Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 24.12. (11.12. po Starom kal.)

Prepodobni Danilo Stolpnik

Prepodobni Danilo Stolpnik

Rođen u selu Vitari kod grada Samosata u Mesopotamiji od hrišćanskih roditelja, Ilije i Marte. Izmoljen od Boga suznim molitvama majke nerotkinje, i kao jedinac sin odmalena Bogu na službu posvećen. U dvanaestoj godini primi monaški čin, poseti Simeona Stolpnika i od ovoga bi blagosloven. Željan samoće, Danilo napusti manastir i povuče se u neki zapusteli idolski hram na obali Crnog mora. Tu pretrpi bezbrojne napasti od demona, no pobedi sve strpljenjem, molitvom i znamenjem krsta. Posle toga pope se na stolp, na kome osta do smrti svoje trpeći podjednako i žegu i studen i napade od ljudi i od demona. Oko njegovog stolpa sabraše se učenici mnogi, i on ih nastavljaše k životu večnom primerom svojim i rečima. Ovoga Svog odanog slugu nagradi Bog još u ovom životu blagodaću velikom, te činjaše čudesa mnoga, korisna ljudima, i proricaše buduće događaje. Od svih strana sticaše se narod pod stolp njegov tražeći od svetitelja Božjeg pomoć i savet. Carevi i patrijarsi dolazili su k njemu kao i prosti ljudi. Car Lav Veliki dovodio je svoje goste iz drugih država, kneževe i velikaše, i pokazivao im svetog Danila na stolpu govoreći im: "Evo čuda u mome carstvu!" Proreče Danilo dan smrti svoje, pouči učenike svoje kao otac sinove svoje i oprosti se s njima. Pred smrt njegovu učenici videše nad stolpom angele, proroke, apostole i mučenike. Poživivši osamdeset godina upokoji se ovaj angelski čovek 489. godine i pređe u Carstvo Hristovo.

Prepodobni Luka Stolpnik

Živeo u Carigradu u vreme cara Konstantina Porfirorodnog. Kao vojnik učestvovao u ratu protiv Bugara, u kome vide pogibiju mnogih hiljada ljudi, i iz koga rata on izađe živ i nepovređen. Videći u svom spasenju prst Božji, on prezre svu sujetu sveta, povuče se na jedan stolp kod Halkidona, na kome se podvizavaše punih četrdeset pet godina čisteći dušu svoju od svake grešne želje i pomisli. Ugodivši Bogu, upokoji se između 970-980. godine i preseli se u bolji život.

Sveti mučenik Miraks

Misirac. Zavaran od muslimanskog emira primio islam. Po tom se pokajao, ušao u džamiju s krstom, objavio sebe hrišćaninom, i pozvao muslimane da ostave laž i prime istinu. Mučen i posečen oko 640. godine.

Prepodobni Nikon Suhi

Kao monah u pešterama Kijevskim bi zarobljen od Tatara. Tri godine provede u ropstvu, okovan, mučen i porugan. Kada njegovi srodnici doneše pare, da ga otkupe od njegovog gospodara, on odbi to govoreći: "Da je Gospod hteo, da budem slobodan, ne bi me predao u ruke ovih bezakonika". Jednom on reče svom gospodaru, da će ga Hristos kroz tri dana osloboditi. Tatarin mišljaše, da će mu rob da pobegne, pa mu podseče žile pod kolenima. No trećega dana, zaista Nikon bi prenet trenutno nevidljivom rukom u Kijev. Posle izvesnog vremena dođe onaj Tatarin u Kijev i poznade u Nikonu bivšeg roba svoga, pokaja se i krsti. I bivši gospodar posta poslušnik i učenik bivšeg roba svoga. Nikon, nazvan Suhim zbog velike ispoštenosti tela, bi veliki prozorljivac. Upokoji se mirno u Gospodu 11. decembra 1101. godine.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA EFESCIMA 2:11-13

11. Zato pamtite da vi, koji ste nekada po tijelu neznabošci bili, nazivani neobrezanje od onih koji su se zvali tjelesno obrezanje rukom vršeno,

12. Da bijaste u ono vrijeme bez Hrista, otuđeni od zajednice Izrailjeve i strani u zavjetima obećanja, nade nemajući, i bez Boga na svijetu.

13. A sad u Hristu Isusu, vi koji ste nekad bili daleko, postadoste blizu krvlju Hristovom.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 13:18-29

18. A on govoraše: Čemu je slično Carstvo Božije, i sa čime ću ga uporediti?

19. Slično je zrnu gorušičnom, koje uzevši čovjek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske nastaniše se na granama njegovim.

20. Opet reče: Sa čime ću uporediti Carstvo Božije?

21. Slično je kvascu koji uze žena i pokri ga u tri kopanje brašna, dok ne uskise sve.

22. I prolažaše po gradovima i selima učeći i idući u Jerusalim.

23. Reče mu pak neko: Gospode, Je li malo onih koji se spasavaju? A on im reče:

24. Borite se da uđete na uska vrata; jer vam kažem: mnogi će tražiti da uđu i neće moći.

25. Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i počnete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: Gospode, Gospode, otvori nam! I odgovarajući reći će vam: Ne poznajem vas otkuda ste.

26. Tada ćete početi da govorite: Jedosmo pred tobom i pismo, i po trgovima našim učio si.

27. A on će reći: Kažem vam, ne poznajem vas otkuda ste. Odstupite od mene svi koji činite nepravdu!

28. Ondje će biti plač i škrgut zuba, kad vidite Avraama i Isaka i Jakova i sve proroke u Carstvu Božijem, a sebe napolju istjerane.

