Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 25.09. (12.09. po Starom kal.)

Svešt. muč. Avtonom

Svešt. muč. Avtonom

Udaljio se u vreme gonjenja Dioklecijanova iz Italije u Vitiniju Azijsku, u mesto zvano Soreos, i tu mnoge preveo u hrišćanstvo, i sagradio im crkvu sv. Arhangela Mihaila. Obitavao u kući nekoga dobrog hrišćanina Kornelija, koga Avtonom posveti najpre za prezvitera a po tom i za episkopa. Nedaleko od grada Soreosa beše mesto Limna, naseljeno samo neznabošcima. Sv. Avtonom ode u to mesto i ubrzo prosveti mnoge Jevanđeljem Hristovim. To ozlobi neznabošce, te oni jednoga dana jurnuše u crkvu sv. Arhangela Mihaila u Soreosu, i na službi Božjoj ubiše Avtonoma u oltaru, i ubiše mnoge druge hrišćane u hramu. U vreme cara Konstantina na grobu sv. Avtonoma podiže hram neki carski velmož Sevirijan. Na 200 godina posle svoje smrti javio se sv. Avtonom jednom vojniku, po imenu Jovanu. Taj Jovan otkopa mošti svetiteljeve, i nađe ih sasvim netljene. I mnogi bolesnici dobiše zdravlje od moštiju svetiteljevih. Tako Bog proslavi onoga koji NJega proslavljaše dok življaše u telu.

Svešt. muč. Kornut ep. Ikonijski

Rodom od Nikomidije iz sela Salate. Beše već sasvim star kada nasta gonjenje u vreme Dekija i Valerijana. Neki mučitelj hrišćana Perenije dođe u Nikomidiju, i poče tragati za hrišćanima. Hrišćani izađoše iz grada, i skriše se, a prestareli episkop njihov ne hte izaći, no sam lično predsta Pereniju i objavi sebe hrišćaninom. Mučitelj ga svega uveza i naredi te ga vukoše po gradu, dokle mnoga krv iz njega ne isteče i dok pod mačem ne predade svetu dušu svoju Bogu.

Sv. muč. Julijan sa 40 drugova

Postradaše svi oko 300. god. Najpre biše mučeni, pa onda posečeni. Pred smrt svoju moljaše se Bogu sv. Julijan ovako: „onima koji uzmu od praha moga, podaj im, Gospode, oproštaj greha i utolenje strasti; neka na njihova polja ne napadaju štetne ptice, ni skakavci, ni gusenice, niti druga kakva pagubna smrtonosina; a duh moj primi s mirom."

Prep. Danil sa Tasosa

Podvižnik i osnivač velikog manastira. Savremenik sv. Joanikija Velikog. Bio prisutan kada je Joanikije posetio ostrvo Tasos. Narod umoli proslavljenog Joanikija, da ih oslobodi zmija. Svetitelj se pomoli Bogu, i zmije u ogromnom broju jurnu u more i podave se.

Sv. muč. Makedonije, Tatijan i Teodul

Postradali za Hrista Gospoda u vreme Julijana bogoodstupnoga, a u mestu Merosi Frigijskoj. Za razorenje kipa nekog idola bili ljuto mučeni, i na gvozdenoj lesi pečeni sve dok duše svoje Bogu ne predadoše. Za vreme gorenja na ognju ovi hrabri muževi dovikivahu mučitelju rugajući se: „ne ćeš li probati od našega mesa, da li je dobro pečeno?" I još su govorili, kao i slavni arhiđakon Lavrentije: „okreni nas na drugu stranu, jer ova jedna je pečena!" Gledajući i slušajući sv. mučenike na ognju mučitelj je bio više zbunjen i ustrašen nego li oni.

