Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 22.01. (09.01. po Starom kal.)

Sveti mučenik Polievkt

Sveti mučenik Polievkt

Grad Melitina jermenska mnogo je nakvašena krvlju hrišćanskom kao i sva zemlja Jermenska. No prva krv za Hrista u ovome gradu beše krv svetog Polievkta, prosuta oko 259. godine u vreme carovanja Valerijanova. Behu u tom gradu dva prijatelja oficira: Nearh i Polievkt. Nearh kršten, Polievkt nekršten. Kada izađe zapovest careva o gonjenju Hrišćana, Nearh se pripremaše za smrt no beše u velikoj tuzi što nije uspeo da svoga druga Polievkta prevede u pravu veru. Kada Polievkt sazna uzrok tuge Nearhove, on obeća preći u veru. Sutradan ispriča on Nearhu svoj san; javio mu se beše sam Gospod u svetlosti, skinuo s njega staro odelo i obukao ga u novo, presjajno, i postavio ga u sedlo krilatome konju. Zatim Polievkt ode u grad, iscepa carevu zapovest o mučenju hrišćana i polupa mnoge idolske kipove. Bi mučen i na smrt osuđen. Kad je izveden na gubilište, ugleda on Nearha u gomili sveta i radosno mu vikne: "Spasavaj se, dragi moj druže! Seti se zaveta ljubavi među nama utvrđenoga!" I Nearh sveti docnije skonča kao mučenik za Hrista u ognju. Praznični mu je spomen 22. aprila.

Prepodobni Evstratije

Od Tarsa. Veliki isposnik i molitvenik. Za sedamdeset pet godina u manastiru nije legao na levu stranu da spava no uvek na desnu. Za vreme službe Božje od početka do kraja u sebi govorio: "Gospodi pomiluj!" Umro je u svojoj devedeset petoj godini.

Sveti Filip, mitropolit moskovski

Rođen 11. februara 1507. godine. Stojeći jednom kao mladić u crkvi ču gde sveštenik čita iz Jevanđelja: "Niko ne može dva gospodara služiti", i uplaši se od tih reči kao da se to isključivo njemu govori i prosveti se u isto vreme, pa se udalji u Solovecki manastir gde se posle dugog i teškog iskušeništva zamonaši. Postavši vremenom iguman, prosija kao sunce, i sva ruska zemlja ču za njega. Zato ga car Ivan Grozni dovede na upražnjeno mesto mitropolita moskovskog 1566. godine. No ne mogaše sveti čovek gledati ravnodušno grozote groznoga cara, nego ga savetovaše i neustrašivo izobličavaše. Car nađe lažne svedoke protiv Filipa, zbaci ovoga i naredi te ga obuku u prostu odrpanu monašku rasu, pa ga zatvori u Tveru. Skuratov, jedan poverenik carev, dođe u ćeliju Filipovu i udavi ga jastukom. No uskoro zlom smrću svršiše svi oni koji behu protiv Filipa. A posle nekoliko godina telo svetitelja nađe se čitavo, i neistrulelo, i mirisno, i bi preneto u Solovecki manastir.

Pesma iz Prologa

Heapx i Polievkt, vojnici Kesapa,
Postaše vojnici Nebeskoga Cara,
Jedan kršten vodom, drugi svojom krvi,
Drugi prvog minu i postade prvi.
O blaženo nek je ovo nadmetanje
I Hristovom carstvu junačko hitanje!
Polievkt odbaci sve čim zemlja mazi,
Sve što kao vetar dolazi, prolazi,
I za hitne muke kupi carstvo trajno:
Trgovina ova ispade mu sjajno:
Za besmrtan život — nek se kosi trava!
Za prolazne muke — neprolazna slava!
Pomoli se za nas, o Hristov voine,
Da nijedna duša od nas ne pogine!

RASUĐIVANJE

Pravoslavna Crkva učeći ljude savršenoj ljubavi, uči ih u isto vreme i savršenoj poslušnosti iz koje proističe red i blagostrojnost među vernima. Episkopi duguju poslušnost Gospodu, sveštenici episkopima, verni jednim i drugim. O tome piše sv. Ignjatije: "Vi ste dužni povinovati se bez svakog licemerstva: onaj ko bi obmanuo svog vidljivog episkopa, nasmejao bi se nad Nevidljivim... Molim vas, starajte se sve izvršivati u jednodušnosti Božjoj pod predsedništvom episkopa, koji zauzimaju mesto Boga, i prezvitera, koji sastavljaju sabor apostola... ne misleći da bi ma šta bilo pravilno, što vi činite sami, odelito."

SOZERCANJE

Da sozercavam sve dobrodetelji u ličnosti Gospoda Isusa Hrista i to:
1. kako je svaka dobrodetelj u NJemu potpuna i savršena kao ni u kome drugom u istoriji sveta,
2. kako se sve divno dopunjuju, jedna u drugu zaležući, i jedna drugu čineći sjajnijom.

BESEDA

o brizi za spasenje naših bližnjih
Niko da ne gleda što je njegovo,
nego svaki da gleda što je drugoga (I Kor. 10, 28)
To je načelo svetitelja Božjih, i sada i nekada, od uvek i doveka. To je načelo nazidno i društveno. Na tom načelu može se osnovati najsavršenije, najbogougodnije i najsrećnije društvo ljudsko. Spasonosno načelo za svaki vrstu teškoća, sa kojima se savremeni ljudi bore, bore bez pobede i bez nade. Sveta duša brine se o susedima svojim, bližnjim i daljnim; brine se gde će bezdomni prenoćiti, kako će se gladni nahraniti, čime li nagi odenuti. Brine se i moli se Bogu, da se susedi njeni spasu; da srce svoje ispune ljubavlju prema Bogu; da um svoj uprave k Bogu; da se nevaljali vrate s puta nevaljalstva; da se kolebljivi u veri utvrde; da se utvrđeni održe; da upokojeni vide lice Božje; da živi budu upisani u Knjigu Živih u carstvu svetlosti.
No pazite, braćo, kako isto tako od reči do reči može da glasi i načelo đavolsko, razorno i nedruštveno: niko da ne gleda svoje telo kako da ga očuva u čistoti od greha, nego svak da gleda tuđe telo kako da ga oskvrni i uništi. Niko da ne gleda svoju dušu kako da je spase, nego svak da gleda na tuđu dušu kako da je ocrni, okleveta, osiromaši, upropasti. Niko da ne gleda svoj dom kako da ga sazida i obnovi, nego svak da gleda na dom tuđi kako da ga spali i poruši. Niko da ne gleda svoje žitnice kako da ih napuni, nego svak da gleda tuđe žitnice kako da ih pokrade i isprazni. Vidite lp. braćo. kako ovo načelo može da bude načelo dobra i načelo zla: mač oštar s obe strane; angel ili satana. Pogledajte kako jeovo načelo, u satanskom duhu i obliku, danas uzelo maha na sve strane!
O Gospode Duše Sveti, koji si ove svete reči pustio u svet kroz jezik apostola Božjeg, kao svetle zrake sunčane, da nas obasjaju a ne da nas sagore, pomozi nam, da ih ispunimo u pravom smislu nebesnom, na slavu Boga Trojedinoga a na spasenje duša naših. Tebi slava i hvala vavek. Amin.