Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 24.07. (11.07. po Starom kal.)

Sv. vel. muč. Efimija

Sv. vel. muč. Efimija

Ova svetiteljka praznuje se 16 septembra, kada je i postradala. Na ovome mestu pak spominje se čudotvorstvo njenih česnih moštiju, projavljenoza vreme IV Vaseljenskog Sabora u Halkidonu. Taj Sabor bi sazvan u vreme cara Markijana i Pulherije 451 god. posle smrti cara Teodosija Mlađeg. Povod za saziv ovoga Sabora dala je jeres Dioskora patrijarha Aleksandrijskog i Evtihija arhimandrita Carigradskog, koji su rasprostirali lažno učenje kao da u Hristu Gospodu nisu bile dve prirode, božanska i čovečanska, no samo jedna, božanska. Na ovome Saboru najvidniju su ulogu igrali Anatolije patrijarh Carigradski i Juvenalije patrijarh Jerusalimski. Pošto se prepirkama i dokazivanjima s obe strane ne može doći ni do kakvog opredeljenog rešenja, to patrijarh Anatolije predloži, da i pravoslavni i jeretici napišu svoje veroispovedanje, pa da ih polože u kovčeg, u kome stajahu mošti sv. Efimije. Na to se svi saglasiše. Dva veroispovedanja budu, dakle, napisana i postavljena na prsi velikomučenice, kovčeg zatvoren i carskim pečatom zapečaćen, još i straža vojnička postavljena. Tada svi provedoše tri dana u postu i molitvi. Četvrtoga dana, kada grob otvoriše, videše pravoslavno veroispovedanje u desnoj ruci svetiteljke, a jeretičko pod njenim nogama. Tako se spor Božjom silom rešiu korist Pravoslavlja. U vreme cara Iraklija mošti sv. Efimije budu prenete iz Halkidona u Carigrad, u crkvu njenoga imena, blizu hipodroma. Ikonoborni car Lav Isavrjanin naredi te se te mošti bace u more; no čudesnim načinom kovčeg bi prenesen na ostrvo Limnos i položen u crkvu sv. muč. Glikerije. Tek u vreme carice Irine kovčeg s moštima ponovo bude vraćen u Carigrad na svoje staro mesto.Izovih moštiju s vremena na vreme tekla je krv, koja je pomagala bolnim i nevoljnim.

Sv. Jelena.

Velika kneginja ruska, pre krštenja zvana Olga. Žena kneza Igora. Krštena u Carigradu od patrijarha Polievkta. Velika revniteljka vere pravoslavne u Rusiji. Upokojila se 969 god.

Prep. muč. Nikodim

Rodom iz Elbasana. Bio ženjen i imao dece. Zavaran od Turaka on primi Islam i nasilno prevede i decu svoju u Islam, osim jednog sina,koji odbeže u Sv. Goru i zamonaši se. Nikodim ode u Sv. Goru, da dovede sina natrag, no Sv. Gora na njega učini takav utisak, da se on pokaja, vrati u veru Hristovu i zamonaši. Tri godine je oplakivao svoje odstupništvo, pa se najzad reši da se vrati u Albaniju, da otkaje svoj greh tamo gde ga je i učinio. Vrati se, dakle, izjavi pred Turcima, da je on hrišćanin i bi posečen 11. jula 1722 god. NJegove čudotvorne mošti i danas leže cele i celebne.

Prep. muč. Nektarije

Rodom iz Vriula u Maloj Aziji. U 17 godina nasilno poturčen. Imao sličnu sudbu kao i sv. Nikodim. Kada se kao Turčin javio svojoj majci, ova mu vikne: „odlazi od mene, ne poznajem te. Ja sam te rodila kao hrišćanina a ne kao Turčina." On se gorko pokaja, ode u Sv. Goru i tamo u skitu sv. Ane zamonaši se. Rešen da pogine za Hrista i time opere svoj greh on ode opet u Vriul, gde postrada. Posečen za Hrista od Turaka u svom mestu rođenja 11 jula 1820 god. u 21 god. svojoj.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA Pavla 15:1-7

(Zač. 116).

1. Dužni smo pak mi jaki slabosti slabih nositi, i ne sebi ugađati.

2. Svaki od nas neka ugađa bližnjemu na dobro radi napretka.

3. Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao što je pisano: Ruženja onih koji ruže tebe padoše na mene.

4. Jer što se ranije napisa za našu se pouku napisa, da kroz trpljenje i utjehom Pisma imamo nadu.

5. A Bog trpljenja i utjehe neka vam da isto da mislite među sobom po Hristu Isusu,

6. Da bi jednodušno, jednim ustima slavili Boga i Oca Gospoda našega Isusa Hrista.

(Zač. 117).

7. Zato primajte jedan drugoga. kao što je i Hristos primio vas na slavu Božiju.

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 9:27-35

27. A kad je Isus odlazio odande, za njim iđahu dva slijepca vičući i govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov!

