Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 21.12. (08.12. po Starom kal.)

Prepodobni Patapije

Prepodobni Patapije

Rođen i vaspitan u veri i strahu Božjem u gradu Tivi Misirskoj od roditelja blagovernih. Rano uvide i prezre sujetu ovoga sveta i udalji se u pustinju Misirsku, gde se predade podvigu očišćenja srca svoga od svih svetskih želja i pomisli radi ljubavi Božje. No kada se dobrodetelj njegova proču među ljudima, počeše mu ljudi dohoditi i od njega utoljenja svojim mukama iskati. Bojeći se slave ljudske, koja um ljudski pomračava i od Boga odvaja, Patapije pobeže iz te pustinje u Carigrad. Jer, mišljaše ovaj čudni svetitelj, da će se možda lakše skriti od ljudi među ljudima u gradu negoli u pustinji. Blizu crkve Vlaherne u Carigradu napravi sebi kolibu, i tu, zatvoren i nepoznat, nastavi svoj prekinuti isposnički podvig. No svetlost se ne da skriti. Neki dečko, slep od rođenja, vođen Promislom Božjim, dođe svetom Patapiju i zamoli ga za molitvu Bogu, da bi progledao i video tvar Božju, te još većma Boga proslavio. Smilovao se Patapije na stradalnika, pomoli se Bogu i dečko progleda. To čudo otkri bogougodnika celoj prestonici, i ljudi povrveše njemu za lek, utehu ili pouku. Jednog znamenitog čoveka isceli Patapije od vodene bolesti prekrstivši ga krstom i pomazavši ga jelejem. Jednoga mladića oslobodi od duha nečista, koji ga ljuto mučaše, oslobodi ga napravivši znak krsta rukom po vazduhu. I izađe zli duh iz stvorenja Božjeg kao dim, s krikom velikim. Ženu neku, koja imaše ranu na grudima, ispunjenu crvima, prekrsti i učini zdravom. I mnoga druga čudesa projavi sveti Patapije sve molitvom, imenom Hristovim i krsnim znamenjem. U starosti dubokoj upokoji se i pređe u Carstvo nebesko, u VII veku.

Sveti apostoli Sosten, Apolos, Tihik, Epafrodit, Onisifor, Kifa i Kesar

Svi oni praznuju se 4. januara sa ostalim manjim apostolima. Posebno praznuje se sveti Apolos 10. septembra, Onisifor 7. septembra, Kifa i Kesar 30. marta. Sveti Sosten bi episkop u Kesariji. Tihik - njegov naslednik na istom mestu, Epafrodit u Adrijaniji Pamfilijskoj, Kifa u Ikoniji a Kesar u Koroni Peloponeskoj. Svi s plamenom ljubavlju propovedahu Jevanđelje Hristovo i za NJegovo sveto ime muke pretrpeše i u carstvo večne radosti pređoše.

Sveti mučenici u Africi

Postradali od jeretika arijevaca u vreme vlade kralja vandalskoga Gunerika ili Genzerika (477-484) za istinu vere pravoslavne. Dva sveštenika sažežena, šezdesetorici jezici odrezani, tri stotine mirjana posečeni. Svi postradaše, ali smrću svojom laž pobediše. Pravoslavlje utvrdiše i nama ga čista i svetla ostaviše. Gospod ih uvenča vencem slave u carstvu Svom besmrtnom.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA JEVREJIMA 5:11-14 / 6:1-8

11. O tome bismo imali govoriti mnogo, ali teško je objasniti, jer ste postali nemarni za slušanje.

12. Jer vi koji bi po godinama trebalo da ste učitelji, opet treba da se učite početnim osnovama riječi božijih; i takvi postadoste da vam treba mlijeko, a ne jaka hrana.

