Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 23.12. (10.12. po Starom kal.)

Sveti mučenici Mina, Ermogen i Evgraf

Sveti mučenici Mina, Ermogen i Evgraf

I Mina i Ermogen behu Atinjani rodom. Obojica življahu u Carigradu budući u velikoj časti i kod cara i kod naroda. Mina beše poznat zbog velike učenosti i krasnorečivosti, i spolja držaše se kao neznabožac, u srcu, pak, beše ubeđeni hrišćanin. Ermogen beše eparh carigradski, i držaše se neznaboštva spolja i iznutra, premda beše milosrdan i činjaše mnoga dobra dela. Kada buknu neka raspra između hrišćana i neznabožaca u Aleksandriji, car Maksimin posla Minu, da utiša metež i da hrišćanstvo istrebi iz toga grada. Mina ode i uspostavi mir, no objavi sebe hrišćaninom, i obrati mnoge neznabošce u veru pravu rečitošću i čudesima mnogim. Čuvši za ovo, car posla Ermogena, da Minu kazni i hrišćanstvo uguši. Ermogen izvede Minu na sud, odseče mu stopala i jezik, i izbode oči, pa ga onda baci u tamnicu. U tamnici Mini se javi sam Gospod Isus, isceli i uteši Svoga stradalca. Videvši Minu, čudesno isceljena, Ermogen se krsti i poče propovedati silnu veru Hristovu. I bi Ermogen postavljen za episkopa u Aleksandriji. Tada razjareni Maksimin sam ode u Aleksandriju i stavi Minu i Ermogena na velike muke, koje oni hrabro izdržaše, pomagani blagodaću Božjom. Videći hrabrost ovih Hristovih vojnika i čudesa Božja na njima, javi se pred sudilištem Evgraf, tajnik i prijatelj svetog Mine, i viknu caru u lice; "I ja sam hrišćanin!" Car se zbesi, trže mač i poseče svetog Evgrafa. Potom naredi nečestivi car, te dželati mačem posekoše svete Minu i Ermogena. NJihove svete mošti, bačene su u more, čudesnim načinom doploviše u Carigrad, gde ih episkop, kome se u snu o tome javi, svečano dočeka i česno sahrani.

Prepodobni Toma Defurkin

Veliki isposnik, pobednik demona i prozorljivac. Car Lav Mudri napisao mu pismo, a on odgovori i ne otvarajući pisma careva. Upokojio se u Gospodu u dubokoj starosti u IX veku.

Prepodobna Angelina i sveti Jovan despot

Ćerka kneza albanskoga Đorđa Skenderbega i žena Stefana, despota srpskog, sina Đurđevog. Trpela izgnanstvo sa svojim mužem i delila s njim svaku gorčinu života kako u Srbiji tako i u Albaniji i Italiji. Vaspitala svoje sinove, Maksima i Jovana, u pravom hrišćanskom duhu. Po smrti svoga muža zamonašila se i predala sva molitvi, delima milosrđa i zidanju i opravljanju svetih hramova. Verna supruga, izvrsna majka i savršena hrišćanka, ona je u istini zaslužila naziv "Majka Angelina", kako je narod i sada naziva. Čudotvorne mošti njene počivaju sa moštima njenog pravednog muža Stefana i posvećenih sinova, Maksima i Jovana, u manastiru Krušedolu (ukoliko nisu od Turaka uništene). Upokojila se početkom XVI veka i prešla u carstvo besmrtno (v. 30. jul).

Sveti mučenik Gemel

Čestan građanin grada Ankire. Kada car Julijan Bogoodstupnik dođe u taj grad, Gemel izađe preda nj i javno ga izobliči za bogoodstupništvo. Zato bi mučen i na krst raspet 361. godine. Kada bi u mukama na krstu, ču se glas s neba: "Blažen si ti, Gemele!"

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA JEVREJIMA 7:18-25

18. Ukida se, dakle, pređašnja zapovijest zbog njene nemoći i nekorisnosti

19. Jer Zakon ništa nije doveo do savršenstva, a uvodi se bolja nada kroz koju se približujemo Bogu.

20. Ukoliko ne bješe bez zakletve,

21. Jer oni bez zakletve postaše sveštenici, a Ovaj sa zakletvom Onoga koji mu govori: Zakle se Gospod i neće se raskajati: Ti si Sveštenik vavijek po činu Melhisedekovu

22. Utoliko Isus posta jemac boljega Zavjeta.

23. I onih sveštenika bilo je mnogo, jer ih je smrt sprečavala da ostaju,

24. A Ovaj, pošto ostaje vavijek, ima neprolazno sveštenstvo.

25. Zato i može potpuno i za uvijek spasti one koji kroz njega dolaze Bogu, pošto svagda živi pa može posredovati za njih.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 21:37-38 / 22:1-8

