Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 27.07. (14.07. po Starom kal.)

Sv. apostol Akila

Sv. apostol Akila

Jedan od sedamdeset apostola. Kao Jevrejin živeo najpre u Italiji sa svojom ženom Priskilom. Kada car Klaudije naredi da se svi Jevreji proteraju iz Rima i Italije, tada se Akila preseli u Korint, gde ga apostol Pavle prvi put upozna, i osta u domu njegovu godinu i po, krsti njega i ženu njegovu. Goreći revnošću prema veri Hristovoj Akila i Priskila otpratiše Pavla do Efesa, i pomagahu mu u delu njegovom apostolskom. Iz Efesa napisa Pavle prvu svoju poslanicu Korinćanima, u kojoj pri kraju kaže: pozdravljaju vas mnogo Akila i Priskila s domašnjom crkvom svojom (16, 9). Po smrti cara Klaudija bi dozvoljeno Jevrejima da se vrate u Italiju, i Akila s Priskilom se vrati u Rim. Pišući po tom poslanicu Rimljanima iz Korinta apostol pozdravi stare prijatelje i satrudnike svoje: pozdravite Priskilu i Akilu, pomoćnike moje u Hristu Isusu koji za dušu moju svoje vratove položiše, kojima ne ja jedan zahvaljujem nego i sve crkve neznabožačke, i domašnju crkvu njihovu (16, 3-4). Docnije opet vidimo Akilu u Efesu, gde deluje zajedno sa sv. Timotejem. Okovan u Rimu piše Pavle Timoteju u Efes: pozdravi Priskilu i Akilu (II Tim. 4, 19). Kao episkop Akila mnoge krsti i verom prosveti, idole skruši, hramove sazida, sveštenike postavi i pronese među ljudima slavu Sina Božjeg vaploćenog. Najzad bi ubijen od ozlobljenih neznabožaca, i preseli se u carstvo Hristovo.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 10:12-22

12. Zato koji misli da stoji neka pazi da ne padne.

13. Drugo vas iskušenje nije snašlo osim čovječijega; vjeran je Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti sa iskušenjem i kraj, da možete podnijeti.

14. Zato, ljubljeni moji, bjegajte od idolopoklonstva.

15. Kao mudrima govorim; sudite vi šta kažem.

16. Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hljeb koji lomimo nije li zajednica tijela Hristova?

17. Jer jedan je hljeb, jedno smo tijelo mnogi, pošto se svi od jednoga hljeba pričešćujemo.

18. Gledajte Izrailja po tijelu: koji jedu žrtve nisu li zajedničari žrtvenika?

19. Šta, dakle, kažem? Da je idol nešto? Ili da je idolska žrtva nešto?

20. Ne, nego da ono što neznabošci žrtvuju, demonima žrtvuju, a ne Bogu; a ja neću da ste vi zajedničari sa demonima.

21. Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu demonsku; ne možete učestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj.

22. Zar da razljutimo Gospoda? Jesmo li jači od njega?

(Zač. 146).

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 16:20-24

20. Tada zaprijeti učenicima svojim da nikom ne kazuju da je on Isus Hristos.

21. Od tada poče Isus kazivati učenicima svojim da njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starješina i prvosveštenika i književnika, i ubijen biti, i treći dan da će ustati.

22. I uzevši ga Petar poče ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj, Gospode! to neće biti od tebe!

23. A on okrenuvši se reče Petru: Idi od mene, satano! Sablazan si mi, jer ne misliš što je Božije nego što je ljudsko.

(Zač. 69).