28. A kada dođe u kuću, pristupiše mu slijepci, i reče im Isus: Vjerujete li da mogu to učiniti? A oni mu rekoše: Da, Gospode.

29. Tada se dohvati očiju njihovih govoreći: Po vjeri vašoj neka vam bude.

30. I otvoriše im se oči. I zaprijeti im Isus govoreći: Gledajte da niko ne dozna!

31. A oni izišavši, razglasiše ga po svoj zemlji onoj.

32. Kada pak oni izlažahu, gle, dovedoše mu čovjeka nijema i bjesomučna.

33. I pošto izagna demona, progovori nijemi. I divljaše se narod govoreći: Nikada se to nije vidjelo u Izrailju.

34. A fariseji govorahu: Pomoću kneza demonskog izgoni demone.

35. I prohođaše Isus po svim gradovima i selima učeći po sinagogama njihovim i propovijedajući jevanđelje o Carstvu, i iscjeljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu.

(Zač. 34).

RASUĐIVANJE

Promena sreće najteže udara kad udari iznenadno. No onaj ko očekuje udarce, i unapred se oruža protiv njih, zar može biti iznenađen? Car Karlo Veliki zapovedio je bio svojim sinovima da uče neki zanat, a kćeri da uče presti vunu, da bi se imali čim hraniti - ako se sreća promeni. Proslavljeni Velizar, veliki vojvoda veliki pobedilac, bi od zavidljivaca oklevetan kod cara, i na osnovu kleveta oslepljen, a imanje mu sve oduzeto. Slepi Velizar seđaše pred kapijom Rima i prosaše milostinju govoreći mimoprolaznicima: „udelite Velizaru, koga sreća visoko uzdiže, a zavist obori i očiju liši!" Nije li čovjek na vojsci na zemlji? govori pravedni Jov (7, 1). Treba, dakle, biti kao budan stražar i spreman za sve što se može dogoditi. A šta se ne može čoveku dogoditi? I još: u svakoj muci imati nadu u Boga. Pravedni Jov na đubrištu i u gnoju uzvikuje: gle, i da me ubije, opet ću se uzdati u nj (13, 15)!

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno prosvetlenje lica Mojsejeva (II Mojs. 34), i to:
1. kako se Mojseju, posle razgovora s Bogom na Sinaju, lice prosvetli svetlošću;
2. kako narod vide i ne smede pristupiti k Mojseju, te on stavi pokrivalo na lice svoje;
3. kako se od srdačne molitve i opštenja s Bogom lice u bogougodnika prosvetljava.

BESEDA

o poslušnosti i poniznosti
Tako vi mladi slušajte starješine,
a svi se slušajte među sobom,
i stecite poniznost
(I Pet. 5, 5).
Evo načela prave sabornosti pravoslavne! Ona se zasniva na bezuslovnoj poslušnosti mlađih prema starijima, i na uzajamnoj poslušnosti ravnih među sobom, i na smernosti i starijih i mlađih. Poniznost je dobra reč, no još bolja je smernost, a najbolja smirenomudrіe; upravo smirenomudrije odgovara tačno grčkoj reči, koju je apostol i upotrebio u svojoj poslanici, a smirenomudrije označava nisko mišljenje o sebi a visoko o Bogu, i neprestano priznanje nemoći svoje, neznanja svoga, zlobe svoje, nedostojanstva svoga, a neprestano priznanje Božje moći, Božje mudrosti, Božje milosti, i Božjeg dostojanstva.
Bog je jedini car ljudi. Zato se Bog i protivio želji naroda izrailjskog, da im se postavi car od ljudi. Bog caruje, a ljudi služe Bogu. I oni koji starešuju i oni koji se pokoravaju podjednako su sluge Božje. Kad se zna i prizna, da je Bog car a svi ljudi sluge Božje, onda je time postavljen temelj sabornosti, temelj društvu angelskom. Na tome temelju onda zida se dom Božji, društvo angelsko, pomoću poslušnosti mlađih prema starijima, i na uzajamnoj poslušnosti ravnih među sobom, i na smirenomudriju svih. Ovim načinom izbegavaju se dva strašna zla u svetu: tiranija, t. j. nasilno vladanje jednoga nad svima, i anarhija, t.j. mnogovlašće, izbegava se monotiranija i politiranija.
Načelo sabornosti načelo je organsko, t.j. životno. To je načelo uzajamne službe, uzajamne pomoći i uzajamne ljubavi. Neka nas Bog umudri, braćo, da pribegnemo ovom spasonosnom načelu u životu našem.
Gospode Isuse, poslušni i smerni Čovekoljubče, usadi u nama i ukrepi poslušnost zakonu Tvom, i uzajamnu poslušnost iz ljubavi, i smirenomudrije pred neiskazanom silom i mudrošću Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.