Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 24.10. (11.10. po Starom kal.)

Sv. apostol Filip

Sv. apostol Filip

Rodom iz Kesarije Palestinske. Ženjen bio, i u braku rodio 4 kćeri, sve četiri obdarene od Boga darom proricanja, i sve četiri zavetovane device Hrista radi. Kada apostoli sveti birahu đakone, tada i Filip bi izabran, pored Stefana i ostalih. I služaše Filip s velikom prilježnošću ubogim i udovicama. Kada nasta gonjenje hrišćana u Jerusalimu, apostol Filip skloni se u Samariju, i tamo propovedaše Jevanđelje i svedočaše ga čudesima mnogim izgonjenjem demona, iscelenjem bolesnih i dr. Videći čudesa sv. apostola krsti se i čuveni Simon Volh. Krsti sv. Filip i evnuha carice Kandakije. Po tom angel ga Božji trenutno i nevidljivo preneo u Azot, gde učaše i propovedaše, i mnoge ka Hristu obraćaše. Bi postavljen za episkopa u Traliji. Skonča mirno u dubokoj starosti i preseli se u radost Gospoda svoga.

Spomen Sedmog Vaseljenskog Sabora.

Ovaj Sabor održat je 787. god. u Nikeji za vreme carovanja blagočestive Irine i sina joj Konstantina, i za vreme patrijarha Tarasija. Sabor ovaj utvrdio je konačno ikonopoštovanje obrazloživši to Svetim Pismom, svedočanstvom Svetih Otaca i dostovernim primerima čudesa, projavljenih od svetih ikona. Između drugih navedenih primera čudesa naveo je episkop Kiparski Konstantin i ovaj primer: čobanin neki iz grada Konstance isterav jednoga dana stado na pašu vide ikonu Presvete Bogorodice, svu ukrašenu cvećem od pravovernih. „Na što toliku čast odavati steni?" reče čobanin (svakako vaspitan u ikonoborstvu) pa udari svojim gvozdenim štapom po ikoni i pokvari desno oko na liku Bogomatere. No tek što se krenuo od toga mesta, spotakne se i onim istim štapom izbije sebi desno oko. Vrativši se ćorav u grad on je plačući vikao i govorio, da ga je postigla kazna od Bogorodice. — Ovaj Sabor rešio je još, da se u antimins nepremeno stavljaju svete mošti mučenika. Učestvovalo je na saboru 367 Otaca. Za molitve njihove neka i nas Gospod pomiluje i spase.

Sv. Nektarije patrijarh Carigradski

Kao svetovnjak i visoki carski činovnik jednoglasno izabran za patrijarha posle sv. Grigorija Bogoslova, 381. god. Odlikovao se dubokim razumom, taktom i revnošću za crkvu. Upokojio se mirno 397. god.

Prep. Teofan Načertani

Ispovednik i pisac kanona. Rođen u Arabiji od bogatih i pobožnih roditelja. Sa svojim bratom Teodorom (27. dec.) zamonašio se u manastiru Sv. Save Osveštanog. Kao vrlo obrazovane monahe pošalje ih patrijarh Jerusalimski Toma caru Lavu Jermeninu, da obrazlože caru i odbrane ikonopoštovanje. Car opaki grdno namuči ovu svetu braću, i baci ih u tamnicu. Docniji car ikonoborac Teofil produži ih mučiti; i da bi ih izložio podsmehu sveta naredi da se na njihovom licu nacrtaju neke podrugljive reči. Po svršetku ikonoborstva sv. Teofan bude pušten u slobodu i uskoro posvećen za episkopa. Mirno skončao 847. god. Stradao za ikone 25 godina. Napisao 145 kanona. Odselio se u večnu radost Gospoda svoga.

Sv. muč. Zinaida i Filonida

Sestre rođene, rodom od Tarsa. Nazivaju ih srodnicima sv. apostola Pavla. Kao devojke odrekle se sveta radi Hrista, i povučene u neku pešteru podvizavale se. Znađahu lekarsku veštinu, te pomagahu mnogim bolnim. Naročito Filonida zbog velikog posta udostoji se dara čudotvorstva. No neki neverni napadnu ih noću i pobiju kamenjem.

Evanđelja

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 7:36-50

36. Moljaše ga pak jedan od fariseja da bi objedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu, sjede za trpezu.

37. I gle, žena u gradu koja bješe grješnica, doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra.

38. I stavši pozadi kod nogu njegovih plakaše, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom glave svoje otiraše, i cjelivaše noge njegove, i mazaše mirisom.

