Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 27.09. (14.09. po Starom kal.)

Vozdviženje Časnog Krsta - Krstovdan

Vozdviženje Časnog Krsta - Krstovdan

Ovoga dana praznuju se dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim. Obilazeći Svetu Zemlju sv. carica Jelena namisli da potraži časni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini znade mesto gde se Krst nahođaše, pa prisiljen od carice izjavi, da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga podiže na Golgoti car Adrijan. Carica naredi, te porušiše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. Dok carica beše u nedoumici, kako da raspozna Krst Hristov, prolažaše mimo toga mesta pratnja sa mrtvacem. Tada patrijarh Makarije reče, da meću na mrtvaca redom jedan po jedan krst. Kada metnuše prvi i drugi krst, mrtvac ležaše nepromenjeno. A kada staviše na nj treći krst, mrtvac ožive. Po tome poznaše, da je to časni i životvorni Krst Hristov. Metnuše ga po tom i na jednu bolesnu ženu, i žena ozdravi. Tada patrijarh uzdiže krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pevaše: Gospode pomiluj! Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u nj časni Krst. Docnije car Hozroj osvojivši Jerusalim, odvede mnogi narod u ropstvo i odnese Krst Gospodnji u Persiju. U Persiji Krst je ležao 14 godina. 628. god. car grčki Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Ušavši u grad car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima. No na jedanput stade car i ne mogaše ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharija vide angela, koji sprečavaše caru da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodio. To viđenje objavi patrijarh caru. Tada se car svuče, pa u bednoj odeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.

Sv. Plakila carica

Supruga cara Teodosija Velikog. Bila istinita hrišćanka i po umu i po delima. Naročito se odlikovala pomaganjem bednih i bolesnih ljudi. Kada su joj neki govorili, da se to ne slaže s carskim dostojanstvom, ona je odgovorila: „carskom zvanju priliči, da pomaže novcem; moje pak lične trudove (oko ništih) ja dajem Onome koji je blagoizvoleo dati meni to zvanje." Upokojila se mirno oko 400. god.

Prep. muč. Makarije Solunski

Učenik sv. Nifonta patrijarha u vreme, kada se ovaj bavio na podvigu bezmolstvovanja u Vatopedu. Makarije žuđaše za mučeništvom za Hrista Gospoda, i umoli sv. Nifonta za blagoslov. Prozorljivi patrijarh videći da je to volja Božja, blagoslovi mu put na mučeništvo. Makarije ode u Solun i u jednoj gomili Turaka poče da govori o Hristu kao jedinom istinitom Bogu. Turci ga istuku i bace u tamnicu. Kad su ga izveli na sud, Makarije vikne Turcima: „o kad bi vi poznali istinu i krstili se u ime Oca i Sina i Sv. Duha!" Turci mu odseku glavu 1527. god. U tom času sv. Nifont video duhom iz Vatopeda i objavio monahu mučeničku smrt Makarijevu govoreći: „znaj, čado, da je sabrat tvoj Makarije skončao danas mučenički, i da se uznosi na nebo toržestvujući i radujući se Gospodom. Molitvama njegovim da se i mi udostojimo blaženstva".

Prep. Marija Tarsijska

Živela sasvim razvratno. Dva monaha putujući kroz Tars odsednu u gostionici, gde Marija provođaše blud. Kada pristupi monasima, oni je ukoreše i odgurnuše kao nečistu. Ona se na jedanput pokaja, i zareče se toga časa nikad više ne grešiti. Monasi je uzeše i odvedoše u ženski manastir, gde se Marija do starosti podvizavaše. Udostojila se čudotvorstva i za života.

Evanđelja

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 11:11-23

11. I uđe Isus u Jerusalim, i u hram; i promotrivši sve, kad bi uveče, iziđe u Vitaniju sa Dvanaestoricom.

12. I sutradan kad iziđoše iz Vitanije, ogladnje.

13. I vidjevši izdaleka smokvu s lišćem, dođe ne bi li što našao na njoj; i došavši njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne bijaše vrijeme smokava.

14. I progovorivši Isus reče joj: Od sada niko ne jeo sa tebe roda dovijeka! I slušahu učenici njegovi.

15. I dođoše opet u Jerusalim: i ušavši Isus u hram, stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu; i ispremeta stolove onih što mijenjahu novce, i sjedišta onih što prodavahu golubove.

16. I ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram.

17. I učaše govoreći im: Nije li pisano: Dom moj nazvaće se dom molitve svima narodima? A vi načiniste od njega pećinu razbojničku.

18. I čuše književnici i prvosveštenici, i tražahu kako bi ga pogubili; jer ga se bojahu; jer se sav narod veoma divljaše nauci njegovoj.

19. I kad bi uveče, iziđe izvan grada.

20. A ujutru prolazeći vidješe smokvu gdje se osušila iz korijena.

21. I opomenuvši se Petar reče mu: Učitelju, gle, smokva što si je prokleo osušila se.

22. I odgovarajući Isus reče mu:

(Zač. 51).

Imajte vjeru u Boga.

23. Jer zaista vam kažem: Ako ko reče gori ovoj digni se i baci se u more, a ne posumnja u srcu svojemu, nego uzvjeruje da će biti kao što govori, biće mu što god reče.

