Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 23.06. (10.06. po Starom kal.)

Sveštenomučenik Timotej, episkop bruski u Vitiniji (Mala Azija)

Sveštenomučenik Timotej, episkop bruski u Vitiniji (Mala Azija)

Zbog velike čistote duševne Bog mu dao dar čudotvorstva, te lečaše sve bolesti i muke na ljudima. U vreme opakog cara Julijana, koji se odreče Hrista, Timotej sveti bi bačen u tamnicu. Verni ga posećivahu i u tamnici, da bi čuli mudru pouku od svoga arhipastira. Saznavši za to, Julijan naredi te mu dželat odseče glavu u tamnici 362. godine. Duša njegova ode u Raj, a mošti ostaše čudotvorne da pomažu ljudima i javljaju silu Božiju.

Sveti mučenik Aleksandar i Antonina

Sveti mučenik Aleksandar i Antonina

Behu oboje iz Aleksandrije, Antonina česna devica a Aleksandar carski vojnik. Oboje hrišćani. Prvo Antonina bi izvedena na sud i na mučenje. Pa kad nju baciše u tamnicu, Aleksandar, po naređenju angela Božjeg, ode u tamnicu (iako dotle nepoznat Antonini), ogrnu je svojim vojničkim plaštom, reče joj da obori glavu i da ide kroz stražare pred vratima. Tako devica izbegne, a vojnik ostane u tamnici. Tada izvedoše Aleksandra pred sudiju i počeše istjazavati zbog imena Hristova. Čuvši za to Antonina, sama se prijavi sudiji, koji ih oboje poče stavljati na razne muke. Odseče im ruke, potom ih bijaše po golom telu, a rane im paljaše svećama, i najzad baci u oganj, koji beše naložen u jednoj rupi, i zatrpa ih zemljom. Česno postradaše radi ljubavi Hristove i preseliše se u dvore Cara nebeskoga 3. maja 313. godine. Zlobni sudija, Fist, u času smrti mučenika, posta nem, i spopade ga duh besni koji ga mučaše sedam dana i najzad umori.

Sveti Vasijan, episkop lavdijski

Kao neznabožac rođen u Sirakuzi od neznabožnih roditelja, uglednih i bogatih. Vaspitan filosofijom u Rimu. Po svojoj toploj želji kršten nekim blagočestivim starcem Gordijanom. To uvredi roditelje njegove, i da bi izbegao njihov gnev, po zapovesti svetog Jovana Bogoslova, koji mu se javi, ode u Ravenu i javi se episkopu Ursu, svome rođaku. Po uputstvu episkopa Vasijan se nastani kod crkve svetog mučenika Apolinarija van grada, i tu se dugo podvizavaše trudom, postom i molitvom. Kada umre episkop u gradu Lavdijskom u Liguriji, Vasijan bi izabran, shodno nekom otkrovenju u snu, iako on to ne željaše. Posvećen za arhijereja Amrosijem Milanskim i Ursom Ravenskim. Imaše veliku blagodat isceljenja; mogaše i mrtve vaskrsavati. Bio prisutan poslednjim časovima svetog Amvrosija, i čuo iz usta ovoga, kako vidi Gospoda Isusa Hrista. Poživeo u trudu i podvigu do duboke starosti, i u devedesetoj godini života svoga skonča i preseli se u Carstvo Božje, oko 409. godine. NJegove svete mošti ostaše čudotvorne, da svedoče o sili Božjoj i veličini Božjeg svetitelja.

Sv. Jovan, mitropolit tobolski u Rusiji

Sv. vladika Apolos

 U miru predade dušu Gospodu.

Sv. novomučenik sa Svete Gore koji su od 1821. do 1923. godine mučenički postradali u Solunu od Turaka.

Sv. Aleksije episkop vitinijski u Maloj Aziji

U miru predade dušu Bogu.

Sv. bogomudri Kanidis

Rodom iz Kapadokije u Maloj Aziji. Od majke naučen od detinjstva asketskom podvigu. Od svoje 7 godine povukao se u jednu pećinu na jednom obližnjem brdu. Jeo je samo jednom nedeljno i to od biljaka koje je nalazio u prirodi. Sve vreme života je proveo u umnoj molitvi. Punih 73 godina je podvižnički živeo na tom mestu. Budući da je pećina bila veoma vlažna, otpala mu je kosa i brada. nakon velikog podvižničkog truda u miru predao dušu svoju Gospodu.