Evanđelja

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 25:14-30

14. Jer kao što čovjek polazeći na put dozva sluge svoje i predade im blago svoje;

15. I jednome dade pet talanata, a drugome dva, a trećemu jedan, svakome prema njegovoj moći; i odmah otide.

16. A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata.

17. Tako i onaj što primi dva, dobi i on još dva.

18. A koji primi jedan, otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svoga.

19. A poslije dugog vremena dođe gospodar ovih sluga, i stade svoditi račun sa njima.

20. I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru, predao si mi pet talanata; evo još pet talanata koje sam dobio s njima.

21. A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i vjerni, u malome si bio vjeran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svojega.

22. A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru, predao si mi dva talanta; evo još dva talanta koja sam dobio s njima.

23. A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i vjerni, u malome si bio vjeran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svojega.

24. A pristupivši i onaj što je primio jedan talant reče: Gospodaru, znao sam da si ti tvrd čovjek: žanješ gdje nisi sijao, i skupljaš gdje nisi vijao;

25. Pa se pobojah i otidoh te sakrih talant tvoj u zemlju; i evo ti tvoje.

26. A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lijeni slugo, znao si da žanjem gdje nisam sijao, i skupljam gdje nisam vijao.

27. Trebalo je zato moje srebro da daš mjenjačima; i došavši, ja bih uzeo svoje sa dobitkom.

28. Uzmite, dakle, od njega talant, i podajte onome što ima deset talanata.

29. Jer svakome koji ima daće se, i preteći će mu; a od onoga koji nema, i što ima uzeće se od njega.

30. A nevaljaloga slugu bacite u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba.

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 6:1-10

1. A sarađujući s NJim, molimo vas da ne primite uzalud blagodat Božiju;

2. Jer govori: U vrijeme pogodno poslušah te, i u dan spasenja pomogoh ti. Evo sad je najpogodnije vrijeme, evo sad je dan spasenja!

3. Nikako ni u čemu ne dajući spoticanje, da se služba ne kudi,

4. Nego se u svemu pokazujmo kao sluge Božije: u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bijedama, u tjeskobama;

5. U ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u bdjenjima, u postovima,

6. U čistoti, u znanju, u dugotrpljenju, u blagosti, u Duhu Svetome, u ljubavi nelicemjernoj,

7. U riječi istine, u sili Božijoj, sa oružjem pravednosti desnim i lijevim,

8. U slavi i sramoti, u grdnji i pohvali, kao varalice i istiniti,

9. Kao neznani i poznati, kao oni koji umiru a evo živimo, kao kažnjavani ali ne ubijani,

10. Kao žalošćeni a uvijek radosni, kao siromašni a mnoge bogateći, kao oni koji ništa nemaju a sve posjeduju.

(Zač. 182).

Pesma iz Prologa

Avtonom preslavni od muka ne preza,
No zbog službe svoje mestom se ne veza;
Bežeći od gneva ljutih mučitelja
On sejaše seme svetog Jevanđelja,
Krštavaše ljude imenom Hristovim,
Čudesa tvoreći sa imenom ovim.
Pa kad delo svrši i Bogu ugodi,
I kad čas mu kucnu da u večnost hodi,
Mučitelji ljuti u hram uskočiše,
U svetom oltaru sveca pogubiše.
Kad beskrvnu žrtvu svetac prinošaše
Beskrvna s krvavom – obe se smešaše!
Sveti Avtonome, Božji službeniče,
– Božijemu slugi muke i priliče –
Spasi nas od straha pri vidu mučenja,
I pomoćnik budi našega spasenja.
Da se ne strašimo za Krst sve podneti.
Da se ponosimo za Hrista umreti.
Celebniče čudni od svake bolesti,
Sačuvaj nas lažne demonske prelesti,
Da um udubimo u Svevišnjeg Boga,
Da se spodobimo života večnoga,
U kom i ti sada kao car caruješ,
S angelima svetim radosno likuješ.