13. Jer koji god se hrani mlijekom, neiskusan je u znanju pravednosti, jer je dijete.

14. A jaka hrana je za savršene, čija su čula navikom izvježbana za razlikovanje i dobra i zla.

1. Zato, ostavivši početničku nauku o Hristu, pohitajmo ka savršenstvu; i nemojmo iznova postavljati temelj pokajanja od mrtvih djela, i vjere u Boga,

2. I nauke o krštavanjima, i o polaganju ruku, i o vaskrsenju mrtvih, i o sudu vječnome.

3. I ovo ćemo učiniti, ako Bog dopusti.

4. Jer nije moguće one koji su jednom prosvijetljeni, i okusili dar nebeski, i postali zajedničari Duha Svetoga,

5. I okusili dobru riječ Božiju, i sile budućega vijeka,

6. Pa kad su otpali, ponovo vraćati na pokajanje, pošto oni sa svoje strane opet raspinju i ruže Sina Božijega.

7. Jer zemlja koja upija dažd što često na nju pada, i koja rađa bilje korisno onima radi kojih se i obrađuje, prima blagoslov od Boga;

8. A koja rađa trnje i korov, ne valja i nije daleko od prokletstva, a njezin je kraj: u vatru!

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 21:5-7, 10-11, 20-24

5. I kad neki govorahu za hram da je ukrašen lijepim kamenjem i zavjetnim poklonima, reče:

6. Doći će dani u koje od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.

7. I zapitaše ga govoreći: Učitelju, kada će to biti? I koji je znak kada će se to dogoditi?

10. Tada im reče: Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo;

11. I zemljotresi veliki biće po mjestima, i biće gladi i pomori, i strahote i znaci veliki biće s neba.

20. A kada vidite da je vojska opkolila Jerusalim, onda znajte da se približilo opustošenje njegovo.

21. Tada, koji budu u Judeji neka bježe u gore, i koji budu u samome gradu neka izlaze napolje, i koji su u polju neka ne ulaze u grad;

22. Jer su ovo dani osvete, da se ispuni sve što je napisano.

23. A teško trudnicama i dojiljama u te dane. Jer će biti nevolja velika na zemlji, i gnjev na narodu ovome.

24. I pašće od oštrice mača, i biće odvedeni u ropstvo po svim narodima; i Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne ispune vremena neznabožaca.

Pesma iz Prologa

Patapije, sličan moreplovcu,
Što na buri upire poglede
Gde će videt svetlost pristaništa
Iz ovoga sveta sujetnoga,
Uzburkanog vetrovima strasti,
Pomračenog tminama sujete;
U nebesa pogled upiraše —
Patapije, sličan moreplovcu.
Duh je oko za viđenje neba
I čudesnog sveta nebeskoga,
Duh istinit u srcu čistome.
Patapije duh upravi Bogu,
Srce omi umilnim suzama,
a napregnut svetlost iščekuje,
Svetlost neba, tihog pristaništa
Patapije, sličan moreplovcu.
Koji traži, onaj i nalazi,
Koji kuca, onom se otvara,
Bog milosni ljubi svetitelje,
Carstva Božjeg žedne iskatelje.
Patapijev pogled ulovio,
I nebesku svetlost mu otkrio,
Patapije vide — zaplakao,
Božju svetlost suzam' razgoreo
Dok doplovi k tihom pristaništu.
Trag mu osta divnim putokazom
Putnicima na pučini sveta.

