Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 27.11. (14.11. po Starom kal.)

Sv. apostol Filip

Sv. apostol Filip

Rodom iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog, kao i Petar i Andreja. Od malena naučen Sv. Pismu Filip se odmah odazva pozivu Gospoda Isusa i pođe za NJim (Jov. 1, 43). Po silasku Sv. Duha Filip je revnosno propovedao Jevanđelje po mnogim stranama Azije i po Grčkoj. U Grčkoj htedoše ga Jevreji ubiti, no Gospod ga spase moćnim čudesima svojim. Tako arhijerej jevrejski, koji se ustremi na Filipa da ga bije, najedanput oslepi i sav pocrni. I bi zemljotres veliki, i zemlja se rastupi i proguta zlobne gonitelje Filipove. I druga mnoga čudesa zbiše se, naročito iscelenja bolnih, zbog kojih mnogi neznabošci poverovaše u Hrista. U gradu Frigijskom Jerapolju sv. Filip se našao na zajedničkom poslu jevanđelskom sa Jovanom Bogoslovom, svojom sestrom Marijamnom i Vartolomejom apostolom. Tude bi neka opasna zmijurina, koju neznabošci hranjahu brižljivo i klanjahu joj se kao Bogu. Apostoli Božji molitvom kao kopljem umrtviše tu zmijurinu. Time navukoše gnev pomračenih ljudi. I ozlobljeni neznabošci uhvatiše Filipa i raspeše ga naopako na drvetu, po tom raspeše i Vartolomeja. U tom se zemlja rastupi i proguta sudiju i mnoge druge sa njim. U velikom strahu potrčaše ljudi da skinu raspete apostole. No uspeše samo Vartolomeja da skinu živa; Filip pak beše izdahnuo. Vartolomej postavi krštenima za episkopa Stahija, koga pre toga on i Filip behu iscelili od slepila i krstili. Beše Stahije 40 godina slep. Mošti sv. Filipa prenete su docnije u Rim. Postrada ovaj divni apostol 86. god. u vreme cara Dometijana.

Sv. Grigorije Palama arhiepiskop Solunski

Otac Grigorijev bio znatan činovnik na dvoru cara Andronika II Paleologa. Daroviti Grigorije svršivši svetske nauke ne hte poći na dvorsku službu nego se udalji u Svetu Goru i zamonaši. Podvizavao se u Vatopedu i Lavri. Vodio borbu sa jeretikom Varlamom i najzad ga pobedio. Posvećen za mitropolita Solunskog 1347. god. Proslavljen i kao podvižnik, i kao bogoslov, i kao jerarh, i kao čudotvorac. Javljali mu se naizmenično: Presveta Bogorodica, sv. Jovan Bogoslov, sv. Dimitrije, sv. Antonije Veliki, sv. Zlatoust, angeli Božji. Upravljao crkvom Solunskom 13 godina, od kojih jednu godinu proveo u ropstvu kod Saracena u Aziji. Upokojio se mirno 1360. god. i preselio u carstvo Hristovo. Mošti mu počivaju u Solunu, gde se nalazi i krasna crkva njegovog imena.

Sv. Justinijan car Vizantijski

Poreklom Slovenin, verovatno Srbin, iz okoline Skoplja. Slovensko mu je ime Upravda. Nasledio na prestolu strica svoga Justina. Svukolika veličina ovoga cara vezana je nerazdelno sa njegovim dubokim pravoslavnim verovanjem. Verovao je i živeo je po veri. Uz Časni Post nije jeo hleb niti pio vino, no hranio se zeljem i pio vodu i to preko dana. Zaratio protiv varvara Dunavskih samo za to što su ovi škopili zarobljenike. To pokazuje njegov uzvišen osećaj čovekoljublja. Srećan i uspešan i u ratovima i u radovima. Sagradio je veliki broj prekrasnih hramova, od kojih i najlepši od najlepših – Sv. Sofija u Carigradu. Sabrao i izdao rimske zakone. Sam on izdavao je mnoge stroge zakone protiv nemorala i rasputstva. Sastavio crkvenu pesmu „Jedinorodni Sine i Slove Božji” koja se počela pojati na liturgiji od 536. god. Sazvao Peti vaselj. Sabor 553. Skončao mirno 14. nov. 565. god. u 80. godini svoga života i preselio se u carstvo Cara nebeskoga.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA EFESCIMA 4:1-6

1. Molim vas, dakle, ja sužanj u Gospodu, da se vladate dostojno zvanja na koje ste pozvani,

2. Sa svakom smirenošću i krotošću, sa dugotrpljenjem, podnoseći jedan drugoga u ljubavi,

3. Starajući se da čuvate jedinstvo Duha svezom mira:

4. Jedno tijelo, jedan Duh, kao što ste i pozvani u jednu nadu zvanja svojega;

5. Jedan Gospod, jedna vjera, jedno krštenje,

6. Jedan Bog i Otac sviju, koji je nad svima, kroza sve, i u svima nama.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 10:25-37

25. I gle, zakonik neki ustade i kušajući ga reče: Učitelju, šta mi treba činiti da naslijedim život vječni?

26. A on mu reče: Šta je napisano u Zakonu? Kako čitaš?

27. A on odgovarajući reče: LJubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i bližnjega svoga kao samoga sebe.

28. A on mu reče: Pravo si odgovorio; to čini i živjećeš.

29. A on, želeći sebe da opravda, reče Isusu: A ko je bližnji moj?

30. A Isus odgovarajući reče: Čovjek neki silažaše iz Jerusalima u Jerihon, i zapade među razbojnike, i ovi ga svukoše i rane mu zadadoše, pa odoše, a njega polumrtva ostaviše.

