Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 26.07. (13.07. po Starom kal.)

Sv. Arhangel Gavril

Sv. Arhangel Gavril

Ovaj veliki arhangel Božji praznuje se 26 marta. Na današnji dan pak slave se i čestvuju njegova javljanja i čudesa kroz svu istoriju ljudskoga spasenja. Drži se da je ovo slavlje ustanovljeno prvo u Sv. Gori u IX veku za vreme careva Vasilija i Konstantina Porfirogenitnih i patrijarha Nikole Hrisoverga, a povodom javljanja ovoga arhangela u keliji jednoj do Kareje, gde je prstom po kamenu ispisao pesmu Bogorodici Dostoйno estъ. Zbog toga događaja ova kelija se nazvala i do danas naziva kelija „Dostojno". U vezi s ovim pominju se i ostala javljanja arhangela Gavrila, kao: javljanje Mojseju, kad je ovaj čuvao stado Jotorovo, kojom prilikom on je saopštio velikom izbraniku Božjem kako je stvoren svet i sve ostalo što je Mojsej posle zapisao u knjizi Postanja; javljanje proroku Danilu i saopštenje tajne o budućim carstvima i o dolasku Spasitelja; javljanje sv. Ani i obećanje, da će roditi kćer, preblagoslovenu i prečistu Devu Mariju; mnogokratno javljanje sv. Devi, dok se ova bavila u hramu jerusalimskom; javljanje Zahariji prvosvešteniku i saopštenje o rođenju Jovana Preteče i kažnjavanje istoga nemilom zato što nije poverovao rečima njegovim; javljanje opet sv. Devi u Nazaretu i saopštenje blagovesti o začeću i rođenjuGospoda Isusa Hrista; javljanje pravednom Josifu; javljanje pastirima kod Vitlejema; javljanje samom Gospodu u vrtu Getsimanskom, kada je on Gospoda kao čoveka krepio pred stradanje; javljanje ženama mironosicama, i t. d.

Sv. Julijan ep. Kenomanski

Sv. Julijan ep. Kenomanski u Galiji. Neki misle, da ovaj svetitelj niko drugi nije do Simon prokaženi, isceljeni od Gospoda. Apostol Petar postavi ga za episkopa i posla u neznabožačku Galiju, gde sv. Julijan pretrpe velike bede no uspe da obrati u veru Hristovu mnogi narod. Kada krsti kneza Defensona, tada se i mnogi podanici ovoga kneza privoleše veri pravoj. Po blagodati Božjoj činjaše velika čudesa: bolne isceljivaše, demone izgonjaše i mrtve vaskrsavaše. Skonča svoj život mirno, i u vreme svoje smrti javi se usred dana knezu Defensonu, kada ovaj beše za ručkom.

Prep. Sara Misirska

Kao devica otišla na podvig i 60 godina podvizavala se na obali reke Nila, nedaleko od Aleksandrije. Svojim primerom privukla mnoge ženske k monaškom životu. Upokojila se u Gospodu 370 god.

Prep. Stefan Savait

Bratučed sv. Jovana Damaskina. Podvizavao se u manastiru sv. Save Osveštenog, po čemu je i prozvan Savait. Veliki podražatelj života sv. Save i sjajna zvezda među monasima Palestinskim. Upokojio se u Gospodu 794 god. u 69 godini svoga života.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 10:5-12

5. Ali većina od njih ne bješe po Božijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji.

6. A ovo biše primjeri nama, da ne želimo zla kao što oni želješe.

7. Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao što je napisano: Sjede narod da jede i pije, i ustade da igra.

8. Niti da bludničimo, kao što neki od njih bludničiše, i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade.

9. Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše.

10. Niti ropćite kao što neki od njih roptaše, i izgiboše od istrebitelja.

11. A sve ovo njima se događaše za primjer, a napisa se za pouku nama, na koje dođe svršetak vijekova.

(Zač. 145).

12. Zato koji misli da stoji neka pazi da ne padne.

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 16:6-12

6. A Isus im reče: Pazite i čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.

7. A oni pomišljahu u sebi govoreći: To je što nismo hljeba uzeli.

8. A Isus razumjevši reče im: Šta pomišljate u sebi, malovjerni, što niste hljeba uzeli?

9. Zar još ne razumijete, niti pamtite pet hljebova na pet hiljada, i koliko kotarica nakupiste?

10. Ni onih sedam hljebova na četiri hiljade, i koliko kotarica nakupiste?

11. Kako ne razumijete da vam ne rekoh za hljebove, nego da se čuvate kvasca farisejskog i sadukejskog?

12. Tada razumiješe da ne reče da se čuvaju kvasca hljebnoga, nego nauke farisejske i sadukejske.

(Zač. 67).

