom strašno mučene. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva takođe poverova u Hrista, te svih 13 budu pogubljene. Kada sv. Prokopije bi izveden na gubilište on diže ruke prema istoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za Crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se i da Pravoslavlje sija do skončanja vremena. I bi mu s neba javljeno da je uslišana molitva njegova, posle čega on radosno prostre glavu svoju pod mač, i ode Gospodu svome u večnu radost. Česno postrada sv. Prokopije u Kesariji Palestinskoj i uvenča se vencem besmrtne slave 8. jula 303 god.

Sv. Prokopije Jurodivi

Ustjužski čudotvorac, †1303. Poreklom Varjag a zanimanjem trgovac. Došavši u Novgorod trgovačkim poslom on se udivi krasoti Pravoslavlja i primi veru pravoslavnu. Poželi da bude savršen hrišćanin, zbog čega razdade siromasima sve svoje imanje, i poče se vežbati u svima ostalim vrlinama. Pravio se lud, da ga ljudi ne bi hvalili, no prozirao u srca i sudbine ljudi kao i u prirodne događaje, koji su se po tom zaista i dogodili. Svojom plačnom molitvom pred ikonom Bogorodice odvratio užasnu tuču od grada Ustjuga i tako priveo grešni grad k pokajanju. Telo mu je nađeno na ulici mrtvo i snegom pokriveno. Nad čudotvornim moštima sazidan hram.

Prep. Teofil mirotočivi

Rodom iz Makedonije, iz sela Ziki. Čovek vrlo učen i veliki podvižnik. Po porudžbini Carigradskog patrijarha Nifonta putovao u Aleksandriju, da ispita, istina li je, da je patrijarh Joakim pokrenuo goru i ispio otrov bez povrede, nagnan na ovo od jevreja i muslimana. Uverivši se u istinitost ovih čudesa Teofil se vrati u Sv. Goru, gde se podvizavao, najpre u Vatopedu, pa u Iveru, i najzad u keliji sv. Vasilija blizu Kareje. Ponudu da se primi za arhiepiskopa Solunskog ovaj sveti čovek odbije. Dubokim bezmolvijem, bogomislijem i srdačnom molitvom uspeo da očisti um svoj od svih strastnih pomisli, tako da je postao čisti sasud Duha Svetoga u kome je živeo Hristos. Pred smrt naredi svom učeniku Isaku, da kad bude umro ne sahranjuje ga no veže konopcem za noge, odvuče i baci u potok. Sa velikim strahom učeniktako i učini. No Promisao Božji otkrije mošti sv. Teofila, i kada ih prenesu u njegovu ćeliju, počnu točiti miro čudotvorno. Upokoji se 8 jula 1548 god.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 7:24-35

24. Svaki, braćo, u čemu je prizvan u onome neka ostane pred Bogom.

25. A za djevojke nemam zapovijesti Gospodnje, nego dajem savjet, kao onaj koji je stekao milost od Gospoda da je vjerodostojan.

26. Mislim, dakle, da je to dobro zbog sadašnje nevolje, da je dobro čovjeku ovako biti.

27. Jesi li se privezao za ženu? Ne traži da se razdriješiš. Jesi li se odriješio od žene? Ne traži ženu.

28. Ako li se i oženiš, nisi sagriješio; i djevojka ako se uda, nije sagriješila. Ali će takvi imati nevolju tjelesnu, a ja bih da vas poštedim.

29. A ovo kažem, braćo, da je ostalo malo vremena; od sada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju,

30. I koji plaču kao da ne plaču, i koji se raduju kao da se ne raduju, i koji kupuju kao da ništa nemaju,

31. I koji ovaj svijet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju: jer prolazi obličje ovoga svijeta.

32. A ja hoću da ste vi bezbrižni. Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu;

33. A ko je oženjen brine se za ovosvjetsko, kako će ugoditi ženi.

34. Razlikuje se i žena od djevojke. Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta i tijelom i duhom; a koja je udata brine se za ovosvjetsko, kako će ugoditi mužu.

(Zač. 139).

35. A ovo govorim za vašu sopstvenu korist, ne da vam nametnem zamku, nego za blagoobrazno i istrajno služenje Gospodu, u sabranosti.

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 15:12-21

12. Tada pristupiše učenici njegovi i rekoše mu: Znaš li da fariseji, čuvši tu riječ, sablazniše se?

13. A on odgovarajući reče: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskorijeniće se.

14. Ostavite ih, slijepi su vođi slijepima; a slijepi slijepoga ako vodi, oba će u jamu pasti.

15. A Petar odgovarajući reče mu: Rastumači nam priču ovu.

16. A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni?

17. Zar još ne znate da sve što ulazi u usta ide u trbuh, i izbacuje se napolje?

18. A što izlazi iz usta izlazi iz srca, i ono pogani čovjeka.

19. Jer iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svjedočenja, hule.

20. I ovo je što pogani čovjeka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čovjeka.

(Zač. 62).

