Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 22.10. (09.10. po Starom kal.)

Sv. Stevan despot srpski

Sv. Stevan despot srpski

Sin despota Đurđa i Jerine. Sa svojom sestrom Marom živeo neko vreme na dvoru sultana Murata II. Oslepljen u Jedrenu sa svojim bratom Grgurom. Primio vlast despotsku nad Srbijom 1458. god. Uskoro se morao skloniti iz svoje zemlje u Albaniju, gde se oženio Angelinom, ćerkom Skenderbega. Slep i nesrećan no vazda predan Bogu on se upokojio 1468. god. u Italiji. Mošti mu počivaju u man. Krušedolu, zadužbini sina njegovog sv. Maksima.

Sv. apostol Jakov.

Sin Alfejev i jedan od dvanaest velikih apostola. Rođeni brat apostola i jevanđelista Mateja. Svedok istiniti reči i čudesa Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista, svedok NJegovog stradanja, vaskrsenja i vaznesenja. Po silasku Svetoga Duha o Pedesetnici apostolu Jakovu pade u deo da propoveda Jevanđelje Hristovo u Elevteropolju i okolnim mestima, po tom i u Misiru, gde i postrada za svoga Spasitelja. Sa velikom silom, i na reči i na delu, pronosio je sv. Jakov spasonosnu blagovest o vaploćenom Bogu Slovu, rušeći idolopoklonstvo, izgoneći demone iz ljudi, lečeći svaki nedug i svaku bolest imenom Gospoda Isusa Hrista. NJegov trud i njegova revnost krunisani su velikim uspehom. Mnogi neznabošci poverovali su u Hrista Gospoda, crkve se osnovale i uredile, sveštenici i episkopi postavili. Postrada u Misiru u gradu Ostracinu budući na krst raspet od neznabožaca. I tako se preseli u carstvo nebesno ovaj veliki i divni apostol Hristov, da besmrtno caruje sa Carem slave.

Prep. Andronik i supruga mu Atanasija

Građani Antiohijski iz vremena Teodosija Velikog. Andronik beše po zanatu zlatar. I on i žena mu behu veoma blagočestivi trudeći se neprestano da hode putem Gospodnjim. Od svoje zarade jednu trećinu davahu sirotinji, drugu crkvi a trećom se oni izdržavahu. Pošto im se rodiše dvoje dece oni se dogovoriše, da žive u buduće kao brat i sestra. No po Božjem nedokučivom Promislu oboje im dece umreše u jedan dan. I behu u velikoj tuzi sve dok se sv. muč. Julijan ne javi na groblju Atanasiji i ne uteši je vešću, da su njihova deca u carstvu Božjem, i da im je bolje nego kod roditelja na zemlji. Po tom oboje ostaviše sve i odoše u Misir i primiše monaški čin, sv. Andronik kod starca Danila u Skitu, a Atanasija u ženskom manastiru u Tavenisiotu. Ugodivši Bogu svojim dugogodišnjim podvizima preseliše se u večno carstvo Hristovo, i to najpre sv. Atanasija, a posle 8 dana i sv. Andronik.

Sv. pravedni Avram i Lot.

Čitaj o njemu u knjizi Postanja.

Sv. Dimitrije patrijarh Aleksandrijski

Jedanaesti episkop Aleksandrijski posle sv. Marka Jevanđelista. Upravljao mudro i dugo pastvom svojom, i to od 189– 231. god. U njegovo vreme na traženje Indijaca poslat bi u Indiju na propoved Jevanđelja sv. Panten, upravitelj znamenite katihetičke škole u Aleksandriji. Panten našao u Indiji Jevanđelje, pisano sv. Matejem na jevrejskom jeziku.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 1:8-11

8. Jer nećemo, braćo, da ne znate o nevolji našoj koja nam se dogodi u Aziji, da suviše bijasmo opterećeni, preko moći, tako da smo bili u nedoumici i za život;

9. Čak sami u sebi osudu na smrt doživjesmo, da se ne bismo uzdali u sebe nego u Boga koji podiže mrtve,

10. Koji nas je od tolike smrti izbavio, i izbavlja, u koga se nadamo da će nas i opet izbaviti,

11. Uz pomoć i vaše molitve za nas, da od mnogih lica bude uzneta za nas izobilna blagodarnost Bogu zbog našeg blagodatnog dara.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 5:27-32

27. I potom iziđe, i vidje carinika po imenu Levije gdje sjedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom.

28. I ostavivši sve, ustade i pođe za njim.

29. I priredi mu Levije kod kuće svoje veliku gozbu; i bješe mnoštvo carinika i drugih koji sjeđahu sa njim za trpezom.

30. I gunđahu književnici njihovi i fariseji govoreći učenicima njegovim: Zašto sa carinicima i grješnicima jedete i pijete?

