Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 22.08. (09.08. po Starom kal.)

Sv. apostol Matija

Sv. apostol Matija

Rodom iz Vitlejema, od plemena Judina. Učio se kod sv. Simeona Bogoprimca u Jerusalimu. Kada Gospod izađe na propoved o carstvu Božjem, tada se i Matija pridruži onima, koji ljubljahu Gospoda, jer Ga i sam on svim srcem ljubljaše, s nasladom reči NJegove slušaše i dela NJegova gledaše. U početku beše Matija pribrojan u Sedamdeset manjih učenika Hristovih, no po Vaskresenju Gospoda, pošto mesto Jude izdajnika bi upražnjeno, apostoli kockom izabraše ovoga Matiju na mesto Judino za jednoga od Dvanaest velikih apostola (Dela Ap. 1, 23). Primivši Duha Svetoga o Pedesetnici Matija pođe na propoved Jevanđelja, i propovedaše najpre u Judeji, po tom u Etiopiji, gde velike muke pretrpe Hrista radi. Drži se, da je propovedao i po Makedoniji, gde ga htedoše oslepiti, no on posta nevidljiv za svoje mučitelje, i tako izbeže opasnost. Budući u tamnici Gospod mu se javi, i ukrepi ga, i oslobodi. Najzad se ponovo vrati na posao u Judeju. Tu bude optužen i na sud izveden pred prvosveštenika Anana, pred kojim on neustrašivo svedočaše o Hristu. Anan, onaj isti Anan koji pre toga ubi apostola Jakova, osudi i Matiju na smrt. Tadaizvedoše sv. Matiju i ubiše kamenjem, a po tom sekirom odsekoše mu glavu (ovo beše rimski način ubijanja osuđenih, a licemeri Jevreji primeniše taj način nad mrtvim čovekom, da bi pokazali Rimljanima, kao da je ubijeni bio i protivnik rimski). Tako skonča ovaj veliki apostol Hristov i useli se u radost večnu Gospoda svoga.

Sv. muč. Antonije

Građanin Aleksandrijski. Izveden pred knjaza neznabožačkog on slobodno izjavi veru svoju i bi mučen, bijen i strugan, no Hrista se ne hte odreći. Najzadbačen u oganj, iz sred koga on govoraše narodu: braćo moja vozljubljena, ne robujte telu, nego se brinite više o duši, koja vam jeodBoga data, i srodna je Bogu i božanskim silama. - I tako poučavajući narod i goreći u ognju predade dušu svoju svetu Bogu.

Sv. muč. Julijan, Markijan, i drugi s njima

Postradaše u odbrani ikona od opakoga cara Lava Isavrijanina, 716 god., i venčaše sa slavom neuvelom.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 5:10-15

10. Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primi svaki ono što u tijelu učini, bilo dobro ili zlo.

11. Znajući, dakle, strah Gospodnji uvjeravamo ljude, a Bogu smo poznati, a nadam se da smo poznati i vašim savjestima.

12. Jer ne preporučujemo opet sebe vama nego vam dajemo povod da se sa nama ponosite, da biste imali što odgovoriti onima koji se hvale onim što je nalicu a ne što je na srcu.

13. Jer, ako smo van sebe, Bogu smo; ako smo prisebni, vama smo.

14. Jer nas ljubav Hristova obuzima pa ovako mislimo: da ako jedan za sve umrije, to svi umriješe.

(Zač. 180).

15. I On za sve umrije, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umrije, i vaskrse.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 1:9-15

9. I dogodi se u one dane da dođe Isus iz Nazareta Galilejskoga, i krsti ga Jovan u Jordanu.

10. I odmah izlazeći iz vode vidje nebesa gdje se otvaraju i Duh kao golub silazi na njega.

11. I glas dođe s neba: Ti si Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.

12. I odmah ga Duh izvede u pustinju.

13. I bi ondje u pustinji dana četrdeset, kušan od satane, i bi sa zvjerinjem, i anđeli mu služahu.

14. A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovijedajući

jevanđelje o Carstvu Božijemu.

15. I govoreći: Ispunilo se vrijeme i približilo se Carstvo Božije;

pokajte se i vjerujte u jevanđelje.

(Zač. 3).

 

Pesma iz Prologa

Matija apostol o Hristu zboraše
I pred Jevrejima javno svedočaše:
- On je taj Mesija, o kom Pismo piše,
On je sin Božiji što se spusti sviše,
On je Slovo Božje, Bogoipostasno,
Proroci o NJemu govoriše jasno:
Prorokova Mojsej: prorok će k´o i ja
Međ vama od Boga sjajem da zasija.
A car David reče: sva zemna kolena
Biće NJime slavna i blagoslovena.
Isaija smeli duhom k nebu leti
I vide, i reče: deva će začeti
I rodiće sina, i ime mu dati,
Emanuil će se - Bog sa nama - zvati.
Još mu Jona beše obraz pogrebenja,
Kako pogrebenja tako vaskrsenja
Kad tri dana leža kitu u utrobi
I Bogom se opet života spodobi,
Proroštva se zbila, i seni su prošle,
Obećane reči u telu su došle. -
No zalud spavaču zbori čovek budan,
Ko dan sav prespava, ne veruje u dan

