Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 29.01. (16.01. po Starom kal.)

Sveti apostol Petar (Časne verige)

Sveti apostol Petar (Časne verige)

Spominje se ovoga dana zbog veriga, u koje bi okovan od bezakonog Iroda, i koje pri pojavi angela u tamnici spadoše s njega (Dap 12, 7). Te verige čuvahu hrišćani koliko zbog uspomene na velikog apostola, toliko i zbog njihove celebne moći, jer se mnogi bolesnici izlečiše dodirom o njih (kao i o ubrus apostola Pavla, Dap 19, 12). Patrijarh jerusalimski sveti Juvenal dade te verige na dar carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg, a ova ih prepolovi, pa jednu polovinu posla crkvi Svetih apostola u Carigrad, a drugo svojoj kćeri carici Evdoksiji, ženi Valentijanovoj u Rim. Ova Evdoksija sazida crkvu Svetog Petra, i položi u nju ove verige zajedno sa onim, u koje beše Petar pred svoju smrt okovan od cara Nerona (v. 29. jun).

Prepodobni mučenik Damaskin Gabrovski

Podvizavao se u Hilandaru, gde je postao i igumanom. Kad je potražio od nekih Turaka dug manastirski, ovi nagovore jednu ženu muslimanku, te ona uđe u kuću, gde je stanovao Damaskin. Tada oni Turci dođu i nađu tu ženu, pa odvuku Damaskina pred kadiju. Damaskinu bude predloženo: ili da bude obešen, ili da se poturči, na što on odsudno rekne: "Bila bi ludost, kad bih ja za privremeni život kupio večnu pogibao". Bude obešen 1771. godine u Svištovu. Tako Damaskin žrtvova svoje telo da spase dušu svoju. No njegove ubice postiže odmah kazna Božja. Oni sedoše u čun da se prevezu preko Dunava, no iznenadnom burom budu izvrnuti i utopljeni.

Prepodobni Romil

Rođen u Vidinu. Bio učenikom svetog Grigorija Sinaita. Podvizavao se u nekoliko manastira. U Ravanici (u Srbiji) zajedno sa njim bio je i Konstantin Camblak. Tu se sveti Romil upokojio u Gospodu, oko 1375. godine.

Sveti mučenici Pevsip, Elevsip, Malevsip i baba im Leonila

Postradali za Hrista u vreme cara Marka Avrelija (161-180) u Francuskoj. Tri brata, tri blizanca. Najpre samo Leonila beše hrišćanka, dok unuci njeni behu neznabošci. Posle dugih saveta od strane blagočestive Leonile i mesnoga sveštenika ova tri brata se krste. Krstivši se, oni počnu svim mladićkim žarom revnovati za svoju veru, i u toj revnosti pođu i polupaju sve idole po celoj okolini. Optuženi i izvedeni na sud, oni priznadu svoje delo i javno ispovede veru svoju u Hrista. Sudija ih baci u tamnicu, pa pozove babu Leonilu i uputi je, da i ona pođe u tamnicu i posavetuje svoje unuke, da se odreknu Hrista i poklone idolima. Leonila ćutke pođe u tamnicu, no mesto da savetuje unuke da se odreknu prave vere, ona ih počne hrabriti, da se ne pokolebaju, no da istraju do kraja u svima mukama i umru za Hrista. Kada ih sudija ponovo ispita i vide njihovu još pojačanu nepokolebljivost u veri, osudi ih na smrt. Sva trojica najpre budu obešeni o jedno drvo gde višahu "kao strune na guslama", po tom šibani, i najzad ognjem sažeženi. Neka žena, Jovila, oduševljena hrabrošću ovih mučenika, povika: "I ja sam hrišćanka!" Odmah, nju uhvate, i zajedno sa staricom Leonilom mačem poseku.

Pesma iz Prologa

Držite se slavnog Hrista
I njegovog Jevanđelja,
On je za vas pripremio
Večnost sjaja i veselja.
He bojte se ljutih rana,
Prolazne su: niti smrti:
Verne Hristu smrt ne može
Ni sakriti ni satrti.
U sred ognja tri unuka
Hvalu Bogu uznesoše,
Dok im zlice dragu babu
Leonilu posekoše.

