Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 29.04. (16.04. po Starom kal.)

VASKRSNI PONEDELJAK

Sv. muč. Leonid i s njim mučenice: Hariesa, Nikija, Galina, Kalida, Nunehi

Sv. muč. Leonid i s njim mučenice: Hariesa, Nikija, Galina, Kalida, Nunehi

Bačene u more, no more ih ne primi. One hođahu po moru kao po suhu i pojahu Bogu: Jedno poprište trčah, Gospode, i vojska gonjaše za mnom, Gospode, i ne odrekoh se Tebe, Gospode, spasi duh moj! —videći ih tako neznabošci najpre se zadiviše, no po tom vezaše im kamenje o vrat i ponovo ih baciše u dubinu morsku, i potopiše. Svi česno postradaše za Hrista Cara i Gospoda 281 god.

Sv. muč. Agapija, Hionija i Irina

Sestre rođene, iz okoline Akvileje. Kad se car Dioklecijan bavljaše u Akvileji naredi da se pogubi znameniti duhovnik Hrisogon. U to vreme neki stari prezviter Zoil imaše viđenje kojim mu se otkri, gde se nalazi telo Hrisogonovo nesahranjeno. Požuri starac, nađe telo mučenikovo, položi ga u sanduk i držaše u svome domu. Trideseti dan posle toga javi mu se sv. Hrisogon i izvesti ga, da će u toku devet dana one tri devojke mučenički postradati, a da će i on u tom vremenu prestaviti se. Isto to izvešće primi u viđenju i Anastasija Uzorešitelnica, koja beše pošla za svojim učiteljem Hrisogonom. I zaista posle 9 dana i starac Zoil prestavi se, i one tri sestre izvedene behu na sud pred cara. Car savetovaše svete devojke, da se poklone idolima, no one sve otkazaše i ispovediše svoju tvrdu veru u Hrista. Irina reče caru, kako je glupo klanjati se stvarima od kamena i drveta, koje su poručene, za pogođenu cenu, da se naprave rukama kakvog smrtnog čoveka. Razjaren car baci ih u tamnicu. A kada car pođe u Makedoniju, povedoše za njim sve robove i sužne, među kojima i ove tri svete. Dade ih car nekom vojvodi Dulkitiju na istjazanje. Ovaj vojvoda raspaljen mračnom strašću, htede da oskrvni device, no kada htede ući k njima u tamnicu, u vreme kada se one moljahu Bogu, njemu se uze pamet, te napade na crne kotlove i lonce ispred vrata da grli i ljubi, te tako sav ode garav i crn. Čuvši car za ovaj slučaj naredi, da drugi vojvoda Sisinije, preduzme suđenje ovim sestrama. Posle teškog istjazanja sudija osudi prve dve sestre na sažeženje, a Irinu zadrža još neko vreme nadajući se, da će je moći oskvrniti. No kada posla Irinu po vojnicima u bludilište, angeli Božji spasoše ovu čistu devicu, vratiše vojnike a nju izvedoše na jedno brdo. Sutradan izađe vojvoda s vojnicima ka tome brdu, no ne mogavši se uspeti, naredi, te Irinu strelama ustreliše. Sveta Anastasija prikupi sva tri tela na jedno mesto i česno sahrani. Sve česno postradaše za Hrista Cara i Gospoda oko 304 god.

Evanđelja

Ponedeljak Svetle nedelje – drgi dan Vaskrsa

 

Jn. 1. 18-28

(Zač. 2).

18. Boga niko nije vidio nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, on ga objavi,

19. I ovo je svjedočanstvo Jovanovo kad poslaše Judejci iz Jerusalima sveštenike i levite da ga zapitaju: Ko si ti?

20. I priznade i ne poreče; i priznade: Ja nisam Hristos.

21. I upitaše ga: Šta dakle? Jesi li ti Ilija? I reče: Nisam. Jesi li ti prorok? I odgovori: Ne.

22. A oni mu rekoše: Ko si? Da odgovor damo onima koji nas poslaše: Šta kažeš o sebi samom?

23. Reče: Ja sam glas vapijućeg u pustinji: Poravnite put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok.

24. A izaslanici bijahu od fariseja.

25. I zapitaše ga i rekoše mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok?

26. Odgovori im Jovan govoreći: Ja krštavam vodom, a među vama stoji koga vi ne znate.

27. To je Onaj što dolazi za mnom, koji preda mnom bi, kome ja nisam dostojan odriješiti remena na obući njegovoj.

28. Ovo se dogodi u Vitaniji s one strane Jordana gdje Jovan krštavaše.

 

Pesma iz Prologa

Čiste duše, čista tela,
K'o tri krina, čista bela,
Tri sestrice junakinje,
Svetog Duha zlatne skrinje,
Krv proliše, život daše,
Vencima se uvenčaše.
Agapija — ljubav čista,
Hionija — k'o sneg blista,
I Irina — ime mira,
U mukama k'o sred pira
Veličahu živog Boga
I Gospoda Vaskrsloga:
Višnji Bože što imamo
Tebi, evo, sve davamo:
Telo, dušu, i sve muke —
Sve u Tvoje primi ruke!
Spasi telo ognja tečnog,
Spasi dušu gneva večnog!
O hvala Ti što nas stvori,
I još muka udostoji! —
Tri sestrice, tri device,
Zbog Trojice mučenice.

RASUĐIVANJE

Priča starca Varlaama. Imao jedan čovek tri prijatelja; dva od njih ljubljaše on iskreno, a trećega s dosadom izbegavaše. Desi se da car pozva tog čoveka da plati dug. On se obrati za pomoć prvom prijatelju, no ovaj ga se odreče i ode. On se obrati drugom, no ni ovaj mu ne pomože. On se sa stidom obrati trećem, i ovaj radosno pođe sa njim pred cara. Tolkovanje: prvi prijatelj je bogatstvo, drugi rodbina, a treći dobra dela čovekova u ovom svetu. Car je Bog koji kroz smrt šalje poziv i traži dug. Čovek umirući traži pomoći u svoga bogatstva, no ovo se okreće i prelazi odmah u ruke drugog gospodara. Tada se on obraća rodbini, no rodbina ta ispraća samog i ostaje. Tada on pomišlja na dobra dela svoja, koja je s dosadom vršio, i ova odmah polaze sa njim na put pred Cara i Sudiju. — Ko ima uši da čuje, neka čuje. Jedini pratioci duše za onaj svet jesu dela čovekova, bilo dobra, bilo zla. Sve ono što je čoveku bilo milo i drago ostavlja ga i okreće se od njega; samo dela njegova, sva do jednoga, idu sa njim. Ko ima razum da razume, neka razume.

SOZERCANJE

Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to:
1. kako se javio živ, posle smrti, pet stotini ljudi odjednom, po svedočanstvu ap. Pavla;
2. kako se javio apostolu Jakovu, opet po svedočanstvu ap. Pavla (I Kor. 15, 6—7);
3. kako su u vreme ap. Pavla bili živi još mnogi izvan kruga apostola, koji su Ga videli.