RASUĐIVANJE

Primiti tuđi greh na sebe, to je jedna vrsta mučeništvai znak prevelike ljubavi prema bližnjem. Kako je posledica greha smrt (Jakov 1, 15), to primati tuđi greh na sebe znači tovariti na svoju smrt još jednu smrt. No Bog nagrađuje vaskrsenjem one koji iz ljubavi primaju tuđu smrt na sebe. Ima mnogo primera kako su svetitelji primali na sebe grehe svojih bližnjih. Tako za sv. Amona priča se ovo: neki brat pade u greh, pa dođe Amonu i reče mu, da zbog učinjenog greha mora da napusti manastir i ide u svet. Amon mu reče da on prima na sebe greh njegov, i usavetova brata, da ostane u manastiru. Brat ostane u manastiru, a starac Amon stane prinositi pokajanje i molitve Bogu. Posle kratkog vremena, starac dobije otkrovenje od Boga, da je taj greh oprošten zbog ljubavi njegove prema bratu. - Kad su sv. Makarije, sv. Simeon jurodivi, sveta Teodora i neki drugi bili optuženi za blud, oni se nisu branili, nego primivši na sebe tuđi greh primili su i tešku kaznu za greh i trpeljivo sve podnosili dokle Bog nije otkrio njihovu nevinost ljudima.
 

RASUĐIVANJE

Milostinju ne treba davati s gordošću nego sa smirenjem smatrajući onoga kome se daje milostinja boljim od sebe. Ne reče li sam Gospod: meni učiniste ono što učiniste malim i siromašnim (Mat. 25, 40)? Teofan ispovednikjoš kao dečak imaše um prosvećen svetlošću Hristovom. Jednom hođaše on ulicom, pa vide dete neodeveno kako se mrzne pa polju. On brzo svuče sa sebe odelo i odenu to dete, I tako ga utopli i povrati mu život. On pak ode kući nag. Upitaše ga začuđeni roditelji, gde mu je odelo? Na što Teofan odgovori: „odenuh Hrista". Zato mu se dodade blagodat Hristova, te beše docnije veliki podvižnik, stradalnik za veru i čudotvorac. Ako, dakle, dajemo milostinju ma u čije drugo ime, ili u ime svoje, ne možemo izbeći gordosti, koja čim se pojavi u srcu ništi sva učinjena dobra dela. I kad dajemo prosjaku kao prosjaku a ne kao Hristu, ne možemo izbeći ni gordosti ni prezrenja. A šta vredi činiti čoveku milostinju gordeći se sobom i prezirući čoveka? Vrlina nije vrlina, ako se pomeša s grehom, kao što mleko nije mleko, kad se pomeša sa gasom ili sirćetom.

SOZERCANJE

Da sozercavam kaznu Božju nad narodom Izrailjskim zbog greha sinova Ilije sudije i prvosveštenika (I Sam. 4), i to:
1. kako sinovi prvosveštenika grešiše javno i tajno u Silomu pored kovčega zaveta;
2. kako Bog dade pobedu Filistejima nad Izrailjem u boju, u kome pogiboše mnoge hiljade Izrailjaca, zajedno sa sinovima prvosveštenika, i kovčeg zaveta otet;
3. kako zbog greha starešina narodnih Bog popušta muku na ceo narod.

BESEDA

o ništavilu grešničkom pred veličanstvom Božjim
Uđi u stijenu, i sakrij se u prah od
straha Gospodnjega i od slave
veličanstva njegova
(Isa. 2, 10).
Ovo je gorki podsmeh proroka narodu svome, narodu idolopokloničkom. Narod je bio odbacio veru u jednoga pravoga Boga i počeo se klanjati idolima od kamena i od zemlje. Šta ćeš činiti, narode zli, kad se pokaže strah Gospodnji? Kud ćeš pobeći, kad se javi slava veličanstva NJegova? Beži u kamen, od koga si napravio sebi Boga! Beži u prašinu, od koje si napravio sebi Boga! - o kako je jezovit podsmeh proroka vidovitog! Ko može ući u stenu i sakriti se? Ko može pobeći u prah, i zakloniti se od Svevišnjeg?
No ostavimo, braćo, jevrejsko idolopoklonstvo, za koje su Jevreji dovoljno bili kažnjeni, pa se za čas obazrimo na idolopoklonstvo među nama hrišćanima. Šta je nagomilano zlato do idol? Šta su zagrabljene njive drugo do idol od prašine? Šta je raskošno odelo drugo do idol, napravljen od životinjske kože i dlake? Gde će se sakriti idolopoklonici našeg pokolenja, kad se pokaže strah Gospodnji i kad se javi slava veličanstva NJegova? Beži u zlato, zlatopokloniče! Beži u zemlju, zemljopokloniče! Sakri se u životinjske kože i zatrpaj se dlakom od lisica i vlaknom od mrtvog bubinja, idolopokloniče! - O gorka ironijo! Sve će to oganj sagoreti u Dan Gospodnji, u Strašni Dan onaj. I čovek će stati licem u lice sa Jedinim Veličanstvenim i Neprolaznim. Svi će idoli ljudski propasti od ognja pre ljudi, i Sudija će besmrtni upitati idolopoklonike: gde su vam bogovi vaši?
Davno je živeo na zemlji Isaija, sin Amosov, prorok Božji, ali je njegovo viđenje i dan danas strašno, i korisno, i opet strašno.
Tebi se mi jedinome klanjamo, jedini živi Gospode. Sve drugo je prolazna prašina. Pomozi, Gospode, pomozi, da se umi srce naše ne prilepe za prolaznu prašinu, nego za Tebe, samo za Tebe, jedini Živi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.