39. A kad vidje farisej koji ga je pozvao, reče u sebi: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče; jer je grješnica.

40. I odgovarajući Isus reče mu: Simone, imam ti nešto kazati. A on reče: Učitelju, kaži.

41. A Isus reče: Dvojica bijahu dužni jednome povjeriocu, jedan bješe dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset.

42. A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži, koji će ga od njih dvojice većma ljubiti?

43. A Simon odgovarajući reče: Mislim onaj kome više pokloni. A on mu reče: Pravo si sudio.

44. I okrenuvši se ženi, reče Simonu: Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje obrisa.

45. Cjeliva mi nisi dao; a ona, otkako uđe, ne presta cjelivati mi noge.

46. Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge.

47. Zato ti kažem: Opraštaju joj se grijesi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta malu ljubav ima.

48. A njoj reče: Opraštaju ti se grijesi.

49. I stadoše u sebi govoriti oni što sjeđahu s njim za trpezom: Ko je ovaj što i grijehe oprašta?

50. A ženi reče: Vjera tvoja spasla te je; idi u miru.

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA FILIPLJANIMA 4:10-23

10. A obradovah se vrlo u Gospodu što se najzad opet sjetiste da se starate za mene, kao što se i staraste, ali nemadoste prilike.

11. Govorim to ne zbog oskudice, jer ja sam se naučio da budem zadovoljan onim što imam.

12. Znam i poniziti se, znam i izobilovati; u svemu i svačemu navikoh; i sit biti i gladovati, i izobilovati i oskudijevati.

13. Sve mogu u Hristu koji mi daje moć.

14. Ipak, dobro učiniste što uzeste učešća u mojoj nevolji.

15. A znate i vi, Filipljani, da u početku propovijedanja jevanđelja, kad iziđoh iz Makedonije, ni jedna mi Crkva nije učestvovala u davanju i primanju osim vi jedini;

16. Jer mi i u Solun poslaste i prvi i drugi put za moju potrebu.

17. Ne kao da tražim dara, nego tražim ploda koji se množi na korist vašu.

18. A ja sam primio sve i imam izobilno. Podmiren sam primivši od Epafro dita što ste mi poslali, slatki miomir, žrtvu prijatnu. ugodnu Bogu.

19. A Bog moj ispuniće svaku potrebu vašu po bogatstvu svojem u slavi, u Hristu Isusu.

20. A Bogu i Ocu našemu slava u vijekove vijekova. Amin.

21. Pozdravite svakoga svetoga u Hristu Isusu. Pozdravljaju vas braća što su sa mnom.

22. Pozdravljaju vas svi sveti, a osobito oni iz careva doma.

23. Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa svima vama. Amin.

Pesma iz Prologa

Teofan Savait, podvižnik izrjadni,
Duboki bogoslov i pesnik preslavni,
Stradalnik za Hrista, ispovednik vere,
Ukrašenje crkve, Otac pravoslavni,
Keliju ostavi radi poslušanja,
Iz tišine gluhe opet u svet kroči
Da opakog cara istinom ubedi
I istinu pravu caru posvedoči.
Četvrt je stoljeća i za sreću dosta!
To u muci prođe svetom Teofanu
Na muci preteškoj u tamnici hladnoj,
Na licu nosaše muku načertanu.
No svetitelj Božji, Duhom nadahnuti,
Sve ispuni vreme sladostnim pojanjem
Gospoda slaveći i Gospodnje svece
Sa ljubavlju žarkom, verom i nadanjem.