Sv. mučenik Neaniskos premudri iz Aleksandrije

Ugledni i mudri građanin Aleksandrije u Egiptu. Od svoje služavke je bio prokazan kao hrišđanin i osuđen na mučeničku smrt. Odlazeći na gubilište, video je svoju služavku među mnoštvom ljudi i pozvao je da se oproste. Podario joj je svoj zlatni prsten uz rteči: ”Hvala ti jer tvoje izdajstvo mi je pomoglo da pridobijem veliku korist (nebesku).” Postradao je budući mačem posečen.

Sv. Teofan i Pansemna

Sv. Teofan i Pansemna

Prepodobni Teofan rodio se u Antiohiji od roditelja neznabožaca. Kada dostiže u mladićsko doba on se oženi, i provede u braku tri godine, pa mu žena umre. Odmah posle toga on verova u Hrista i primi sveto krštenje. Zatim, ostavivši sve, on načini sebi u blizini grada Antiohije jednu vrlo teskobnu keliju i zatvori se u njoj. Tu on postom i molitvom i ostalim vrlinama očisti sebe od svih strasti i postiže savršenstvo.
Doznavši za jednu javnu bludnicu, koja se zvala Pansemna, da je mnoge svojom lepotom zavela i upropastila, on se prvo pomoli Bogu, pa iziđe iz svoje kelije, skide sa sebe kostret i obuče skupoceno odelo. Onda uze od svoga oca deset litri zlata, rekavši mu da hoće da uzme sebi drugu ženu. Zatim ode kod Pansemne. Sedeći sa njom za trpezom, on je uz jelo i piće upita koliko se godina ona bavi svojim prljavim zanatom. Ona mu odgovori, da ima već dvanaest godina, i da je on najlepši od svih njenih dosadašnjih ljubavnika. Prepodobni joj onda reče: Ja hoću i želim da te česnim brakom uzmem za ženu. - Ona s radošću pristade na to. Prepodobni joj onda dade zlato što beše doneo sa sobom, i reče joj da on sada odlazi da pripremi sve što je potrebno za svadbu.
Otišavši od Pansemne, prepodobni načini drugu keliju u blizini svoje, pa se onda opet vrati k njoj i reče joj da ona ne može biti njegova supruga, ako ne poveruje u Hrista i ne postane hrišćanka. Pansemni to pade teško i potraži izvesno vreme za razmišljanje. Posle toga pristade, pripremi se za sveto krštenje, i krsti se. Slušajući pouke o hrišćanskom životu, o Carstvu nebeskom, o večnom životu, njoj se blagodaću Hrnstovom prosveti razum i srce ispuni umilenjem. I ona posle svetog krštenja pusti na slobodu sve svoje robove i robinje, i sve imanje razdade sirotinji, a sama otide u keliju koju joj beše spremio prepodobni Teofan, i zatvori se u njoj. I toliki uspeh pokaza ova blažena u podvižničkom, vrlinskom životu, da dobi od Boga dar čudotvorstva: molitvom svojom ona demone izgonjaše i isceljavaše od svih bolesti i neduga.
Tako prepodobni Teofan, vođen ljubavlju Hristovom, načini žilištem Svetoga Duha onu koja ranije beše sasud greha. A i sam prepodobni Teofan beše veliki čudotvorac. Pošto oboje ugodiše Gospodu, oni se u jedan isti dan prestaviše i otidoše ka Gospodu, u drugoj polovini četvrtoga stoleća.