RASUĐIVANJE

Prostu odeću krasi čovek, a raskošna odeća krasi čoveka. Prosta odeća privlači pažnju na čoveka, a raskošna odeća privlači pažnju sama na sebe. Strast za raskošnim odelom prosto ispija i suši dušu ljudsku. Ovo je pravi razlog zašto je crkva od uvek ustajala protiv raskoši u odevanju i preporučivala prostotu. Među bezbrojnim svetiteljima hrišćanskim ne pominje se nijedan, kome je raskošno odelo pomoglo da se posveti. Mnogi veliki i mudri carevi, ne samo hrišćanski nego i neznabožački, ljubili su prostotu u odevanju. Tako priča se za cara Avgusta Oktavijana, u vreme koga se rodio Gospod Hristos, da je on nosio po jednu prostu odeću, koju mu je izatkala žena, ili sestra, ili ćerka. Za cara Karla V priča se, da je nosio tako prosto odelo, da su i obični građani podanici njegovi, odevali se bolje. Slavni grčki vojskovođa Filopomen bi jednom pozvan na ručak od nekoga čoveka, u čiju kuću on ranije nije nikadulazio. Filopomen dođe u goste nešto ranije. Domaćin nebeše još došao, a domaćica nije poznavala lično Filopomena, te videći ovoga u sasvim prostom odelu pomisli, da je to neki od slugu Filopomenovih, koji je poslat napred da javi dolazak vojskovođe i njenoga muža. S toga mu zapovedi da naseče drva. Filopomen se dragovoljno pokori zapovesti i poče seći drva. Kada domaćin stiže i vide svoga velikog gosta šta radi, užasnu se i upita ga? „ko se usudi da dâ takav posao Filopomenu?" Mirno odgovori vojskovođ: „odeća moja".

SOZERCANJE

Da sozercavam preveliko strpljenje Božje prema nevernom rodu jevrejskom i zasluženu kaznu (IV Mojs. 14), i to:
1. kako Bog učini mnogobrojna čudesa na oči Izrailjcima, i kako ovi ostaše uporni u neverovanju i vikahu na Mojseja;
2. kako ih Bog kazni, da 40 godina lutaju po pustinji i svi izumru osim Isusa Navina i Haleva;
3. kako i od nas neki umiru u pustinji čulnosti i ne ulaze u zemlju duhovnog meda i mleka, u carstvo Hristovo.

BESEDA

o neophodnoj trezvenosti u borbi protiv đavola
Budite trijezni i pazite, jer
suparnik vaš, đavo, kao lav ričući
hodi i traži koga da proždere
(I Pet. 5, 8).
Pravoslavni monasi uzdigli su trezvenje i pažnju - trezvenіe i vnimanіe - do podviga. Trezven duh mora biti da bi osetio opasnost, i pažljiv da bi raspoznao s koje strane opasnost dolazi i od koga.
Pazi, dete, da na zmiju ne staneš, da u jamu ne padneš, da se s vukom ne sretneš, da u duboku vodu ne zagaziš, da s puta u šumu ne zalutaš! Tako majka savetuje dete svoje bojeći se za njegovo telo. Ne s manjom ljubavlju crkva savetuje čoveka bojeći se za njegovu dušu. Budite, deco, trijezni i pazite! Stari vam suparnik, đavo, ne odmara se i ne spava, nego slično gladnom lavu hodi i traži koga da proždere. Trijeznite se i pazite, jer vi ste kao ovce a on je kao lav. Kad ovce osete smradni miris vuka, one beže svome čobaninu. Treznite se i vi i osetite smrad đavola kad vam se približuje i bežite odmah pod okrilje pastira svoga Hrista Gospoda. A smrad đavola osetićete kroz pomisli svoje, kroz osećanje svoje, kroz namere svoje, kroz pohote telesne. Sve što budete pomišljali, uobražavali, osećali, nameravali, želeli na suprot Hrista i zakona Hristova, znajte, da je to zamka đavolska, smrad đavolski, - znajte, i bežite svome Pastiru upravljajući k NJemu sav um i sve srce i svu dušu i telo svoje.
Gospode Isuse, Pastiru naš trezveni i pažljivi, učini nas u svakom času trezvenim i pažljivim, da nas neprijatelj naš ne iznenadi i ne proždere. Tebi slava i hvala vavek. Amin.