Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 22.12. (09.12. po Starom kal.)

Začeće svete Ane

Začeće svete Ane

Pravedni Joakim i Ana behu bezdetni za punih pedeset godina svoga bračnog života. Pod starost javi im se arhangel Gavril, svakom od njih napose, i reče im, da su molitve njihove uslišane od Boga i da će roditi ćerku Mariju. Tada Ana sveta zače od muža svoga, i posle devet meseci rodi ćerku, blagoslovenu od Boga i od svih kolena ljudskih, Presvetu Devu Mariju Bogorodicu (v. 9. septembar).

Sveta Ana, mater proroka Samuila

Sveta Ana, mater proroka Samuila

Žena Elkanova, iz Armatema ili Arimateje (I Sam. 1). Ne rađaše dece, jer beše neplodna, zbog čega gorko tugovaše i plakaše. No Bog milostivi smilova se na nju i razreši neplodstvo njeno zbog neprestanih joj uzdaha i molitava. I rodi Ana sina, Samuila, posveti ga Bogu od samog detinjstva. To beše Samuil, veliki vođ naroda izrailjskog i prorok, koji pomaza dva cara, Saula i Davida. A sveta Ana ispeva pesmu blagodarnosti Bogu, pesmu čudesnu po mudrosti i krasoti, koja se i dan-danas upotrebljava na bogosluženjima u crkvi (I Sam 2, 1).

Prepodobni Stefan Novosijatelj

Ovaj ugodnik Božji rodi se i vaspita u Carigradu u domu roditelja svojih, Zaharije i Teofanije. Otac mu beše sveštenik Velike Crkve u vreme patrijarha Metodija. Noseći ga začetog u utrobi svojoj, majka mu se hranila samo hlebom i vodom. Kada se rodi mladenac, sijaše na prsima njegovim krst od svetlosti. Zbog toga, a i zbog svog čistog i bogougodnog života, prozvan je Novosijatelj. U osamnaestoj svojoj godini zatvori se Stefan pri crkvi Svetog Petra apostola, i tu se predade podvigu posta i molitve. Javi mu se jednom sveti Petar i reče mu: "Mir ti, čedo, dobro si otpočeo, Gospod da te ukrepi!" Potom požive mnogo godina pri crkvi Svetog mučenika Antipe. I ovaj mu se svetitelj javi i ukrepi ga rečima: "Znaj da te neću ostaviti". Stefan nalagaše na sebe sve veći i veći trud. Hranu upotrebljavaše dva put nedeljno, i to samo zelje neposoljeno. Podvizavao se ovaj sveti muž Carstva radi Hristovog 55 godina, i upokojio se u Gospodu 829. godine u 73. godini svoga zemnog života.

Prepodobni Amon

Rođen i vaspitan na Kipru. Zbog velike duhovne učenosti i mnogih vrlina, naročito milosrđa, bi postavljen za arhiepiskopa posle svetog Damjana. Posluživši verno crkvi i ugodivši Bogu, skončao mirno u VI veku.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA JEVREJIMA 7:1-6

1. Jer taj Melhisedek, car Salimski, sveštenik Boga višnjega, koji srete Avraama kad se vraćaše poslije poraza careva, i blagoslovi ga;

2. Kome Avraam dade i desetak od svega, on je po značenju svoga imena prvo car pravde, a potom je i car Salimski, to jest, car mira,

3. Bez oca, bez matere, bez rodoslova, niti mu dani imaju početka niti mu život ima svršetka, a kao sličan Sinu Božijemu ostaje sveštenik bez prestanka.

4. No pogledajte koliko je velik ovaj, kome je i sam patrijarh Avraam dao desetak od probranoga plijena.

5. I dok sinovi Levijevi primajući sveštenstvo imaju zapovijest da uzimaju po zakonu desetak od naroda, to jest od braće svoje, iako su proizišli iz bedara Avraamovih,

6. Dotle ovaj koji nije od njihovog roda, uze desetak od Avraama, i njega, koji je imao obećanje, blagoslovio je.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 21:28-33

28. A kada se počne ovo zbivati, uspravite se i podignite glave svoje, jer se približava izbavljenje vaše.

29. I kaza im priču: Gledajte na smokvu i na sva drveta:

30. Kad vidite da već potjeraju pupoljke, sami znate da je već blizu ljeto.

31. Tako i vi kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je blizu Carstvo Božije.

32. Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.