RASUĐIVANJE

Ništa tako ne lomi gordost ljudsku kao naviknuta poslušnost prema starijima. U staroj Sparti poslušnost se smatrala velikom vrlinom. Priča se kako je jedan vojnik spartanski u boju jureći s obnaženim mačem, sustigao neprijatelja, i taman kad je zamahnuo da ga poseče, truba zatrubi za prestanak boja, a on spusti mač u korice. Kad ga je neko, ko je video, upitao, zašto ne poseče neprijatelja, on odgovori: "Bolje poslušati vojvodu nego poseći neprijatelja!"
Poslušnost hrišćanska razlikuje se od ove spartanske poslušnosti po tome što je ona dragovoljna i što ima za cilj spasenje duše, tj. nije radi očuvanja carstva zemaljskog nego radi zadobijanja carstva nebeskog. Sv. Jovan Kolov počeo je svoj podvig kod nekoga starca Tivejskog. Starac, da bi naučio učenika poslušnosti, posadi suho drvo u zemlju i naredi učeniku, da svaki dan zaleva. Tri godine bezropotno je Jovan zalivao suho drvo, dok ovo najzad nije ozelenelo i plod donelo. To je plod bezropotne poslušnosti. Sam raspeti Gospod poslγšlivъ bыlь dažε do smeρti (Fil. 2, 8).

SOZERCANJE

Da sozercavam mir Gospoda Isusa i to:
1. mir koji On nošaše u duši Svojoj — jedini savršeni Mironosac,
2. mir koji On stvaraše među ljudima — jedini savršeni Mirotvorac,
3. mir koji On dade učenicima Svojim — jedini savršeni Mirodavac.

BESEDA

o tome kako smo svi slobodni samo kao robovi Hristovi
Koji je pozvat u Gospodu rob, slobodnjak je Gospodnji,
tako i koji je pozvat slobodnjak, rob je Hristov
(I kor. 7, 22)
Velika novost, koju Hrišćanstvo svaki dan javlja svetu, jeste, da se ništa ne ceni punom cenom po spoljnjem izgledu, nego po suštini. Da se ne cene stvari po boji i obliku, nego po značenju. Da se ne ceni čovek po položaju i imanju, nego po srcu — po srcu u kome se sjedinjuje osećanje, um i volja. Prema toj, za svet vazda novoj nauci, nije rob onaj ko je spolja zarobljen, niti je slobodnjak onaj ko ima spoljnu, telesnu slobodu. Po svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje uživa od sveta, a slobodnjak je onaj ko što više uživa od sveta. Po hrišćanskom poimanju rob je onaj ko što manje uživa od živoga i slatkoga Hrista, a slobodnjak je onaj ko što više uživa od živoga i slatkoga Hrista. I još po svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje tvori volju svoju a što više volju tuđu, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje volju tuđu. Po hrišćanskom pak poimanju rob je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje volju Božju, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju Božju a što manje svoju. Robovati Gospodu jedina je prava i čoveka dostojna sloboda, a robovati svetu i sebi, grehu i poroku, jedino je smrtonosno robovanje. Carevi na prestolu — čovek bi pomislio: ima li slobodnijih ljudi na zemlji? Pa ipak mnogi od careva bili su najniži i najnedostojniji robovi zemlje. Okovani hrišćani u tamnici — čovek bi pomislio: ima li bednijih robova na zemlji? Pa ipak hrišćanski mučenici u tamnici osećali su se slobodnim ljudima, i ispunjeni duhovnom radošću. pevali su psalme i uzdizali blagodarne molitve Bogu. Sloboda, skopčana s tugom i žalošću, nije sloboda no ropstvo. Samo je sloboda u Hristu skopčana s radošću neiskazanom. A radost trajna znak je prave slobode.
O Gospode Isuse, jedini Gospodaru blagi, koji nam daješ slobodu kad nas što jače vežeš za Sebe, učini nas što pre robovima Tvojim, da bismo prestali biti robovima ljutih i nemilosrdnih gospo dara. Tebi slava i hvala vavek. Amin.