Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 25.05. (12.05. po Starom kal.)

Sveti Epifanije, episkop kiparski

Sveti Epifanije, episkop kiparski

Rođen kao Jevrejin, no uvidevši silu vere Hristove, krstio se zajedno sa svojom sestrom Kalitropijom. U dvadeset šestoj godini svojoj zamonašio se u manastiru svetog Ilariona. Docnije osnuje zaseban manastir, gde se pročuo po celoj Palestini i po Misiru zbog svog podvižništva, duhovne mudrosti, i čudotvorstva. Bežeći od slave ljudske, udalji se u Misir. Na putu se sretne sa velikim Pafnutijem, koji mu proreče, da će biti arhijerej na ostrvu Kipru. I zaista, posle više godina Proviđenjem Božjim dođe Epifanije na Kipar, gde bude iznenadno izabran za episkopa. U šezdesetoj godini postane episkopom u gradu Salamini, i kao episkop upravljao je crkvom Božjom pedeset pet godina. Svega je živeo na zemlji sto petnaest godina, i upokoji se od ovoga života da večno živi u carstvu Hristovom. Pred smrt bude pozvan u Carigrad od cara Arkadija i žene mu Evdoksije na sabor episkopa, koji je trebalo po želji carevoj i caričinoj da osudi svetog Jovana Zlatousta. Prispevši u Carigrad, on ode u dvor carev, gde ga car i carica duže zadrže nagovarajući ga da se izjasni protiv Zlatousta. Čuju građani, čuje i Zlatoust, kao da se Epifanije saglasio s carem protiv Zlatousta. Zato mu Zlatoust napisa pismo: "Brate Epifanije, čuh da si savetovao cara, da se ja prognam; znaj da i ti više nećeš videti prestola tvoga". Na to mu Epifanije otpisa: "Stradalniče Jovane, odolevaj uvredama; znaj da i ti nećeš stići do mesta, u koje te progone". - I oba ova svetiteljska proročanstva zbiše se ubrzo: ne hoteći se saglasiti nipošto s carem na progonstvo Zlatousta. Epifanije tajom sede u lađu i pođe za Kipar, no na lađi umre; a Zlatousta otera car u progonstvo u Jermeniju; no svetitelj ovaj usput umre. Upokoji se sveti Epifanije 403. godine. Od mnogih dela svetog Epifanija najpoznatije je Kovčežić, po grčki: Panarion, u kojem je izloženo i pobijeno osamdeset jeresi.

Sveti Epifanije, episkop kiparski

(DEUTSCHE Übersetzung) Rođen kao Jevrejin, no uvidevši silu vere Hristove, krstio se zajedno sa svojom sestrom Kalitropijom. U dvadeset šestoj godini svojoj zamonašio se u manastiru svetog Ilariona. Docnije osnuje zaseban manastir, gde se pročuo po celoj Palestini i po Misiru zbog svog podvižništva, duhovne mudrosti, i čudotvorstva. Bežeći od slave ljudske, udalji se u Misir. Na putu se sretne sa velikim Pafnutijem, koji mu proreče, da će biti arhijerej na ostrvu Kipru. I zaista, posle više godina Proviđenjem Božjim dođe Epifanije na Kipar, gde bude iznenadno izabran za episkopa. U šezdesetoj godini postane episkopom u gradu Salamini, i kao episkop upravljao je crkvom Božjom pedeset pet godina. Svega je živeo na zemlji sto petnaest godina, i upokoji se od ovoga života da večno živi u carstvu Hristovom. Pred smrt bude pozvan u Carigrad od cara Arkadija i žene mu Evdoksije na sabor episkopa, koji je trebalo po želji carevoj i caričinoj da osudi svetog Jovana Zlatousta. Prispevši u Carigrad, on ode u dvor carev, gde ga car i carica duže zadrže nagovarajući ga da se izjasni protiv Zlatousta. Čuju građani, čuje i Zlatoust, kao da se Epifanije saglasio s carem protiv Zlatousta. Zato mu Zlatoust napisa pismo: "Brate Epifanije, čuh da si savetovao cara, da se ja prognam; znaj da i ti više nećeš videti prestola tvoga". Na to mu Epifanije otpisa: "Stradalniče Jovane, odolevaj uvredama; znaj da i ti nećeš stići do mesta, u koje te progone". - I oba ova svetiteljska proročanstva zbiše se ubrzo: ne hoteći se saglasiti nipošto s carem na progonstvo Zlatousta. Epifanije tajom sede u lađu i pođe za Kipar, no na lađi umre; a Zlatousta otera car u progonstvo u Jermeniju; no svetitelj ovaj usput umre. Upokoji se sveti Epifanije 403. godine. Od mnogih dela svetog Epifanija najpoznatije je Kovčežić, po grčki: Panarion, u kojem je izloženo i pobijeno osamdeset jeresi.

Sveti mučenik Pankratije

Iz Frigije došao beše u Rim gde kao četrnaestogodišnji dečak bi namučen i ubijen za Hrista 304. godine. Ovaj svetitelj mnogo se štuje na Zapadu. U Rimu postoji crkva njegovog imena, i u toj crkvi počivaju svete mošti njegove.