37. A bijaše on danju u hramu i učaše, a noću izlažaše i boravljaše na gori zvanoj Maslinska.

38. I sav narod hitaše jutrom njemu u hram da ga sluša.

1. Približavaše se pak praznik beskvasnih hljebova zvani Pasha.

2. I tražahu prvosveštenici i književnici kako bi ga ubili; ali se bojahu naroda.

3. A satana uđe u Judu, zvanog Iskariotski, koji bješe iz broja Dvanaestorice.

4. I on otišavši dogovori se sa prvosveštenicima i književnicima i vojvodama kako će im ga izdati.

5. A oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novaca.

6. I on obeća, i tražaše zgodnu priliku da im ga preda bez prisustva naroda.

7. A dođe dan beskvasnih hljebova u koji trebaše klati pashalno jagnje.

8. I posla Petra i Jovana rekavši: Idite i ugotovite nam Pashu da jedemo.

Pesma iz Prologa

Ugodnica Božja, sveta Angelina,
Sveta i u braku, i ko monahinja,
Strpljiva u muci, u dobru milosna,
U tuđoj žalosti svedušno žalosna,
Gledaše u Boga, svog Utešitelja,
Blažaše se krstom Hrista Spasitelja,
Uteha svom mužu, primer svojoj deci,
Deca svete majke postadoše sveci.
Ko prizove ime Majke Angeline,
Brzo će mu muka svaka da umine.
U turobno vreme kad se carstvo sruši,
Kada grehom mnogi naškodiše duši,
Kada tama turska zemlju ohvataše,
Angelina duše srpske spasavaše
Ukazujuć k "nebu i duhom i prstom,
Tešeći ih Hristom, lečeći ih krstom.
I sad ona svakoj bolnoj duši speši,
I sa većom silom i leči i teši.
Ko prizove ime Majke Angeline,
Brzo će mu muka svaka da umine.

RASUĐIVANJE

Na bezbroj načina Gospod Živi zna da miluje i da kara, da izbavlja verne od napasti, da obraća neverne u verne, i da kažnjava nepopravime gonitelje vere. Kada opaki Maksimin pogubi divne mučenike Hristove, Minu, Ermogena i Evgrafa, sede u lađu i krete iz Aleksandrije sa svojom svitom za Carigrad. No najedanput oslepi očima, budući i ranije slep dušom i umom, poče se žaliti svojima, kako ga neke nevidljive ruke strašno šibaju. Uskoro potom zlo i skonča kao što je zlo i živeo. U vreme sv. Amvrosija desio se i ovakav slučaj: carica Justina, jeretkinja, beše nagovorila nekoga Jevtimija, vlastelina iz Milana, da nekako uhvati omrznutog joj episkopa i odvede daleko negde u progonstvo. Taj Jevtimije spremi kola i nastani se u jednoj kući blizu crkve, da bi lakše mogao Avrosija uvrebati sama i u kolima odvesti. I baš onoga dana kada je on udesio i pripremio sve, da Amvrosija uhvati, dođe naredba careva, da se Jevtimije zbog nekog nedela odmah otera u progonstvo. Toga dana vojnici dođoše, vezaše zlomišljenika i odvedoše ga u progonstvo u onim istim kolima, koja on beše spremio za izgnanje Amvrosijevo. Drugom prilikom uđe neki arijanac u hram, u kome služaše sv. Amvrosije, c namerom, da iz njegovih usta čuje štogod za što bi ga mogao optužiti. Pogledavši, taj jeretik vide svetitelja Božjeg kako poučava narod, i vide kraj njega angela svetla, kako mu šapće reči u uho. Ustraši se od toga veoma, zastide samoga sebe, odbaci jeres, i vrati se u Pravoslavlje.

SOZERCANJE

Da sozercavam potop sveta (Postanja 7) i to:
1. kako pre nego voda potopi svet beše potop nevaljalstva u svetu,
2. kako dugotrpeljivi Bog pusti potop zbog greha ljudskih, i kako voda potopi svu zemlju.

BESEDA

o Avramu
Ja sam zemlja i pepeo (Postanja 18, 27)
Ovo su reči, koje pravedni Avram izreče za sebe. Smešni su oni ljudi, braćo, koji se pogorde zbog svoje družbe sa zemaljskim kneževima i velikašima, te počnu o sebi visoko misliti. Avram se udostojio razgovarati s Carem večnim i svemoćnim, pa ipak je ostao nepokolebljiv u smernosti svojoj nazivajući sebe zemljom i pepelom. Ko beše ovaj Avram, da se udostoji tolikog blagovolenja Božjeg za života, i pohvale po smrti i od apostola (Gal, 3; Jevr. 11) i čak od samog Gospoda Hrista (Lk. 16, 22; Jov. 8, 39)? Seljak, koji je imao sve vrline, živeći u svemu po zakonu Božjem. Čovek sa tvrdom verom u Boga, pravdoljubiv, gostoljubiv, milosrdan, hrabar, poslušan, čist i smeran. Naročito se pak proslavi Avram verom, silnom verom. Sto godina beše Avramu, kada mu Bog reče, da će mu žena, dotle bezdetna, roditi sina, i on poverova. I još dok Sara ne rodi Isaka, reče Bog Avramu: učiniću seme tvoje kao pesak na zemlji (Post. 13, 16). I Avram poverova i ne posumnja. A kad se rodi Avramu jedinac sin, naredi mu Bog, kušajući ga, da toga jedinca svog prinese na žrtvu, što Avram bi gotov da učini, da ga Bog ne odvrati u poslednjem času. Toliko beše ovaj divni muž veran i poslušan Bogu. Zato ga blagoslovi Bog i učini slavnim na zemlji i na nebu.
Blago onima, braćo, koji bez razmišljanja veruju Bogu i ispunjuju svete zapovesti NJegove. Blagoslov Božji pratiće ih u obadva sveta.
O blagosloveni Stvoritelju naš, blagoslovi i nas grešne i uvrsti nas u izbrane Tvoje, koji imaju deo sa Avramom u Carstvu Tvom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.