21. I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.

RASUĐIVANJE

Sv. Antonije uči: „strahuj, da ne postaneš čuven zbog ma kakvog dela svoga. Ako te počnu hvaliti zbog tvojih dela, ne raduj se tome i ne naslađivaj se time: drži ih u tajnosti koliko možeš i ne dozvoljavaj nikome da govori o njima". Koliko bi više bilo mira i radosti među ljudima na zemlji, kad bi bar jedan deo ljudi primio k srcu ove svete reči! Sv. Teofil i ako je živeo povučeno u sv. Gori kao prost monah bio je čuven u svima patrijaršijama istočnim kako zbog svoje učenosti tako i zbog dobrodeteljnog, podvižničkog života. Jednom se dogodi, da patrijarh carigradski Teolipt poseti Solun. Arhiepiskopska stolica u to vreme beše u Solunu upražnjena. Solunski hrišćani jednoglasno zamoliše patrijarha, da im postavi Teofila za arhiepiskopa. Patrijarh, zemljak i prijatelj Teofilov, napiše Teofilu svojeručno pismo, kojim ga pozove da se primi arhiepiskopskog prestola. Smireni Teofil, bojeći se slave ljudske, a ne mogući lako otkazati patrijarhu, odmah primi veliku shimnu, i o tome izvesti patrijarha dodavši: „ako Bog da, videćemo se u carstvu nebeskom". Tako su se duhovni divovi, koje Crkva naziva svetiteljima, bojali sujete i slave ljudske.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno pretvaranje gorke vode u slatku (II Mojs. 15), i to:
1. kako žedni Izrailjci naiđoše u Meri na gorku vodu, i ne mogoše je piti, te narod poče vikati na Mojseja;
2. kako Bog naredi Mojseju, te metnu drvo u vodu, i voda posta slatka;
3. kako to drvo predobražava Krst Hristov, kojim se gorčina života našeg pretvara u slast;
4. kako je celo moje biće gorka voda dok god ne unesem u sebe Hrista raspetoga.

BESEDA

o kamenu živom
Kad dođete k njemu, kao kamenu živu...
i vi kao živo kamenje zidajte se u kuću duhovnu
i sveštenstvo sveto
(II Petr. 2, 4- 5).
Šta označava kamen, braćo, ako ne postojanstvo? Čemu nas uči kamen, braćo, ako ne postojanstvu? Kamen živi pak označava besmrtnost. Kamenom živim imenuje apostol Hrista Gospoda, zato što je On besmrtnik i darodavac besmrća. Kamenjem živim imenuje apostol i hrišćane, kao pričasnike besmrća Hristova.
Kako misle nevernici, braćo, šta biva s čovekom na kraju krajeva? Oni misle, da s čovekom na kraju krajeva biva što i s kamenom: čovek umire, postaje nečuvstven, i pretvara se u prašinu. A kamen je već mrtav, nečuvstven, i pod okolnostima pretvara se u prašinu. I tako i neverni i verni upoređuju čoveka s kamenom, neverni - zbog mrtvosti i nečuvstvenosti kamena, a verni - zbog trajnosti i postojanstva kamena. Za prve je kamen simvol smrti, za druge
- simvol besmrća.
U istini bez Hrista ljudi su bili, i jesu uvek, kao mrtvo kamenje. No Hristos je kao kamen živi; prikosnite se samo NJega, i vi ćete biti kao živo kamenje. Zidajući kuću zidar bira samo ono kamenje, koje je otesano i prigotovljeno da zgodno ulegne uz drugo kamenje u zidu; neotesano, neprigotovljeno, rogobatno i trošno odbacuje. Zidajući dom, ili hram, Svoga besmrtnoga carstva Hristos bira ljude, kao zidar kamenje, sa jednom osobinom, na ime - žive, duhovno žive. Duhovno mrtve ljude Gospod odbacuje kao trulu građu, a samo one prima, koji kao živi liče ne NJega, i koji zgodno uležu uz drugo živo kamenje, a to su angeli, proroci, apostoli, i svetitelji uopšte. Postarajmo se, braćo, da budemo sveštena građa za svešteni dom carstva Hristova, koje On danonoćno zida, da ga sa svršetkom vremena potpuno završi.
O Gospode Isuse, strojitelju carstva nebeskoga, oživi nas Duhom Tvojim Svetim, i uzidaj i nas kao živo kamenje u dom slave Tvoje večne. Tebi slava i hvala vavek. Amin.