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA EFESCIMA 2:19-22 / 3:1-7

19. Tako, dakle, niste više stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji,

20. Nazidani na temelju apostola i proroka, gdje je ugaoni kamen sam Isus Hristos,

21. Na kome sva građevina, skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu;

22. U koga se i vi zajedno ugrađujete u obitalište Božije u Duhu.

1. Radi toga sam ja, Pavle, sužanj Hrista Isusa za vas neznabošce.

2. Ako ste pak čuli za ustrojstvo blagodati Božije koja je meni dana za vas,

3. Da se meni po otkrivenju obznani tajna, kao što ranije pisah ukratko,

4. Odakle čitajući možete shvatiti moje poznavanje tajne Hrista,

5. Koja u drugim naraštajima nije bila obznanjena sinovima čovječijim, kako se sada Duhom otkri njegovim svetim apostolima i prorocima;

6. Da su neznabošci sunasljednici i sutjelesnici i sudionici obećanja njegova u Hristu Isusu kroz jevanđelje,

7. Kojemu postadoh sluga po daru blagodati Božije, koja mi je dana po djejstvu sile njegove.

Pesma iz Prologa

Spasi, Bože, ljude svoje,
Spasi Gospodi,
Krstom časnim Ti nam svetli,
Krstom na vodi!
Krst je sila i znamenje,
Krst je spasenje.
Spasi, Bože Patrijarha
I Vladika srpskih zbor
Daj mu snage da posluži
Tvom Krstu časnom!
Krst je sila i znamenje,
Krst je spasenje.
Spasi, Bože i sve one
Što su na vlasti,
Krst presveti nek ih čuva
Crne propasti!
Krst je sila i znamenje.
Krst je spasenje.
Spasi, Bože i sav narod
Što Ti se moli.
Neka Krstom svakoj muci
Brzo odoli!
Krst je sila i znamenje,
Krst je spasenje.

RASUĐIVANJE

Kao što se sveća od sveće pali, tako i dobro delo od dobroga dela. Neki patricije htede pokloniti crkvi jedan zlatan krst, pa pozva mladog i iskusnog zlatara, dade mu mnogo zlato na meru i poruči mu, da izradi krst kakav on željaše. Siromašni kujundžija videći koliku žrtvu čini patricije radi duše svoje, razgore se srcem prema Bogu, pa se reši, te i on dodade onoj gomili zlata patricijevog svojih deset zlatnika. Kada krst bi gotov, patricije izmeri krst, i nađe, da je teži od onoga zlata što on dade mladiću. I odmah stade da kara mladića kao lopova, podozrevajući ga, da je utajio nešto od njegovog zlata, i na mesto utajenog zlata metnuo neki drugi težak metal. Kada mladić vide patricija jarosna, on mu onda ispovedi svoje delo. „Priložih, reče, i ja od moga zlata, kao ona udovica dve lepte, da bih primio s tobom nagradu od Hrista." Čuvši ovo patricije razneži se srcem i reče čestitom mladiću: „od danas te uzimam kao svoga sina i naslednika celog mog imanja".

SOZERCANJE

Da sozercavam prestup Jerovoamov i kaznu Božju (I Car. 13), i to:
1. kako Jerovoam sali dva teleta zlatna i naredi narodu da im se klanja kao bogovima;
2. kako prorok objavi Jerovoamu negodovanje Božje i čudesno rasu oltar pred idolima;
3. kako Jerovoam pruži ruku na proroka, no ruka mu se osuši, i tek po molitvi proroka ozdravi.

BESEDA

o istinitosti svedočanstva Hristova
Ako ja svjedočim sam za sebe,
istinito je svjedočanstvo moje
(Jov. 8,14).
Svetlost istinito svedoči kad svedoči o postojanju sunca, i ne laže. Isto tako i Gospod Isus istinito svedoči sve što svedoči. On je sišao među ljude kao nebeski svedok, da posvedoči postojanje trojedinog Boga, postojanje sveta angela i duša, ljubav Božju prema ljudima, Promisao Božji o ljudima, silu pravde nad nepravdom, moć istine nad lažju, blaženu besmrtnost pravednika i večnu muku grešnika, vaskrsenje iz mrtvih, Sud Božji, i još mnogo ostaloga, što su ljudi pod velom greha samo bledo naslućivali no nisu znali
niti tvrdo verovali. A pre svega da posvedoči, da je On Sin Boga živoga, ravan Ocu Svome po biću, sili i ljubavi, i ravan Duhu Božjem Svetome. Jer Svedok je morao prvo posvedočiti Sebe, da bi se NJegovim svedočanstvima odnosno drugih tajni moglo verovati. S gledišta čiste i nepromenljive istine svako je svedočanstvo Hristovo istinito, no s gledišta pomračenih Jevreja ono nije bilo istinito. Za Boga, i angele Božje, i pravednike, i za večnost, i za vreme svedočanstvo je NJegovo istinito, za to On i govori: istinito je svjedočanstvo moje. Ali za pomračene umove okorelih grešnika to svedočanstvo nije istinito, za to On ranije i reče Jevrejima: ako ja svjedočim za sebe svjedočanstvo moje nije istinito (5, 31). To jest: ono nije istinito za vas Jevreje, u samoj stvari ono je istinito samo po sebi.
O Gospode preblagosloveni, Isuse Sine Boga živoga i jedini Spase naš, izbavi nas od nemoći grešničkoga uma i zlobnosti grešničkoga srca. Obasjaj nas svetlošću reči Tvojih, večno istinitih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.