31. I odgovarajući Isus reče im: Ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni.

32. Nisam došao da pozovem pravednike nego grješnike na pokajanje.

Pesma iz Prologa

Od Gospoda poslan, Gospodu poslušan,
Svehvalni se Jakov apostol potrudi
Jevanđelsko seme da poseje svuda,
Da iz njega niknu hristoverni ljudi.
I Siriju prođe i Egipat stari
Svuda med nebesni vredno raznoseći
Med lekovit, čudan, sa Hristovih usta,
Ogladnele ljude tim medom hraneći.
Kuda Jakov prođe trag ostavi svuda:
Pune čaše meda, prepune i cele,
Nepresušne čaše životvornog meda —
To su svete crkve bogate i bele.
U njima se slavi Tvorac beskonačni
I čudesna dela Božijega Sina,
Hristos med je onaj, što se vernim daje
Životvorna mâna od hleba i vina.
Jakov put završi sa crvenom tačkom,
Krvlju mučeničkom, što se s krsta proli,
I venac od Hrista on na nebu dobi
Ko' i drugi redom Božji apostoli.

RASUĐIVANJE

Kako Bog i kažnjava i miluje, pokazuje nam se jasno iz života poslednjih despota srpskih u vreme turskog zavojevanja zemljama srpskim. Nisu Turci samovlasno i samovoljno došli na Balkan i podjarmili narode hrišćanske, Grke, Bugare i Srbe, nego po dopuštenju Božjem, isto kao što je Navuhodonosor ne po sili svojoj nego po dopuštenju Božjem pokorio Jerusalim i odveo Jevreje u ropstvo. Zbog greha kneževa i velikaša narodnih postradao je ljuto narod srpski, no još ljuće su postradali sami kneževi i velikaši. Despot Đurađ umro je kao izgnanik, sinovi njegovi: Grgur i Stevan oslepljeni od Turaka, kći njegova silom morala postati žena sultanova, srednji sin njegov ustane protiv majke svoje Jerine i brata Grgura, i silom zauzme on poljuljani presto u Smederevu; no skoropostižno umre. Slepi Stevan tek što je postao despot moradne begati u Albaniju, a po tom u Italiju, gde kao izgnanik i bednik umre u tuđini. Sve je to kazna Božja. A gde je milost? Bog proslavi večnom slavom i ovoga Stevana, i ženu njegovu Angelinu, i decu njihovu Maksima i Jovana. Posle 8 godina ležanja u grobu telo Stevanovo bi otkopano i nađeno celo i ispunjeno blagouhanim mirisom. I čudesa mnoga projaviše se od tih svetih moštiju njegovih. Isto tako proslaviše se i posvetiše se blagodaću Božjom i žena njegova i sinovi.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno svođenje ognja s neba prorokom Ilijom (I Car. 18), i to:
1. kako se sv. Ilija pomoli Bogu na Karmilskoj gori, u prisustvu Ahava cara i idolskih žrečeva;
2. kako oganj s neba pade i zapali žrtvu koju Ilija prinese Bogu.

BESEDA

o tome kako samo bezumni odriču Boga
Reče bezuman u srcu svojem: nema Boga.
Trula su i mrska djela njihova (Ps. 13, 1).
Um je krmanoš celog bića ljudskog. On savetuje, on nagovara, on rukovodi. I duša i telo upravljaju se prema umu. Ako je um prav pred Bogom, ceo je čovek prav. Ako li je um neprav pred Bogom, ceo je čovek neprav. Ako neko samo pomisli: nema Boga, to se odmah projavljuje u njegovim delima. Prvo niče zla pomisao, a njoj odmah sleduju zla dela. Vidite li, kako nadahnuti prorok dobro poznaje prirodu čovečju? On ističe prvo uzrok, pa onda navodi posledice. Od zlih pomisli neminovno proizlaze zla dela. Zato, braćo, ne verujte onome ko govori: ja ne verujem u Boga, ali činim dobro. Pre svega, onaj ko ne veruje u Boga ne zna šta je dobro, niti može razlikovati dobro od zla. Neverovanjem u Boga čovek odseca sebe od glavnoga Dobra i izvora svakoga dobra. Dalje, posmotrite pažljivo, i videćete, da su dela svih bezbožnika trula i mrska: trula, jer su zla, ništavna i prolazna; mrska, jer su suprotna volji živoga Boga. Bezbožnik ne može ni razlikovati dobro od zla, jer se samo u svetlosti zakona Božjeg može tačno odrediti, šta je dobro, šta zlo. No biva da i onaj ko ustima kaže da veruje u Boga, čini dela truležna i mrska. To jest: ustima priznaje Boga, a delima odriče. Dobro je ispovedati Boga ustima, ali to ni iz daleka nije dovoljno: treba Ga još srcem priznavati i delima veru svoju potvrđivati. A biva još, da čovek i srcem veruje i ustima ispoveda, pa ipak greši. To biva ili po slabosti volje ili pak od đavolskih strela. Neka se takav pokaje, i to odmah, i oprostiće mu se. Pokajanje je u ostalom spasonosno i za bezbožnika, tim pre za vernoga. Dokle je čovek na zemlji, dotle još ima roka za pokajanje. No ko može biti siguran, da rok njegov neće još ove noći isteći? Otuda je odlaganje pokajanja potpuno bezumlje.
O preblagi Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomozi nam pokajati se kao što nam pomažeš disati. Tebi slava i hvala vavek. Amin.