RASUĐIVANJE

Kakva treba da je veza čoveka s Bogom? Neprekidna i neprestana. „Prilepi se Bogu kao sin ocu", savetuje sv. Antonije. A sv. Alonije govorio je: „ako čovek ne metne u srce svoje da osim njega i Boga nikoga više nema u svetu, ne može obresti spokojstva duši svojoj". Jedan Bog dovoljan je, i predovoljan, za sve što čovečje srce može poželeti. Blažena Teodora primila je bez jedne reči tuđe dete, potureno joj od klevetnika kao njeno. Ona je to dete s ljubavlju odgajila i vaspitala u strahu Božjem. A pred smrt svoju ovako je ona savetovala to dete: „šta je čoveku potrebno više od Boga i ljubavi NJegove božanstvene? On je sokroviše naše, On bogatstvo, On jelo i piće, On odelo i krov, On zdravlje i krepost, On veselje i radost, On nadežda i uzdanje naše. NJega da zadobiješ, potrudi se, sine moj. Ako Boga jedinoga zadobiješ, dovoljno ti je: više ćeš se radovati NJime nego da si vasceli svet priobreo". Govoreći ovo sv. Teodora nije govorila ni iz knjige ni iz tuđe priče nego na osnovu svog sopstvenog iskustva. Sedam godina ona je živela oterana i prezrena od svih ljudi, i za to vreme ona je saznala opitom, da joj je Bog sve, i da je jedan Bog dovoljan za sve što čoveku srce želi.

SOZERCANJE

Da sozercavam podelu carstva Solomonova (I Car. 11– 12), i to:
1. kako se zbog greha Solomonova podeli carstvo Izrailjsko;
2. kako sluga carev Jerovoam posta car na 10 plemena, a sin carev Rovoam na 2 plemena;
3. kako i danas biva da otac gresima navlači bedu na sina a starešina naroda na narod.

BESEDA

o tome kako se duh mora hraniti Hristom da bi živeo
Koji jede mene i on će živeti mene radi (Jov. 6, 57).
Tako govori Gospod Hristos, život i istočnik života. Drvo jede zemlju i vazduh i svetlost. Ako drvo ne jede zemlju i vazduh i svetlost, da li će da raste i živi? Odojče na grudima majke svoje šta drugo jede nego majku svoju? Ako ne jede majku svoju, da li će da raste i živi? Tako isto ni duh naš niti će rasti ni živeti, ako ne jede Hrista, živoga i besmrtnoga. Ovde nije reč o životu opštem, kojim priroda živi, niti o životu zakržljalom, kojim neznabošci žive, nego o životu posebnom, božanskom, večnom; o životu punom i radosnom. Taj život daje se ljudima samo Hristom, i on dolazi samo onima, koji se hrane Hristom. Svaki je čovek onoliko veliki kakvom se hranom hrani; i svaki je čovek onoliko živ kakvom se hranom hrani. Nije ovde reč o telesnoj hrani, jer se telesnom hranom ne hrani duša čovekova nego samo telo čovekovo. LJudi se razlikuju i po telesnom rastu i životu, ali ta je razlika sasvim neznatna. Razlika pak u duhovnom rastu i životu među ljudima je ogromna: dokle se jedni ljudi rastom duha svoga jedva uzdižu nad zemljom, dotle se drugi uzvišuju do nebesa. Razlika između Iroda i Jovana Krstitelja zar je manja od razlike između cara i angela? Dokle se onaj prvi i telom i duhom vuče po zemlji i zločinom brani stolicu svoju na zemlji, dotle ovaj telom stoji na kamenu u pustinji a duhom se uzdiže na nebesa među angele.
O braćo moja, uzdignimo duh svoj na nebesa, gde Hristos Gospod sedi na prestolu slave večne, i hranimo i pojimo duh svoj i srce svoje NJime, čistim i svemoćnim životom. Tako ćemo se samo udostojiti da budemo NJegovi sanaslednici u carstvu nebeskom.
Isuse Gospode, istiniti Bože naš, hrano naša slatka i Hranitelju naš čovekoljubivi, ne odrini nas od grudi Tvojih božanskih, jer smo slabi i nejaki. Hrani nas Sobom, o milostivi Hranitelju naš. Tebi slava i hvala vavek. Amin.