RASUĐIVANJE

Kao što se Božjim Promislom daje sila celebna, čudotvorna, osveštanoj vodi ili osveštanom jeleju, tako se isto takva sila daje i ikonama. Jedan divan primer čudotvorne sile svetih ikona navodi sv. Atanasije Veliki. U gradu Viritu, živeo neki hrišćanin pod kiriju u jednoj kući. Iselivši se iz te kuće on zaboravi u njoj jednu ikonu Spasiteljevu. Posle njega useli se u istu kuću neki Jevrejin. A u tom gradu beše mnogo Jevreja, i to naročito ozlobljenih protiv vere hrišćanske. Kada se ikona, dakle, nađe, iznesoše je Jevreji u svoju zbornicu, i počeše da joj se rugaju kao što su se nekad pretci njihovi rugali živome Spasitelju. I učiniše Jevreji sa ikonom isto ono što pretci njihovi učiniše sa Spasiteljem, na ime: probodoše ruke i noge ekserima, natopiše usta na ikoni sirćetom, i na sve načine porugaše se liku Spasiteljevu. Najzad neko od njih uze koplje i udari lik božanski pod rebra. No, o čuda, iz probodenog mesta poteče krv s vodom, kao negda iz živoga tela raspetoga Gospoda. Strah i užas Jevreja ne može se opisati. Tada poturiše sud, da se unj sliva krv; i dovedoše mnoge bolesnike, slepe, gluhe, hrome, besne, koji čim ih namazaše tom krvlju — svi se isceliše. Na ovo čudo sabra se sav grad, i svi proslaviše Hrista Boga. A Jevreji u tome gradu svi poverovaše u Gospoda Hrista, živog i životodavnog.

SOZERCANJE

Da sozercavam mnogobrojne nepravde naroda Izrailjskog i mnogobrojne kazne Božje, i to:
1. kako se kneževi narodni često odvraćahu od Boga i činjahu što je zlo pred Bogom.
2. kako Bog kažnjavaše narod da bi ga popravio.
3. kako najzad, pod zlim carem Joakimom, narod Izrailjski bi odveden u ropstvo Vavilonsko.

BESEDA

o glasu Gospodnjem na vodama.
Glas je Gospodnji na vodama (Ps. 28, 3)
Na Jordanu čuo se glas Gospodnji, kada je sv. Jovan krstio Spasitelja. Na moru Galilejskom, kada bi bura i vetrovi, čuo se glas Hristov, i bura se utišala, i vetrovi prestali. Glas Gospodnji čuo se na svadbi u Kani Galilejskoj, i voda se pretvorila u vino. Na Crvenom Moru bi glas Gospodnji, i more se rastupi i otvori put narodu Božjem. U pustinji bi glas Gospodnji, i voda poteče iz suva kamena. Šta znači to: glas je Gospodnji na vodama? Znači: stihija vodena je delo Božje, i kroz nju Bog čini čudesa kad hoće i kako hoće. Ne manje su i ostale stihije delo Božje — oganj, vazduh, i zemlja. I nad njima je Bog gospodar; i kroz njih Bog čini čudesa kad hoće i kako hoće. U ognjenom vidu javio se Bog Duh Sveti o Pedesetnici. U peći Vavilonskoj plamen izgubi svoju silu po reči Gospodnjoj i ne naškodi blaženim otrocima, oganj s neba pade i zapali žrtvu Gedeonovu (Sud. 6). Ilija svede oganj s neba. Kupina goraše i ne sagorevaše (II Mojs. 3). Oganj s neba pade i zapali žrtvu Bogu (I Car. 18). Ognjeni stub hođaše pred Izrailjcima. Sve to po reči Gospodnjoj. Zemlja se otvori i proguta nepravednog Koreja, Datana i Avirona (IV. Mojs. 16). Zemlja se otvori i sakri Jelisavetu sa mladencem Jovanom od mača Irodova. Zemlja se zatrese kada Gospod izdahnu na Krstu, i grobovi se otvoriše. Na vazduhu se vaznese Gospod na nebo. Na vazduhu sveti apostoli biše preneti u Jerusalim sa raznih strana sveta. Na vazduhu prenese angel proroka Avakuma trenutno u Vavilon. I to sve po glasu Gospodnjem, po naredbi Gospodnjoj. O kad bi ljudi bili tako poslušni glasu Gospodnjem kao što su mu poslušne nerazumne stihije prirodne! No pod vodama razumeju se vaistinu i ljudi, poslušni glasu Gospodnjem: apostoli i svetitelji. Kao voda razliše se oni po svemu svetu s propoveđu Hrista Boga. Kao voda napojiše žedni svet sa izvora večnoga života. I obnovi se svet, i procveta. Kao na običnim vodama tako se i na njima javiše bezbrojna čudesa Božja — jer behu pokorni volji Božjoj, poslušni glasu Božjem, kao voda, isto kao voda.
O Gospode Isuse Hriste, pomozi nam biti poslušnim glasu Tvome. Pomozi nam zastideti se od mrtvih stihija, koje Tebe bolje slušaju nego mi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.