Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 28.03. (15.03. po Starom kal.)

Sveti mučenik Agapije i sedmorica s njim

Sveti mučenik Agapije i sedmorica s njim

Publije, Timolaj, Romil, dva Aleksandra i dva Dionisija. Svi postradaše u Kesariji Palestinskoj od kneza Urbana, u vreme cara Dioklecijana. Svi sedmorica, osim Agapija, behu sasvim mladi ljudi, a ne behu još hrišćani. Niti se ikad krstiše vodom. Ali njihovo krštenje bi krvlju. Jednog dana gledahu ovih sedam mladića kako muče hrišćane, jedne na ognju, druge na vešalima, treće pred zverovima, pa videći s kakvim trpljenjem hrišćani podnose sve muke, raspališe se revnošću za Hrista, vezaše sami sebi ruke naopako i tako vezani dođoše pred Urbana govoreći: i mi smo hrišćani! Laske i pretnje Urbanove ostaše uzaludne. Mladićima se pridruži i ugledni građanin toga grada, Agapije, koji je i dotle dosta stradao za Hrista, i stane još većma raspaljivati u njima veru i ljubav ka Gospodu. Svi behu mačem posečeni 303. godine i preseliše se u dvore Cara Nebesnoga.

Sveti mučenik Aleksandar

Iz grada Side Pamfilijske. Namesnik cara Avrelijana upita ga ko je on i šta je? - na što Aleksandar odgovori, da je on pastir stada Hristovog. A gde je to stado Hristovo? - upita dalje zlobni i mračni namesnik. Odgovori Aleksandar: "Po celom svetu žive ljudi koje Hristos Bog sazda, od kojih oni koji veruju u NJega, jesu ovce NJegove, a svi otpali od svoga Stvoritelja, koji robuju stvorenjima i napravama ruku ljudskih, mrtvim idolima, kao vi, ti su otuđeni od stada NJegova, i na Strašnom Sudu Božjem postaviće se na levo, sa kozama". Naredi zli sudija te ga najpre biše volovskim žilama, pa ga onda baciše u peć ognjenu. No oganj mu ništa ne naškodi. Potom bi strugano meso s njega. Najzad naredi namesnik te mu glavu odsekoše. No tek što sudija izreče presudu, uhvati ga zli duh i on pobesni. Urličući bi poveden svome bogu, idolu, no usput izvrže iz sebe svoju zlu dušu. Postrada sveti Aleksandar između 270. i 275. godine.

Sveti mučenik Nikandar Misirac

Koža mu oderana, pa onda posečen za veru Hristovu. Krivica mu je bila ta što je kao lekar pomagao hrišćanskim mučenicima i tela pogubljenih česno sahranjivao. Česno postrada 302. godine.

Pesma iz Prologa

Iz svakoga soslovija Gospod vojsku bere,
Svakog u kom gori plamen ljubavi i vere:
Iz lekara, i mudraca, težaka, radnika.
Iz careva i ribara - vojsku mučenika!
Mač poseče, gospod primi mudrog Aleksandra,
Mač poseče, Gospod uze milosnog Nikandra.
Mač poseče osam divnih i mladih jabuka,
Ispod mača prihvati ih svedržeća Ruka.
Ono što svet iz svog tora grće i izmeće
Gospod zbira nežnom rukom ko najlepše cveće.
Izgrnutog kao korov prvog građanina
Agapija Gospod prima kao Svoga sina.
Desetica mučenika i slavnih muževa
Sad u horu angelskome u večnosti peva.
Nije svejedno makar za što umreti, umreti:
Jedni mrtvi blaženi su a druti prokleti.
Ko umire Hrista radi, blagoslov je c njime,
Ko goneći Hrista umre - prokletstvo je c time.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kad Ga Pilat izvodi pred Jevreje i to,
1. kako Gospod biva najpre šiban od rimskih vojnika;
2. kako posle biva od njih porugan: položiše mu trnov venac na glavu i obukoše skerletnu haljinu,
3. kako Ga Pilat pokazuje Jevrejima govoreći: evo čoveka!

BESEDA

o proročanstvu o kući opusteloj
Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta (Mat. 23, 38)
Zašto je Gospod ćutao na sudu pred Jevrejima i pred Pilatom? Zato što je bio pre toga sve kazao što je trebalo kazati. On je kazao i predskazao, kako će ga starešine jevrejske predati neznabošcima, i kako će Ga ubiti. Predskazao je više puta, šta će se s NJim lično desiti. I to su apostoli NJegovi čuli i dobro zapamtili. No predskazao je On i strašnu kaznu, koju će Jevreji navući na sebe svojim zločinom nad Sinom Božjim. I Jevreji su to čuli i — zaboravili.
Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta! To je Gospod predskazao Jevrejima. I to su Jevreji čuli i — zaboravili. No mnogi su se docnije setili ovih proročkih reči — mnogi i od onih koji su učestvovali u Zločinu Velikom — kada su Rimljani razorili Jerusalim, opljačkali ga, popalili ga, njegove stanovnike razjurili i raselili po celome svetu, a mnoge posekli, ugušili, glađu umorili, ili na krst raspeli. Jevreji su zastrašivanjem i dosađivanjem primorali Pilata Rimljanina da digne svoju ruku na Gospoda Isusa. Posle se Rimsko carstvo diglo na Jevreje. U onaj dan, kad je Gospodnje proročanstvo trebalo da se ispuni, Rimsko carstvo, koje je nekad Pilat predstavljao u Jerusalimu, diglo je svoju ruku sa preoštrim mačem na Jerusalim i decu njegovu. Kada car Adrijan obnovi Jerusalim, dade mu drugo ime (Elija Kapitolina i smrtnom kaznom zabrani Jevrejima naseljavati se u Jerusalim.
Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta! I Jerusalim je od onda do danas zaista bio ostavljen pust od Jevreja kao naroda. Deca zlobnih predaka, koji Hrista ubiše, svuda su do sada bila samo ne u kući svojoj.
Gospode svemoćni, oprosti nam grehe naše. Tebi slava i hvala vavek. Amin.