24. Tada Isus reče učenicima svojim: Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide.

RASUĐIVANJE

Hrišćani se moraju oklopiti protiv sablazni ovoga sveta. Oni moraju biti oklopnici protiv svih udara i svih iskušenja, tako da se svako zlo od njih odbija. Oklop se ne stvara za dan ni za dva nego se brižljivo i trudno kuje dugim vežbanjem. Šta vredi sva naša vrlina, ako podlegnemo prvoj sablazni? Govoreći o tome sv. Grigorije Niski navodi primer sa nekim majmunom u Aleksandriji. „U Aleksandriji, veli, neki veštak naučio majmuna da vrlo okretno predstavlja igračicu na bini. Posetioci pozorišta hvalili su majmuna, koji je, obučen kao igračica, igrao po taktu muzike. No dok su gledaoci bili zauzeti posmatranjem za njih tako novog prizora, neki šaljivdžija htede da pokaže svima, da majmun nije ništa drugo do majmun. Dok su svi klicali i pljeskali veštini majmuna, šaljivdžija, vele, baci na binu one slatkiše, koje majmuni naročito vole. Čim majmun smotri te slatkiše, on zaboravi i igru, i pljeskanje, i skupoceno odelo, i jurne sa šapama na slatkiše; a kako mu je haljina smetala, on je počne noktima cepati, starajući se da je zbaci sa sebe. I mesto pohvale i divljenja nasta kod gledaoca smeh." Jer se kroz pocepanu masku „igračice" pokazao majmun.

SOZERCANJE

Da sozercavam pravednu kaznu koju Bog posla na Koreja, Datana i Avirona (IV Moj. 16), i to:
1. kako ova trojica uzbuniše narod protiv Mojseja i Arona i potražiše da svi budu vođe;
2. kako se otvori zemlja i proguta Koreja, Datana i Avirona, i ostale s njima;
3. kako zemlja tela guta duše svih onih koji telesno misle, i misleći tako bune se protiv zakona Božjeg.

BESEDA

o tvrđi vere
Branite se od njega tvrđom u vjeri,
znajući da se takova stradanja događaju
vašoj braći po svijetu
(I Pet. 5, 9).
Najglavnija tvrđa duše čovekove, braćo, jeste tvrđa vere. Na tu tvrđu đavo najjače napada svima strelama svojim i svima lukavstvima svojim. Jer zna duh nečisti i zlobni da kad tu tvrđu razori, zarobio je dušu ljudsku za uvek. Zatose apostoli sveti moljahu Gospodu: dometni nam vjere (Lk. 17, 5). Pomolimo se i mi, braćo, svaki dan, da nam Gospod dometne vere, da nam usili i ukrepi veru našu. Zmija najviše čuva glavu u opasnosti, zato ju je sam Gospod nazvao mudrom. Čuvajmo i mi tako glavu našeg duhovnog života, a to je vera. Ništa u svetu ne može zameniti veru u Boga: ni filosofija, ni nauka, ni bogatstvo, ni slava, ni sav svet s kraja u kraj sa svima prolaznim prelestima svojim. To đavo zna, zato najviše i napada na veru našu, navodeći sumnju na nas, kolebajući nas, zbunjujući misli naše, uznemirujući srce naše. Pa kad đavo zna, da je vera glavna stvar, tim pre treba mi to da znamo. Jer zbog nas Hristos siđe na zemlju, zbog nas postrada na krstu, nama predade zavet spasonosne vere.
A veru ne možemo ni utvrditi ni uvećati do kroz stradanje. Zato mnogostradalni apostol Petar i veli: takova stradanja (kao i vaša) događaju se našoj braći po svijetu.Iz smernosti apostol ne govori o svom stradanju nego govorio stradanju naše braće po Hristu. Zajedničari vere zajedničari su i stradanja. Ne trpite samo vi, braćo, za verupravu nego trpe i ostala braća vaša iste vere.
To neka vam blaži muke vaše. No najviše neka vam blaži muke Prvenac u stradanju, sam raspeti Gospod naš Isus Hristos.
O Gospode Isuse, Stradalniče nad stradalnicima i Pobedniče nad pobednicima, dometni nam vjere, i ukrepi nas silom blagodati Tvoje kao što si ukrepio apostole Tvoje svete. Tebi slava i hvala vavek. Amin.