Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 24.04. (11.04. po Starom kal.)

Svešt. muč. Antipa episkop Pergamski, u Aziji

Svešt. muč. Antipa episkop Pergamski, u Aziji

Spominje se u knjizi Otkrovenja kao Antipa vjerni svedok moj (2, 13), koji bi ubijen kod vas, gdje živi sotona, t. j. u gradu Pergamu. Žitelji ovoga grada življahu u mraku idolopoklonstva i u krajnjoj nečistoti; behu robovi strasti, opadači, nasilnici, krvosmešnici, rečju sluge satanske. I tu posred njih življaše Antipa „kao svetlost posred tame, kao ruža posred trnja, kao zlato posred blata". Dobrim i pravednim smatraše se onaj, ko bi nekoga hrišćanina uhvatio i ubio. Sva vera neznabožačka sastojala se u gatanju, u tumačenju snova, u služenju demonima i u krajnjem razvratu. Ustrašeni od Antipe kao od ognja demoni se jave žrečevima u snu i ispovede, kako se oni boje Antipe, i kako moraju zbog njega da beže iz toga grada. Žrečevi dignu gomilu naroda protiv Antipe, i počnu ovoga istjazavati i nagoniti da se odrekne Hrista i pokloni idolima. Rekne im Antipa: „kad se vaši takozvani bogovi, gospodari vasione, plaše mene, smrtnog čoveka, i moraju da beže iz ovoga grada, zar ne poznajete po tome da je sva vaša vera zabluda:" I još im govoraše svetitelj o veri Hristovoj, kao jedinoj istinitoj i spasonosnoj. No oni se razjariše kao zverovi i dovukoše starca Antipu pred hram Artemidin, pred kojim je stajao izliven vo od bronze. Usijaše vola ognjem, i baciše unutra slugu Božjega. Sv. Antipa, unutra u ognjenom volu, slavljaše Boga s blagodarnošću, kao negda Jona u kitu ili tri otroka u peći ognjenoj. I moljaše se Antipa za pastvu svoju i za sav svet sve dok mu se duša ne rastavi od trošnoga tela i ne uzleti među angele u Carstvo Hristovo. Skonča u mukama i uvenča se slavom neuvelom 92. god.

Sv. muč. Prokes i Martinijan

Behu tamničari na rimskoj tamnici, u kojoj tamnovahu apostoli Petar i Pavle. Čuvši reči i videći čudesa apostolska, oni se krstiše, i pustiše apostole iz tamnice. Apostoli iziđoše iz Rima, no Petru se javi Gospod na putu hodeći ka Rimu. „Kuda ideš, Gospode?" upita Ga Petar. A Gospod odgovori, da ide u Rim na novo raspeće. Postiđeni apostoli vratiše se u grad, gde budu uhvaćeni i ubijeni. S njima budu posečeni i ova dva hrabra mučenika, Prokes i Martinijan.

Pesma iz Prologa

U ognjenom volu k'o u svetlom hramu
Antipa hrišćanin ne trpi osamu:
U srcu mu čistom Gospod obitava,
Nit ga oganj peče, niti ga je strava
Trpeljivo svetac sve za Hrista snosi,
Pa molitve Hristu iz ognja uznosi:
— O svesilni Hriste, Care svih vekova,
Sto puta Ti hvala za stradanja ova!
Nek sagori ognjem sve grešno u meni,
Da bih skuplji bio po nebesnoj ceni.
Molim Ti se, Spase, čuvaj pastvu moju
U ovome gradu, u strasnome gnoju!
Krv neka ju moja u veri ukrepi,
I srce joj Tvojoj ljubavi prilepi.
I za neznabošce molim Ti se, Blaže,
Otrgni ih jednom od demonske laže;
I za sve grešnike što Tvoj zakon ruže,
Uputi ih Tebi jedinom da služe.
Gle, sve je u vlasti Tvoje svete volje,
Najzad još te molim: nek je crkvi bolje!

RASUĐIVANJE

„Nema pokoja na zemlji onima koji žele spasenje", govori sv. Jefrem Sirin. Borba je neprestana, bilo spolja bilo iznutra. Neprijatelj dejstvuje čas vidljivo kroz ljude i druge tvari čas nevidljivo kroz pomisli. Čas se on prikazuje otvoreno kao neprijatelj i dejstvuje surovo, čas pod vidom laskavog prijatelja zavodi lukavstvom. Ono što se dešava u ratu između dve protivničke vojske, dešava se i svakom čoveku pojedinačno u borbi sa prelestima ovoga sveta. Vaistinu „nema pokoja na zemlji onima koji žele spasenje". A kad dođe spasenje, dođe i pokoj.

SOZERCANJE

Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to:
1. kako Simon Petar i drugi učenik brzo dotrčaše ka grobu da provere vest o vaskrsenju Gospoda;
2. kako jedan za drugim uđoše u grob i videše haljine i ubrus;
3. kako obojica videše i verovaše, i po tom svedočiše i za svoje svedočanstvo umreše.

BESEDA

o dva Adama: smrtotvornom i životodavnom
Jer kako po Adamu svi umiru, tako
će i po Hristu svi oživljeti
(I Kor. 15, 22).
Po Adamu seje se u sramoti, po Hristu ustaje u slavi. Od Adama je greh, od Hrista pravda. Od Adama nemoć i smrt, od Hrista sila i život. Shodno Adamu svi ćemo pomreti, shodno Hristu svi ćemo oživeti. Ono je čovek zemaljski, ovo je čovek nebeski. Ono je čovek telesni, ovo je čovek duhovni. Hristos nije vaskrsao radi Sebe nego radi nas, kao što nije ni umro radi Sebe nego radi nas. Ako NJegovo vaskrsenje ne znači i naše vaskrsenje, onda je NJegovo vaskrsenje gorčina a ne slast. Gde bi onda bila ljubav Božja? I gde smisao svega našeg zemaljskog bednog bitisanja? i gde smisao Hristovog dolaska na zemlju? Onde gde Adam skončava Hristos počinje. Adam skončava u grobu, Hristos počinje vaskrsom iz groba. Adamovo koleno to je seme pod zemljom, koje gnili i truli, i ne vidi sunca i ne veruje, da ono može izaći ispod zemlje i razviti se u zelenu biljku sa lišćem, cvetom i rodom. Hristovo koleno to je ozelenela njiva, na kojoj pšenica raste, i zeleni se, i lista, i cveta, i donosi rod mnogi.
Po Adamu ne znači samo da ćemo mi jednoga dana umreti, nego znači da smo mi već mrtvi — mrtvi svi do jednoga. Po Hristu ne znači samo da ćemo mi jednoga dana oživeti, nego da smo već oživljeni, t. j. seme je počelo u zemlji klijati i na svetlost sunca izbijati. No potpun izraz smrti je grob a potpun izraz života besmrtnog u Carstvu Božjem. Um Adamovih sinova saglašava se sa smrću, miri se sa trulenjem, i tone sve dublje u zemlju. Um Hristovih sinova buni se protiv smrti i truleži i sve se više upinje da isklija čoveka u svetlost, čemu i blagodat Božja pomaže, O vaskrsli Gospode, otrezni um svih sinova ljudskih, da bi begali od tame i propasti, i pružali se ka svetlosti i životu večnom, koji je u Tebi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.