29. I doći će od istoka i zapada i od sjevera i juga i sješće za trpezu u Carstvu Božijem.

Pesma iz Prologa

Kad sveti Danilo umirati šćaše.
Učenike svoje ovako učaše:
— Čeda moja draga, plode truda moga,
Prilepite srca za živoga Boga.
Sozercajte duhom nebeskoga Oca,
Proslavljajte hvalom čudesnoga Tvorca:
Smernost nek je prva od vrlina vaši,
Smerni su na nebu Božji velikaši.
Budite poslušni, to priliči smernom.
To cy dva ukrasa svakom pravovernom.
Gostoprimstvo drže smerni i poslušni,
Gostoprimni budte i velikodušni.
To cy tri vrline, i još tri ću reći:
Post, bdelje, niščeta — staze večnoj sreći.
U zemaljskoj tami šest vam evo sveća,
I sedma je ljubav, od sviju najveća.
Tako svetac reče, i blagoslov dade,
Svoju svetu dušu Gospodu predade.
O Danile sveti, stanovniče neba,
Isprosi od Hrista što nam grešnim treba.

RASUĐIVANJE

Čuva Gospod sve koji ga ljube (Ps. 144, 20). Žitija svetitelja potvrđuju to jasno kao sunce. Neki zavidljivi sveštenici optužiše patrijarhu Anatoliju sv. Danila klevetajući na nj kao da je on volh. U stvari, oni zaviđahu tada još sasvim mladom podvižniku, koji ih nadmaši u svima vrlinama i svojim životom privuče mnogi narod k sebi. Patrijarh pozva Danila k sebi, i ispita ga, prvo kako veruje, pa onda kako živi. I kada Danilo iskaza sve, patrijarh ustade c mesta, zagrli ga i pohvalivši — otpusti c mirom. Posle nekoliko dana razbole se patrijarh Anatolije, pa prizva Danila i zamoli ga da se pomoli Bogu za nj, da bi ozdravio. Danilo se pomoli Bogu, i patrijarh odmah ozdravi. Pa kako patrijarh htede Danila nečim nagraditi, zamoli ga mladi svetitelj da kao nagradu oprosti klevetnicima njegovim. Na to patrijarh reče: „Kako da im ne oprostim, kad su oni vinovnici tolikog blaga, naime, i tebe da poznam, i kroz tebe isceljenje da dobijem!" Vaistinu, čuva Gospod sve koji ga ljube, i zlo, koje im ljudi umišljaju, okreće na njihovo dobro. U vreme kada sv. Nikon Suhi robovaše u Tatarina, razboli se Tatarin na smrt; pa videći, da će skoro umreti, naredi svojim sinovima, da po njegovoj smrti raspnu na krst roba Nikona više njegovog groba. No sv. Nikon prozre u budućnosg i vide da će ce ovaj njegov surovi gospodar krstiti, pa se pomoli Bogu za njegovo ozdravljenje. I ozdravi Tatarin, mimo svakog očekivanja. Tako spase Nikon molitvom i sebe od telesne smrti i svoga gospodara od duševne.

SOZERCANJE

Da sozercavam zavet, koji učini Bog c pravednim Nojem (Postanja 9) i to:
1. kako Bog blagoslovi Noja i sinove njegove posle potopa,
2. kako zavešta da neće više biti sveopšteg potopa,
3. kako stavi dugu da bude znak toga zaveta.

BESEDA

o Lotu

I reče im (Lot): nikako, braćo, ne činite zla (Postanja 19, 7)

Lot, sa ženom i dvema ćerkama življaše u Sodomu. Pravednik među nepravednicima. Hoćeš li pogubiti pravednoga s nečestivim? upita verni Avram Boga. A Bog odgovori vernome Avramu, da ne samo neće pogubiti pravednoga, nego ako bi se našlo deset pravednih u tome gradu, poštedeo bi ceo grad zbog tih deset. Ali u Sodomu se našao beše samo jedan pravednik, Lot, i on — došljak. Kao što je pred potop sveta bio jedan pravednik u svetu, Noje, tako je pred propast Sodoma bio jedan pravednik u Sodomu, Lot. Ovaj Lot beše sličan svome stricu Avramu u svakoj vrlini, naročito beše poslušan Bogu i gostoljubiv veoma. A Sodomljani ga mržahu i kao došljaka i, još više, kao pravednika. Braćo, ne činite zla, učaše ih Lot. Nevaljalce nazivaše braćom, da bi ih ukrotio, i opominjaše ih, da ne čine zla, da bi ih spasao. No njegova bratska reč izazivaše kod njih još veću jarost. I udostoji se Lot da ga angeli Božji posete i izvedu iz tog pokvarenog grada, čiji gresi vapijahu k Bogu. A nevaljalci navališe na dom Lotov, da oskrvne svetinju gostoljublja. Braćo, ne činite zla, moljaše ih Lot. No zar će slušati čoveka neljudi koji se ne boje Boga? Zato angeli Božji kazniše slepilom te svi oslijepiše od najmanjeg do najvećeg. Tada angeli izvedoše Lota iz grada nepravednih, a na grad pustiše dažd od sumpora i ognja. Tako propade zli grad, i tako se spase jedini pravednik iz tog grada Bolje jedan pravednik nego hiljadu grešnika (Sirah. 16, 3).

O pravedni Bože, koji nikad ne ostavljaš pravednika, ispravi nepravde naše i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.