RASUĐIVANJE

Ko se potpuno Bogu preda, toga Bog rukovodi na spasenje njegovo i na korist mnogih drugih. Sv. Nikolaj, predan volji Božjoj, pobeže od sujetne slave ljudske iz svoga grada Patare i dođe u grad Mir Likijski, gde niti on koga, niti njega ko poznavaše. Bez ikakvih sredstava — jer iako beše bogat, od kuće on beše ostavio sve — bez poznanstva i bez plana on hođaše kao nepoznat po gradu, očekujući da Bog upravi stope njegove. U to vreme umre Jovan, arhiepiskop toga grada, i sabrani sabor za izbor novoga arhiepiskopa ne mogaše se složiti ni na jednoj ličnosti kandidovanoj. Najzad se članovi sabora rešiše, da poste i Bogu se mole, da bi Bog ukazao na nekoga ko je najdostojniji toga zvanja. I Bog posluša molitvu slugu Svojih i otkri im najdostojnijega. Kada predsedavajući episkop stajaše na molitvi, javi mu se neki čovek u svetlosti i reče mu, da ide rano pred crkvu i sačeka onoga koji prvi dođe na molitvu jutarnju, „toga postavite za arhiepiskopa, ime mu je Nikolaj." Videvši ovo i čuvši, episkop saopšti sve drugovima svojim i sutradan rano ode pred crkvu i čekaše. U tom naiđe sv. Nikolaj, koji imaše običaj rano ustajati na molitvu. Videvši ga, episkop upita ga: „Kako se zoveš, čedo?" Nikolaj ćutaše. Episkop ga ponovo upita, i on odgovori: „Nikolaj se zovem, vladiko, sluga tvoje svetosti." Tada ga episkop uze za ruku i odvede u sabor i reče: „Primite, bratije, svoga pastira, koga vam pomaza Duh Sveti, i koga izabra ne sabor ljudski nego Promisao Božji."

SOZERCANJE

Da sozercavam prvo bratstvo ljudi na zemlji i to:
1. kako prva braća na zemlji behu Kain i Avelj,
2. kako Avelj beše čedan i bogobojažljiv a Kain zavidljiv i samovoljan,
3. kako zavidljivi Kain ubi čednoga Avelja.

BESEDA

o prokletstvu grešnih dela

Prokleta zemlja u delima tvojim (Postanja 3, 17).

Posle greha Evinog i Adamovog Bog je izrekao kaznu. Nije izrekao kaznu odmah nego posle izvesnog vremena očekujući pokajanje njihovo. To pokazuje razgovor, u koji Bog stupi s Adamom posle greha. Gdje si? upita Bog Adama. I kada Adam reče, da se skrio zbog golotinje svoje, opet ga upita Bog: ko ti kaza da si go? Tada Adam mesto pokajanja poče optuživati ženu svoju. Posle toga Bog je izrekao kaznu. Na zmiju, koja je poslužila oruđem đavolu, palo je neograničeno prokletstvo. Žena je osuđena da u mukama decu rađa, i da njena volja bude pod vlašću muža. To nije prokletstvo nego kazna s nadom. Čovek je osuđen na trud oko zemlje. No šta znače reči: prokleta zemlja u delima tvojim? Da li je Bog prokleo zemlju kao i zmiju prokletstvom neograničenim? Nikako. Zemlja je prokleta samo u grešnim delima čovekovim. Zbog greha čovekovog zemlja proizvodi trnje, zbog greha neordica, zbog greha suše, poplave, zemljotresi, štetno bubinje, skakavci, gusenice i boleštine. A da zemlja nije prokleta kao zemlja, u celosti svojoj, jasno je iz toga, što zemlja proizvodi i dobre plodove; što je Bog od uvek po molitvi pravednika blagosiljao zemaljske plodove, potrebne za život ljudski, i što su čak i angeli Božji, kao gosti Avramovi, kušali od zemaljskih proizvoda (Postanja 18, 1-8). Jer šta je zemlja kriva, i šta su kriva sva ostala stvorenja Božja na zemlji, izuzev zmije, za greh Adamov? Ipak sva tvar uzdiše i tuguje s nama sve do sada (Rim. 8,22). Ne uzdiše i ne tuguje zbog prokletstva na sebi nego zbog grešnih dela čovekovih, koja su prokleta. O braćo moja, zastidimo se greha svoga, zbog koga strada i nevina tvar Božja.

O Bože blagi, oprosti nam prošle grehe naše i sačuvaj nas od budućih. O Bože milostivi, smiluj se svakoj nevinoj tvari Tvojoj, koja strada zbog nas i ublaži stradanja njena. Tebi slava i hvala vavek. Amin.