Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 26.12. (13.12. po Starom kal.)

Sveti mučenici Evstratije, Aksentije, Evgenije, Mardarije i Orest

Sveti mučenici Evstratije, Aksentije, Evgenije, Mardarije i Orest

Ovih pet hrabrih muževa zasijaše kao pet sjajnih zvezda u crno vreme hristobornih careva Dioklecijana i Maksimijana. Evstratije sveti beše rimski vojvoda u gradu Satalionu, Evgenije mu beše drug u vojsci, Orest beše, takođe, ugledan vojnik, Aksentije sveštenik, a Mardarije prost građanin i zemljak Evstratijev, budući obojica iz grada Aravrakina. Carski namesnici Lisije i Agrikola mučiše najpre Aksentija kao sveštenika. Videći nevino stradanje hrišćana, Evstratije se sam prijavi Lisiju i izjavi, da je hrišćanin. Za vreme mučenja Evstratijeva stupi Evgenije pred sudiju i uzviknu: "Lisije, i ja sam hrišćanin". A kada Evstratija provođahu sa ostalim mučenicima kroz grad Aravrakin, vide ih Mardarije sa krova svoje kuće, oprosti se sa ženom i dvoje nejake dece, i pojuri za njima vičući mučiteljima u lice: "I ja sam hrišćanin kao i gospodin moj Evstratije". A svetom Orestu ispade krst iz nedara, kada streljaše nišan pred Lisijem, po čemu ga Lisije pozna da je hrišćanin, što i sam Orest otvoreno ispovedi. Beše Orest mlad i krasan vojnik, i rastom nadvišavaše sve ostale vojnike. Aksentije bi posečen, Evgenije i Mardarije skončaše u mukama, Orest izdahnu na usijanom gvožđu, a Evstratije u peći ognjenoj. Pred smrt pričesti svetog Evstratija u tamnici sveti Vlasije (v. 11. februar). Mošti njihove behu docnije prenete u Carigrad i sahranjene u crkvi njihovog imena - Svetih Petočislenika. U toj crkvi njih su viđali žive, a sveti Orest javio se i svetom Dimitriju Rostovskom (v. 28. oktobar). Od svetog Evstratija ostala je krasna molitva koja se čita na subotnoj polunoćnici: Veličaja veličaju tja Gospodi.

Sveta mučenica Lukija (Lucija), devica

Sa majkom posetila grob svete Agatije u Kataniji, gde joj se javi sveta Agatija. NJena krvotočna majka isceli se tada čudotvorno u crkvi. Lukija razdade sve svoje imanje niščim, što ogorči njenoga verenika, koji ju kao hrišćanku optuži sudiji Pashasiju. Zli sudija naredi, da je vode u bludilište, da je oskvrne. No silom Božjom ona posta nepokretna kao za zemlju zakovana, i mnoštvo ljudi ne mogoše je s mesta krenuti. Tada neki razjareni neznabožac zabode joj mač u grlo i ona predade dušu svoju Bogu i preseli se u carstvo večno. Postrada 304. godine.

Sveštenomučenik Gavril, patrijarh srpski

U strašno vreme turske vladavine nad Srbijom ovaj veliki jerarh ode u Rusiju, gde je učestvovao na Saboru moskovskom 1655. godine. Vrativši se, bi optužen kao veleizdajnik. Uz to još podigoše tužbu na nj neki zli Jevreji zato što beše preveo nekoliko Jevreja u veru hrišćansku. U svojoj tužbi Jevreji navedoše, kako on radi na pokrštenju Turaka, da bi time jače ozlojedili turske vlasti. Izveden na sud, on bi osuđen da primi veru muhamedansku. No kako Gavril ne hte o tome ni čuti, to bi, posle tamnovanja, na smrt osuđen i obešen u Brusi 1659. godine. I tako ode svome ljubljenom Hristu, da od NJega primi dvojni venac, i kao jerarh i kao mučenik.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA JEVREJIMA 8:7-13

7. Jer da je prvi zavjet bio bez mane, ne bi se tražilo mjesto za drugi.

(Zač. 319).

8. Jer koreći njih govori: Evo idu dani, govori Gospod, i učiniću sa domom Izrailjevim i sa domom Judinim Zavjet novi,

9. Ne onakav zavjet koji učinih sa ocima njihovim u dan kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Egipatske; jer oni ne ostaše u zavjetu mome, i ja ne marih za njih, govori Gospod.

10. Jer ovo je Zavjet koji ću zavjetovati domu Izrailjevu poslije onih dana, govori Gospod: Staviću zakone moje u misli njihove i napisaću ih na srcima njihovim, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.

11. I niko neće učiti bližnjega svoga, i niko brata svoga, govoreći: Poznaj Gospoda; jer će me svi poznati, od maloga do velikoga.

12. Jer ću biti milostiv nepravdama njihovim, i neću više spominjati grijehe njihove i bezakonja njihova.

13. A kad veli Zavjet novi, prvi je učinio zastarjelim; a ono što zastarijeva i stari, blizu je iščeznuća.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 8:11-21

11. I iziđoše fariseji. i počeše se raspravljati s njim, i kušajući ga, iskahu od njega znak sa neba.

12. I uzdahnuvši duhom svojim reče: Zašto rod ovaj znak ište? Zaista vam kažem: Neće se dati znak rodu ovome.

13. I ostavivši ih uđe opet u lađu, i otide na onu stranu.

14. I zaboraviše učenici njegovi uzeti hljebove. I nemahu sa sobom u lađi do jedan hljeb.

15. I opominjaše ih govoreći: Gledajte, čuvajte se kvasca farisejskoga i kvasca Irodova.

16. I razmišljahu, jedan drugome govoreći: To je što hljeba nemamo.

17. I razumjevši Isus reče im: Zašto mislite da je to što hljeba nemate? Zar još ne shvatate niti razumijete? Zar je još okamenjeno srce vaše?