33. Nebo i zemlja će proći, a riječi moje neće proći.

Pesma iz Prologa

O preslavni Bože. čudesni i divni,
Spram sviju stvorenja blagi, milostivni,
Ti gorde obaraš, smerne uzvisuješ:
Ti što umrtvljuješ, ti što oživljuješ,
Sve Ti možeš, Tvorče, prema planu Tvome.
Prema planu Tvome, večnom, božanskome.
Rodna zemlja rađa c Tvojim blagoslovom.
Nerodnu pečatiš Tvojim svetim slovom.
Onoj koja rađa možeš oduzeti,
A nerotki možeš dobri plod prineti.
Nerotkinju Anu ti učini rodnom,
Obdari je ćerkom svetom, blagorodnom,
Što na podsmeh beše, Ti uvenča slavom,
Can besčedne žene Ti nadmaši javom.
Starica se moli, Ti molitvu primi,
I pečat neplodstva Ti joj c tela snimi,
Mrtveno joj telo napoji životom,
Devicu joj dade čudesnu krasotom,
I ćerka se rodi, presveta devica.
I Ćerka, i Majka, i Bogorodica!
Sve ti možeš, Tvorče, prema planu Gvome,
Prema planu Tvome, večnom. božanskome.

RASUĐIVANJE

Strah od Boga izgoni iz srca svaki strah od ljudi. Kod svih velikih jerarha crkve pravoslavne mi vidimo čudesno udruženu krotost i neustrašivost. Sv. Nikolaj uhvatio je za mač dželatov i trgao, da ne poseče nevine ljude. Sv. Zlatoust izobličavao je nedela carice Evdokije bez obzira na sve neugodnosti i opasnosti po život, kojima se zbog toga izlagao. I slično tome mnogi i mnogi drugi. Car Valentinijan Stariji saslušavši stroga izobličenja Amvrosijeva, rekne ovome: „Znao sam tvoju neustrašivost, zato i pomogoh, da budeš izabran za episkopa; ispravljaj naše pogreške, kako božanski zakon uči, i leči nepravde naše." Kada Valentinijan Mlađi, po naputu svoje majke Justine, arijanke, naredi, da se Saborna crkva u Milanu ustupi jereticima, Amvrosije se zatvori u crkvu sa vernim narodom i tri dana ne hte iz nje izaći, a caru i carici poruči, da ako žele njegovu smrt, on je gotov svakog časa da „ovde u crkvi ili mačem ili kopljem proboden budem." Čuvši ovo, car i carica trgoše svoju naredbu. Kada se desi neka buna u Solunu, u kojoj, po naredbi cara Teodosija Velikog bi posečeno oko 7000 ljudi, rasrdi se Amvrosije na cara toliko, da kad ovaj poseti Milano i htede ući u crkvu, svetitelj mu zabrani da uđe. Reče car Amvrosiju: „I David sagreši, i ne liši se Božjeg milosrđa", na što mu episkop odgovori: „Ako si podražavao Davidu u grehu, podražavaj mu i u kajanju." Car se zastide, vrati se, i gorko pokaja za učinjeni greh.

SOZERCANJE

Da sozercavam pravdu pravednoga Noja (Postanja 6) i to:
1. kako svi ljudi behu nevaljali i zlobni,
2. kako Noje jedini usred sveopšteg nevaljalstva osta pravedan i življaše po volji Božjoj.

BESEDA

o Noju

Noje čovek pravedan, savršen u rodu svom, Bogu ugodi Noje (Postanja 6, 9)

Biti pravedan među pravednicima delo je veliko i pohvalno. No kudikamo je veće i pohvalnije delo biti pravedan među nepravednicima. A Noje požive među ljudima, ispunjenim nepravde i zlobe, pet stotina godina požive među njima, i osta pravedan pred Bogom. I obrete Noje blagodat pred Gospodom Bogom. Najviši sudija, koji gleda sva dela ljudska i procenjuje bez pristrašća i bez pogreške, ocenio je trud Nojev da se usred jednog roda pokvarena i stroptiva održi u pravdi Božjoj, i nagradio ga blagodaću Svojom. Nesumnjivo je, da je Noje pretrpeo mnogo mučenja i gorčine od zlobnih suseda svojih. Nesumnjivo je, da on nije mogao imati prijatelja među njima. Najveće je zadovoljstvo grešnika, da svuče pravednika u svoju kaljužu i da s njim podeli svoj greh. No Noje se nije dao svući ni zavesti. On je više voleo da ima Boga za prijatelja negoli nepravedne ljude. NJemu je bilo draže hoditi s Bogom bez ljudi, negoli s ljudima bez Boga. Strah od Boga, Tvorca i Sudije, sačuvao ga je od opšte kvareži. I ne samo da je on bio pravedan, nego savršen u rodu svome. To jest, on se nije dao nimalo zaraziti opštim zlom nego se držao pravde Božje. Namamljivanje na greh i podsmevanja od strane grešnika sve su ga više udaljavala od njih. I kad je došao opšti potop na sav rod ljudski, Bog nije ostavio vernoga Noja da propadne s ostalima, nego ga je spasao, i proslavio učinivši ga rodonačalnikom novog roda ljudskog. Sjajni primer Nojev, braćo, uči kas, da i od nas svak može ugoditi Bogu usred samih grešnika oko sebe, samo ako hoće.

O Bože pravedni i dugotrpljivi, podrži nas na putu pravde Tvoje, Tebi slava i hvala vavek. Amin.