Pesma iz Prologa

Vasijan Sveti Gospoda voljaše,
Vasijan sveti Gospoda moljaše,
Gospod milostiv, blagodat mu dade,
Vasijan prozre šta sve ljudi rade,
Kako demoni igru zlu igraju,
I kako ljude na zlo navraćaju.
Vasijan jednom čaršijom hođaše,
Trgovca vide gde lažno meraše,
A crni đavo u kantaru stoji,
Te krivo meri i nepravo broji,
Trgovcu milo što sve ljude vara
I c malo robe čini mnogo ćara!
Vasijan sveti ka dućanu kroči:
Trgovče, viknu, ta otvori oči!
O ne raduj se zbog dobitka, laka,
Otvori oči, pogledaj ortaka! –
Utom trgovcu otvoriše s’ oči,
Đavola smotri, i nazad odskoči,
Ispunjen straha, ispunjen trepeta,
Sva dobit, vide, beše mu prokleta.
Zarida ljuto, i pred sveca kleče
Moli se za me – Vasijanu reče.
Pokaj se, pokaj! – Vasijan ga uči,
Da ti se duša večno ne uzmuči,
Svome ortaku đavo novce daje,
Ali mu dušu traži za uzdarje.

RASUĐIVANJE

Nije svejedno jesti obrok svoj c blagoslovom i jesti ga bez blagoslova. Svaki obrok je trpeza Božja koju je sam Bog postavio za nas. Zato treba Bogu, kao domaćinu, blagodariti i njegov blagoslov prositi. Blagosloveno jelo je i slađe i sitije; dok je neblagosloveno i neslatko i nesito i — nezdravo. Jednom car Teodosije Mlađi izašao u šetnju u okolinu Carigrada, pa videći kolibu nekog monaha, svrati u nju. Upita starac cara, da li želi što jesti? „Hoću," odgovori car. Starac iznese pred cara hleba, zejtina, soli i vode. Car jeo i pio, pa upitao monaha: „Znaš li ti ko sam ja?" „Bog tebe zna!"' odgovori monah. „Ja sam car Teodosije." Monah se pokloni caru ćutke. Rekne mu car: „Ja sam car i od cara rođen, no veruj mi nikad u životu nisam jeo tako slatko kao danas u tebe." „A znaš li ti zbog čega?" upita starac. „Zbog toga," produži on, „što mi monasi svagda c molitvom i blagoslovom pripremamo hranu, otuda i huda hrana u nas se obraća u slatku; u vas pak pripremaju hranu c mnogo truda, no blagoslov ne traže (od Boga), otuda i ukusna hrana biva neukusnom."

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno isceljenje čoveka sa suhom rukom (Mat. 12, 10) i to:
1. kako Gospod reče suhorukom: pruži ruku svoju! pruži,
2. kako su i moje ruke suhe kad god ne dajem milostinju. Gospod mi neprestano govori: pruži ruku svoju!

BESEDA

o tome kako grešnika snalazi ono čega se boji
Čega se boji bezbožnik, ono će ga snaći; a što pravednici žele, Bog će im dati (Priče Sol. 10, 24)

Bezbožnik se boji skoropostižne smrti, lopov se boji obijača, ubica se boji mača, gordeljivac se boji sramote, otmičar se boji gladi, proždrljivac se boji bolesti, klevetnik se boji suda istine. Ono čega se bezbožnik boji, ono će ga i snaći.
Pravednik želi čistu savest, prave misli, mir, milosrđe, ljubav, istinu, pravdu, krotost. I Bog mu to daje još dok je ovde na zemlji. Pravednik želi Carstvo Božje, želi Raj, želi društvo angela i svetitelja, želi gledanje lica Božjeg u životu besmrtnom. I Bog mu to sve daje onda kada ga prizove k Sebi.
O kako je pravedan Gospod prema bezbožnicima, i kako je preblag On prema pravednicima! Ono čega se bezbožnik boji, ono Gospod otklanja od njega. Čega se pravednik boji? Samo greha. I Bog otklanja greh od pravednika i upravlja noge njegove na put dobrodetelji; i Bog čuva pravednika od zlih duhova, sejača greha, i blagodaću svojom zaleva usev dobrodetelji u srcu njegovom.
O Gospode Svevideći, sačuvaj nas od putova bezbožničkih, i od dobiti bezbožničke, i od straha bezbožničkog! Pomozi našem kolebljivom srcu, da se utvrdi u želji samo onoga što je Tebi ugodno. Jer ono što je Tebi ugodno, ono će na kraju pobediti i carovati, a sve ostalo biće predano truljenju i zaboravu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.