18. Imajući oči zar ne vidite, i uši imajući zar ne čujete? I ne pamtite li,

19. Kad onih pet hljebova razlomih na pet hiljada, koliko punih kotarica komada nakupiste? Rekoše mu: dvanaest.

20. A kad onih sedam na četiri hiljade, koliko punih kotarica komada nakupiste? A oni rekoše: sedam.

21. I reče im: Kako ne razumijete?

Pesma iz Prologa

Petočislenici, Hristovi vojnici,
Bestrašni junaci, česni mučenici,
Poruge i muke, oganj i vešala,
To sve za vas beše ko detinja šala.
U beščešće rimsko nijedan ne prista,
Sa radosnim srcem stradaste za Hrista.
Evstratije divni, vojvoda junačni,
Prezre milost carsku i svet ovaj plačni,
C njim ko c ognjem živim, što lišće zapali,
Pođoše u muke drugovi ostali.
Aksentije jerej, verni Hristov sluga.
Za Hrista pretrpe bezbrojno poruga:
Evgenije vojnik i Orest čudesni
Rugahu se smrti, vaskrsenja svesnnj
Mardarije ženu i decu ostavi,
Te i njih i sebe za navek proslavnj
O junačko pleme. deco blagodati,
Takve ljude može samo Crkva dati,
Takva srca samo Duh Božiji stvara,
On što bezdne mračne u plamen pretvara!
Mučenici slavni i nas spomenite,
Molitvama vašim Crkvu ukrepite.

RASUĐIVANJE

Činiti milostinju od onoga što čoveku treba, to je prava milostinja. Ne grešiti onda kad je čovek najizloženiji grešenju, to ima vrednosti pred Bogom. Kada sv. Lukija vide svoju bolesnu majku čudesno isceljenu, ona joj predloži, da svoje imanje upotrebi na milostinju bednima. Na to joj majka odgovori, da ona ne želi da se rastaje od imanja do smrti svoje, ali da pristaje da se njeno imanje po smrti njenoj upotrebi na celj, na kakvu Lukija hoće. „Prvo pokrij oči moje zemljom", reče majka, „pa onda što ti je ugodno čini sa imanjem." Reče joj Lukija: „Nije mnogo ugodan Bogu, koji NJemu daje ono što ne može sobom poneti (u grob) niti što sam ne potrebuje, no ako hoćeš da učiniš bogougodno delo, podaj My ono što sama potrebuješ. Po smrti pak ti ništa ne potrebuješ, i tada nudiš njemu ono što ne možeš sama sobom da poneseš. Nego dok si živa i zdrava, podaj Hristu što imaš; i sve što si meni namenila, počni odmah davati NJemu." Dobra majka mudre ćerke na ovo se saglasi.
Kada mučitelj Pashasije prinuđavaše ovu svetu devojku na telesni greh, ne hte Lukija ni pomišlju saglasiti se na to. A kada joj mučitelj zapreti, da će je njegovi ljudi nasilno oskvrniti, rekavši c podsmehom: „Kad budeš oskvrnjena, pobeći će od tebe Duh Sveti." Na to Lukija blagodatna odgovori: „Nikad se telo ne može oskvrnuti bez pristanka (saizvoljenja) uma." I pođe Lukija sveta u smrt, razdavši prethodno sve svoje imanje i ne oskvrnivši svoje mlado i čisto telo.

SOZERCANJE

Da sozercavam ispunjenje reči Nojevih nad potomstvom njegovim (Postanja 9) i to:
1. kako se Jafetiti (bela rasa) raširiše po celom svetu,
2. kako se oni useliše u šatore Simove, tj. u Crkvu, u duhovni šator Hristov, koji se poče od Semita, Jevreja,
3. kako plemena hamitska ostaše do danas u potčinjenom položaju.

BESEDA

o Isaku

I javi mu se Gospod i reče: Ja sam Bog Avrama oca Tvojega, ne boj se, ja sam s tobom i blagosloviću te (Postanja 26, 24)

Od uvek je, braćo, tesan put, kojim pravednici hode. Od uvek su oni stešnjeni ili od onih koji ne veruju u Boga ili od onih koji krivo veruju. Avelj je bio stešnjen svojim bratom Kainom. Noje i Lot jednim skroz pokvarenim rodom, a Avram, Isak i Jakov neznabošcima. No Bog ne ostavlja pravednika samog na tesnom putu. To vidimo i kod Isaka. Ja sam Bog Avrama oca tvojega, ne boj se. Ove mnogoznačajne reči Isak je razumeo. Tim rečima Bog ga je i hrabrio i opominjao. Hoće reći: zbog Avrama i tebe ću blagosloviti; i kao što sam Avrama čuvao usred neznabožaca, tako ću i tebe; i još: budi mi veran kao i Avram otac tvoj. I sledovaše Isak primeru oca svoga i ne odstupaše od Boga celog života svog. Beše ratar i stočar kao i otac mu; beše pravedan i krotak, izbegavajući svađu s ljudima i čineći dobro ljudima. Vidjesmo, da je Gospod s tobom (26, 28), moradoše mu najzad priznati mrzitelji i gonitelji njegovi. I udostoji se Isak, da se Bog nazove Bogom njegovim; kao što se nazivao Bogom Avramovim, tako se posle nazivao i Bogom Isakovim.

O Gospode divni u svetim Svojim, pomeni i naša imena uz imena pravednika i svetitelja Tvojih u Carstvu Tvome. Tebi slava i hvala vavek. Amin.