Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 22.07. (09.07. po Starom kal.)

Svešt. muč. Pankratije ep. Tavromenijski

Svešt. muč. Pankratije ep. Tavromenijski

Ovaj svetitelj rođen bi u Antiohiji u vreme kada Gospod Isus hođaše kao čovek među ljudima na zemlji. Čuvši za čudesa Hristova roditelji Pankratijevi požele da vide Gospoda čudotvorca. I s Pankratijem zajedno dođu u Jerusalim, gde videše Isusa, čuše reči NJegove i videše čudesa NJegova. Tu se Pankratije upozna s apostolom Petrom. Po vaznesenju Gospodnjem i roditelji i sin krste se u Antiohiji. Pankratije se povuče u neku pešteru u Pontu, gde ga apostol Petar nađe, pa u dogovoru s apostolom Pavlom postavi za episkopa Tavromenijskog u Siciliji. U tome gradu sv. Pankratije počini velika čudesa, razori idole, krsti nekrštene a utvrdi krštene, i upravi dobro crkvom Božjom. Neki neznabožni vojvoda Akvilin, čuvši da ceo grad Tavromen posta hrišćanski pođe s vojskom na taj grad da ga poruši. Pankratije sveti ohrabri verne da se ne uboje, a sam on s klirom izađe van grada noseći u ruci nepobedivo oružje, krst časni. Kada se vojska približi gradu, pade na nju neka tama i obuze je strah velik. I nasta pometnja velika tako da se napadači okomiše jedan na drugog i izbodoše se i isekoše mačevima. Tako ugodnik Božji Pankratije spase grad istado svoje silnom molitvom svojom pred Gospodom. Najzad i on bi ubijen kamenjem od nekih zavidljivih i zlobnih neznabožaca, i upokoji se u Gospodu. Mošti njegove svete pokoje se u Rimu.

Svešt. muč. Kiril ep. Gortinski

Svešt. muč. Kiril ep. Gortinski na Kritu. Kao starac od 84 god. bi mučen za Hrista u vreme Dekijeva carovanja. Bačen u oganj on bi spasen promislom Božjim. Tada sudija izreče ovakvu presudu: „Kirila, izvedenog iz ognja, pravedni sud ne može trpeti među živima, zato naređujem, da se ubije mačem." S radošću podmetnu sveti starac glavu pod mač i bi posečen, da večno živi u carstvu Hristovom.

Prep. muč. Patermutije i Koprije

Obojica behu Misirci. Mučeni od cara Julijana Odstupnika. Prvi imaše 75 god. a drugi 45. Car uspe da odvrati Koprija od vere Hristove i privoli idolima. Odvraćeni Koprije uzviknu: „Julijanov sam a ne Hristov." No kada ga starac Patermutije ukori i opomenu na večne muke, Koprije se trže, pa uzviknu pred carem: „Hristov sam a ne Julijanov." Obojica biše mačem posečeni. Sa njima postrada i Aleksandar, jedan od carevih vojnika, koji videći njihovu hrabrost u stradanju, i sam posta hrišćanin. Česno postradaše za Hrista i Hristu odoše 361 god.

Prep. Patermutije i Koprije

Mada istih imena, ovi behu različiti od onih prvih. Ovaj Patermutije beše najpre vođ razbojnika, no posle jednog čudesnog viđenja obrati se u veru pravu i zamonaši se. Naime on se beše popeo na krov jedne bogougodne žene, da bi s krova ušao u kuću i poharao. No padne na nj san i on u snu vidi Nekoga, ko mu zapreti da više ne čini zlo i da se pokaje. On se ne samo krsti nego i zamonaši. I jedan i drugi behu veliki čudotvorci. Po blagodati Božjoj lečili su ljude od svake muke i bolesti, obraćali grešnike na pravi put i proricali. Neki grešnik ležeći na samrtnom odru zamoli Patermutija, da mu produži život da bi se pokajao. Posle molitve svetitelj mu reče, da mu Bog produžuje život još za 3 godine. Grešnik se pokaja, i tačno posle 3 godine umre. Upokojili se u Gospodu krajem IV veka, u dubokoj starosti.

Sv. Teodor ep. Edeski

Sv. Teodor ep. Edeski, i drugi s njim. U 20 god. zamonaši se i kao monah proveo 36 god. Tada, u vreme cara Mihaila i Teodore, bi izabran za ep. Edeskog. Skončao 848 god. Uz njega se spominje njegov nastavnik sv. Teodosije Stolpnik Sirski, brat njegov sv. Jovan, sv. Ader, plemić i bogataš, koji odbeže od žene i zamonaši se.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 7:35-40 / 8:1-7

35. A ovo govorim za vašu sopstvenu korist, ne da vam nametnem zamku, nego za blagoobrazno i istrajno služenje Gospodu, u sabranosti.

36. Ako li pak neko misli da je ružno za ljegovu djevojku da bude neudata, i ako tako treba da bude, neka čini šta hoće, ne griješi, neka je uda.

37. A koji je postojan u srcu, i nije mu nužda, a ima vlast nad svojom voljom, i ovo je odlučio u srcu svome, da zadrži svoju djevojku, dobro čini.

38. Tako i onaj koji udaje svoju djevojku dobro čini; ali koji ne udaje bolje čini.

39. Žena je privezana zakonom za vrijeme dok joj živi muž; ako li joj muž umre, slobodna je za koga hoće da se uda, samo u Gospodu.

40. Ali je blaženija ako ostane tako, po mojemu mišljenju; a mislim da i ja imam Duha Božijega.

1. A o žrtvama idolskim poznato nam je da svi imamo znanje. Znanje nadima, a ljubav izgrađuje.

2. Ako li neko misli da nešto zna, još ništa nije saznao kao što treba znati.

3. A ako neko ljubi Boga, toga je Bog poznao.

4. Što se pak tiče jedenja idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svijetu, i da nema nijednoga drugoga Boga osim jednoga.