Sveti German, patrijarh carigradski

Sin prvog carskog senatora, koga ubi car Konstantin Pogonat. Isti ovaj zli car uškopi senatorovog sina, ovoga Germana, i silom ga odagna u manastir. Kao monah German zasvetli kao zvezda svojim životom dobrodeteljnim. Zbog toga bude izabran prvo za episkopa kizičkog, a potom, kada se zacari Anastasije II, i za patrijarha carigradskog. Kao patrijarh krstio je zloglasnog Kopronima, koji u vreme krštenja uprlja vodu nečistotom. I proreče tada patrijarh, da će to dete kad postane carem uneti u Svetu Crkvu nekakvu nečistu jeres. To se i zbi. Kada Kopronim posta carem, obnovi jeres ikonoboračku. Lav Isavrjanin, otac Kopronimov, otpoče gonjenje ikona, a kad mu se patrijarh German usprotivi, osorni Lav uzviknu: "Ja sam car i sveštenik!" pa zbaci Germana s prestola i otera u manastir, gde ovaj svetitelj prožive još deset godina, dok ga Gospod ne pozva k Sebi u Carstvo nebesko 740. godine.

Pesma iz Prologa

Sledbenik Hristov Epifanije
Hlebom se hrani i vodu pije,
Hristovom silom on čuda stvara,
Kao gromovnik jeres obara,
Vojnik Istine, stub Pravoslavlja.
Na smrti zavet 'vaki ostavlja:
— Žeđ novca podlu vi ugasite,
Bogatom nikad ne zavidite,
I ne mrzite, ne klevetajte,
A jeres svaku izbegavajte,
Gon'te ko zmije pomisli skverne
One od vernih čine neverne.
Trezven um drž'te za Boga vezan,
Plen je đavola čovek netrezan.
Za mene grešna Boga molite.
Životom celim Boga slavite!

RASUĐIVANJE

Sveti Kliment Aleksandrijski navodi jedan strašan običaj kod varvara. Kada zarobe, veli, neprijatelja, oni ga živa privežu za lešinu mrtva čoveka, i tako ih oba ostave da i živ i mrtav zajedno istrunu. Kam' da se može reći: hvala Bogu, te je taj varvarski običaj prošao! U stvari, on nije prošao, nego i danas caruje u punoj sili. Svaki onaj ko svoj živi duh vezuje za telo umrtvljeno strastima, varvarin je isto tako kao i onaj ko vezuje živa čoveka za lešinu i ostavlja da oboje istrunu.

SOZERCANJE

Da sozercavam dejstvo Boga Duha Svetoga na apostole n to:
1. kako od lovaca ribe čini lovce ljudi za Carstvo Božje,
2. kako od pastira beslovesnog stada čini pastire stada slovesnoga.

BESEDA

o tome kako ljudi u sreći ne slušaju zakon Božji
Govorih ti o sreći tvojoj, a ti reče: neću da slušam (Jerem. 22, 21)
Ovu žalbu podiže Gospod nad vojskama protiv Joakima cara Judinog i protiv naroda judejskog. No zar nisu ove reči u punoj sili i danas, kad se iskažu u lice našeg naroda n bezmalo svakog od nas pojedinačno? Kad se osetimo srećni, mi ostavljamo Boga u senci, i reči NJegove predajemo zaboravu; no čim nas nesreća okruži svojim tamnim krilima, mi se okrećemo k Bogu i vapijemo za pomoć. U nesreći zapovesti Gospodnje čine nam se slatke kao med, a u sreći gorke kao lek. Nije li onda bolja nesreća od sreće? Nije li spasonosnija nesreća, u kojoj tražimo Boga. nego sreća, u kojoj zaboravljamo Boga?
O zemljo, zemljo, zemljo! Čuj reč Gospodnju! vapije istiniti prorok Božji. Čovek je zemlja, reč je Gospodnja život usađen u tu zemlju. Hoće li zemlja radije da ostane bez životnog useva, i da bude prokleta, ili će da neguje povereni joj usev, i da bude blagoslovena? O kako je ružna gola, vododerna, i jalova njiva, a kako je lepa njiva obrađena i bogatim usevom pokrivena! I jedna i druga njiva ti si, čoveče. Biraj: smrt ili život! Nijedan domaćin ne ceni zemlju ništa, ako na njoj ne rodi nikakav usev. Zar će Bog biti nepametniji od običnih domaćina, i ceniti nešto njivu koja izjalovi svako seme što se na nju baci?
Šta će biti od čoveka, koji u sreći svojoj ne sluša reči Božje? Pogrebom magarećim pogrepšće se. Tako reče prorok caru Joakimu, i reč se njegova zbi. Kada Haldejci zauzeše Jerusalim, ubiše Joakima, vukoše ga ispod zidina gradskih, i ostaviše psima. I bi s carem neposlušnim što biva i s magarcima. O čoveče, o zemljo! Čuj blagovremeno reč Gospodnju, da se ne izlije na tebe gnev domaćina kao na jalovu njivu, i da kraj tvoj ne bude isti kao i kraj magarca.
Gospode dugotrpeljivi, spasi nas okamenjenosti srca i pomračenosti uma, od ove dve ljute bolesti, zlehudih posledica onih časova života, koje ljudi nazivaju srećnim. Spasi i pomiluj, Gospode nad vojskama! Tebi slava i hvala vavek. Amin.