31. Slučajno pak silažaše onim putem neki sveštenik i vidjevši ga, prođe.

32. A tako i levit, kad je bio na onom mjestu, pristupivši, pogleda ga i prođe.

33. A Samarjanin neki putujući dođe do njega, pa kad ga vidje sažali mu se;

34. I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse, dovede ga u gostionicu, i postara se oko njega.

35. I sutradan polazeći izvadi dva dinara te dade gostioničaru, i reče mu: Pobrini se za njega, a što više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.

36. Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što bješe zapao među razbojnike?

37. A on reče: Onaj koji mu milost učini. A Isus mu reče: Idi, pa i ti čini tako.

Pesma iz Prologa

Justinijan veliki i slavni,
Vitez krsta i car pravoslavni,
Hram podiže Božije Mudrosti
Da potraje do praga večnosti,
Drugo sunce – na zemlji da sjaji,
Da se njime greju naraštaji,
I klanjaju Vaploćenom Slovu,
Da poznadu krasotu Hristovu,
Carstva Božjeg bezmernu visinu,
Uz visinu bezmernu dubinu,
Uz dubinu bezmernu širinu,
Uz širinu bezmernu dužinu.
Kao sunce usred letnjeg dana
Zasja kruna car–Justinijana,
Zasja kruna sluge Božijega,
Po mudrosti ponajmudrijega
A po sili ponajsilnijega,
Još po veri ponajvernijega.
O veliki pravoslavni care,
Tvoje crkve nikada ne stare,
Tvoja vera još se svetom blista,
To je blesak pravoslavnog Hrista,
Sveti care Hristu se pomoli,
Da ta vera vremenu odoli.

RASUĐIVANJE

Sv. Grigorije Palama mnogo je naučio kroz nebeska otkrovenja. Kada je on proveo tri godine na bezmolviju u jednoj keliji Sv. Lavre, trebalo je da izađe među ljude i koristi ljudima svojim sabranim znanjem i iskustvom. To mu Bog stavi do znanja kroz jedno vanredno viđenje. Jednoga dana kao u polusnu vide Grigorije samoga sebe gde drži u rukama sud prepun mleka, no toliko prepun, da se prelivaše, ali postepeno mleko se pretvori u vino, koje se takođe prelivalo preko ivica suda i kvasilo njegove ruke i haljine. Tada mu se javi svetli mladić i reče mu: „zašto ne bi dao i drugima od toga divnog pića, koje tako traćiš bez pažnje? Ili valjda ne znaš, da je to dar Božje blagodati?” Na to Grigorije odgovori: „ali ako u današnje vreme nema nikoga ko oseća potrebu u takvom piću – kome dati? Tada mu mladić reče, da bilo ne bilo žednih za takvo piće, on je obvezan ispuniti svoj dug i ne prenebregavati darom Božjim. Mleko je protumačio Grigorije kao običnu pouku masi narodnoj o moralnom životu i vladanju, a vino kao nauku dogmatskog karaktera. – Drugi put Grigorije se zatvorio bio u jednom manastiru i tu pisao svoja Načela Pravoslavlja. U oči dana sv. Antonija Velikog pozovu ga monasi na bdenije, no on ostane pri svom zanimanju u keliji. Bratija sva odu u crkvu. Na jedanput mu se javi sv. Antonije i reče: „dobro je i savršeno bezmolvije, no ponegda je neophodno i opštenje s bratijom”. Ubeđen od ovog otkrovenja Grigorije se odmah uputi u crkvu na radost svih monaha.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno stvaranje svetlosti (Post. 1), i to:
1. kako nad bezobličnom zemljom, beše svuda tama;
2. kako reče Bog da bude svetlost, i bi svetlost;
3. kako razluči Bog svetlost od tame, i bi dan i bi noć.

BESEDA

o Pavlu sužnju
Ja Pavle sužanj Isusa Hrista za vas
neznabošce (Ef. 3, 1).
To apostol Hristov, braćo naziva sebe sužnjem Hristovim. Kako to da apostol bude sužanj? Nije li sužanj vezan? Jeste: no i apostol je vezan, vezan ljubavlju Gospoda Isusa tako silno, da nikakvu drugu vezu na zemlji ne oseća kao da je i nema. Vezan je apostol i umom svojim za Gospoda Isusa tako jako, da on ništa ne može da misli mimo Isusa Hrista Gospoda. Vezan je apostol i voljom svojom za Gospoda Isusa tako čvrsto, da upravo i nema svoje volje, nego je svoju volju savršeno potčinio volji Gospoda Isusa. I tako on voli ono što Hristos voli, misli ono što Hristos misli, deluje ono što Hristos hoće. Zar to nije sužanstvo? O blaženog sužanstva, što nije na sram no na slavu, i nije na propast no na spasenije! I tako Hristos je potpuni gospodar života apostola, kako spolja tako i unutra. Jer i spolja i unutra On popušta na nj iskušenja: spolja i unutra mu otkriva čudesa svoga promisla: spolja i unutra On ga rukovodi ka savršenom dobru radi njegovog spasenja i radi spasenja mnogih drugih. Predajmo se, braćo, i mi Gospodu Isusu Hristu poput apostola NJegovih. I bićemo tad u najsigurnijim rukama i na najsigurnijem putu.
Gospode, Isuse Hriste, Gospode veliki i divni, veži nas uza Se, zarobi nas Sebi za uvek – za uvek i u oba sveta. Tebi slava i hvala vavek. Amin.