5. Jer ako i ima takozvanih bogova, bilo na nebu bilo na zemlji, kao što je mnogo bogova i mnogo gospoda,

6. Ali mi imamo samo jednoga Boga Oca, od kojega je sve i za kojega smo mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve i mi kroz njega.

7. Ali svi nemaju to saznanje: jer neki, sa savješću naviklom na idole, do sada jedu kao idolsku žrtvu, i njihova savjest, budući slaba, prlja se.

(Zač. 140).

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 15:29-31

29. I otišavši Isus odande, dođe moru Galilejskom, i popevši se na goru, sjede ondje.

30. I pristupi mu narod mnogi koji imaše sa sobom hrome, slijepe, nijeme, bogalje i mnoge druge, i položiše ih pred noge Isusove, i iscijeli ih,

31. Tako da se narod divljaše, videći gluve gdje čuju, nijeme gdje govore, bogalje iscijeljene, hrome gdje idu, slijepe gdje gledaju; i hvališe Boga Izrailjeva.

(Zač. 64).

RASUĐIVANJE

Mnogi se pitaju zašto Bog uzima iz ovog života mladiće, devojke i decu, i zašto ne ostavi, da svi ostare, pa tek onda da kroz smrt idu na onaj svet? To je Božji plan domostrojstva, to je sveta volja NJegovog Promisla. No ima nekih primera u ogromnom iskustvu crkve, da ponekad Bogto čini tako po želji i molitvi Svojih ugodnika u onom svetu, ili srodnika. Sv. Ader (u monaštvu Atanasije) javio se svojoj ženi, koju je iznenadno ostavio sa troje dece i otišao u manastir, gde je i umro. Kada žena dođe do očajanja, jedno zbog brige za nejakom decom a drugo zbog brige za mužem, jer ne znađaše gde se on nalazi, tada joj se javi na snu muž iz onoga sveta, sa svetlim licem i haljinom belom i svetlom, i reče joj: „prestani plakati i vapiti protiv mene; evo ja ću ti uzeti decu (dvoje od njih) k sebi, a ti ako hoćeš postaraj se za spasenje svoje duše." U isto vreme i na isti način javi se on i Teodosiju Stolpniku i reče mu: „kroz tri dana otićiće ka Gospodu stara isposnica, koja je u obližnjem manastiru, a ti stavi na mesto njeno moju suprugu, da se podvizava kao inokinja u onoj keliji. Neka s njom ostane i najmlađe dete dok ne poraste: ono će ići mojim stopama i biće naslednik apostolskog prestola u Jerusalimu." I u istini sve se to zbi kako je i rečeno. Stara isposnica umre trećega dana, isto tako i dva starija deteta Aderova, a žena mu zauzme keliju one starice, zajedno sa najmlađim sinom, koji kad poraste bi patrijarh u Jerusalimu.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesnu pobedu nad Amalikom (II Moj. 17), i to:
1. kako narod pobeđivaše Amalika dok se Mojsej s uzdignutim rukama moljaše Bogu;
2. kako Mojsej s uzdignutim rukama na molitvi predobražava pobedonosno Raspeće Hristovo;
3. kako silom krsta i molitvom i ja mogu pobediti mračne strasti, koje Amalik predstavlja.

BESEDA

o sudu Božjem nad pravednikom
Jer je vrijeme da se počne sud od kuće Božije;
ako li se najprije od vas počne, kakav će biti pošljedak
onima što se protive Božijemu jevanđelju
(I Pet. 4, 17)?
Kada dođe sud Božji na kuću pravednika, neka se ne zluraduje nepravednik no neka trepti od straha. Ako su pravednik i nepravednik susedi, pa ruka Božja padne na pravednika, pala je na obojicu: prvoga da prekali, drugogada opomene. I kad ljuto stradanje spopadne pravednika - ne spopada ga bez Božje volje - neka se ne veseli nepravednik, jer je to stradanje više radi njega nego radi pravednika, na ime: da bi on vidio kakav je gnev Božji i požurio da promeni duh i popravi dela svoja. Neka se zapita još: kad je ovoliki gnjev Božji na pravedniku, koliki li će biti na meni?
Znajte, braćo, da je pravda moć, a nepravda nemoć. Ko može više da otrpi, a da se ne slomi pod teretom: moć ili nemoć? Nesumnjivo moć. Zato se na pravednika navaljuje teško breme. Neka se ne ruga nepravednik, kada vidi pravednika pod teškim bremenom i neka ne kaže: bolja je moja nepravda od njegove pravde! No neka sa jezom i drhatom gleda na breme pravednika, i neka kaže sebi iskreno: to je breme moje, no ja sam suviše nemoćan da ga podnesem, zato je bačeno na njegova leđa, na leđa pravednika. Da bih ja video i pokajao se od putova svojih, i pokajanjem ojačao za breme koje me čeka. Od kuće Božje počinje sud - to je neizmerna milost Božja prema grešnicima, prema slabićima, onemoćalim od greha: neka otvore oči i čitaju pismena gnjeva Božjeg! Od kuće Božje počinje sud, jer je jaka kuća Božja, a kuća je Božja pravedan čovek, u kome obitava Duh Božji. Kad vetar poljulja kamenu kulu, neka kolibari utvrđuju svoje kolibe.
O braćo moja, kako su sudbonosne i strašne one apostolske reči za grešnika!
O Gospode Isuse, pravedni i milostivi, milostivi i pravedni, pomiluj nas i spasi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.