Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 29.09. (16.09. po Starom kal.)

Sv. vel. muč. Efimija

Rodom iz Halkidona. Otac joj beše Filofron senator, a majka Teodorisija, oboje blagočestivi hrišćani. Efimija beše krasna devica i telom i dušom. Kada Prisk antipat ustroji praznik sa žrtvoprinošenjem Areju u Halkidonu, tada se 49 hrišćana skloniše od tog skvernog žrtvoprinošenja i skriše se. No behu pronađeni i izvedeni pred Priska. Među njima beše i sveta Efimija. Kada ih oholi Prisk upita, zašto se ne pokoravaju zapovesti carskoj, oni odgovoriše „i carskoj i tvojoj zapovesti treba se povinovati, ako nije suprotna nebeskome Bogu; ako li je suprotna Bogu, ne samo ne treba joj se povinovati nego joj se treba i protiviti". Tada ih Prisk udaraše na razne muke, i to kroz 19 dana, iz dana u dan. Dvadesetoga dana odvoji Efimiju od ostalih i poče joj laskati zbog lepote njene, da bi je pridobio za idolopoklonstvo. No kako sve laske prođoše uzaludno, naredi mučenje device. Mučiše je prvo na točku, no angel Božji javi se i izlomi točak. Po tom je baciše u peć ognjenu, no Božjom silom bi sačuvana. Videć to dva vojnika, Viktor i Sosten, poverovaše u Hrista, zbog čega biše bačeni zverovima; i tako slavno skončaše zemni život svoj. Po tom Efimija bi bačena u rov, napunjen vodom i svakim otrovnim gadom; no ona prekrsti vodu, kad uđe u rov, i osta nepovređena. Najzad izvedena pred divlje zverove, ona se blagodarnošću pomoli Bogu, i predade duh svoj. Roditelji njeni česno sahraniše telo njeno. Postrada 304. god. i preseli se u večnu radost. Spominje se i 11. jula.

Prep. Dorotej

Prep. Dorotej

Pustinjak Misirski, iz IV stoleća. Podvizavao se punih 60 godina u jednoj keliji u Tivaidi. Odlikovao se neobičnim trudoljubljem i čudotvorstvom. Danju zidao kelije novim monasima, a noću pleo asure, nikako ne prekidajući molitve i psalmopjenija.

Sv. Kiprijan mitropolit Kijevski

Rodom od Trnova, no vaspitanik srpski na Atonu. Bavio se naročito prevođenjem i prepisivanjem knjiga. Pokrovitelj mu je bio Filotej patrijarh Carigradski, koji kad ga upozna u Sv. Gori, uze ga k sebi, i po tom posla za mitropolita u Kijev. Velike skorbi i bede pretrpeo je kao mitropolit, no sve je podneo blagodušno, i svojim plodotvornim radom mnogo koristio ruskoj crkvi. U zvanju mitropolitskom proveo blizu 30 godina. Pred smrt napisao jednu oproštajnicu, koja mu je pročitana na grobu. Upokojio se 16. septembra 1406. god. Čudotvorne mošti počivaju mu u Uspenskoj crkvi u Moskvi.

Sv. muč. LJudmila

Baba sv. Vaclava kralja Češkog. Udata za kneza češkog Borivoja. Mnogo revnovala za veru Hristovu, i mnoge priobrela crkvi iz neznaboštva. NJena snaha mrzaše je, te posla ljude, koji staricu LJudmilu udaviše. Vaclav sahrani telo LJudmilino u crkvi sv. Đorđa u Pragu. Od moštiju njenih dogodiše se mnoga čudesa. Postradala u Tečinu 927. god. Vaclav sveti, veliki revnitelj vere pravoslavne, bi ubijen od brata svog Boleslava.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA EFESCIMA 4:14-19

14. Da ne budemo više mala djeca, koju ljulja i zanosi svaki vjetar učenja, obmanom ljudskom, i lukavstvom radi dovođenja u zabludu;

15. Nego da budemo istinski u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onoga koji je glava - Hristos.

16. Od koga sve tijelo, sastavljano i povezivano pomoću svih zglavaka, tako da jedan drugog potpomaže po mjeri svakog pojedinog člana, čini da tijelo raste na izgrađivanje samoga sebe u ljubavi.

(Zač. 226).

17. Ovo, dakle, govorim i svjedočim u Gospodu da više ne živite kao što žive i ostali neznabošci u praznoumlju svome,

18. Pomračenih misli, otuđeni od života Božijega zbog neznanja koje je u njima, zbog okamenjenosti srca njihovoga.

19. Oni otupjevši predadoše sebe razuzdanosti, pa čine svaku nečistotu s pohlepom.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 11:27-33

27. I dođoše opet u Jerusalim; i kad hođaše po hramu dođoše njemu prvosveštenici i književnici i starješine,

28. I rekoše mu: Kakvom vlasti to činiš, ili ko ti dade tu vlast da ovo činiš?

29. A Isus odgovarajući reče im: I ja ću vas da upitam jednu riječ, i odgovorite mi, pa ću vam kazati kakvom vlasti ovo činim.

30. Krštenje Jovanovo da li bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.

31. I pomišljahu u sebi govoreći: Ako rečemo: s neba; reći će: zašto mu, dakle, ne vjerovaste?

32. A da rečemo: od ljudi? - bojahu se naroda; jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok bješe.

33. I odgovarajući rekoše Isusu: Ne znamo. A Isus odgovarajući reče im: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.

Pesma iz Prologa

Efimija sveblažena,
sveta devica,
Na žrtvu se Bogu dade,
Božja ovčica;
Niti huknu nit' jauknu
niti zažali,
No Bogu se na mukama
toplo zahvali,
Angeli se u plamenu
njojzi javiše,
I nebeskom rosom hladnom
žar ugasiše;
O takva je vera naša –
nesavladljiva!
O takva je ljubav k Bogu –
neutoljiva!
Efimijo, umna devo,
devo Hristova,
Za muke ti Hristos Gospod
carstva darova.
Pristup imaš Božjoj Majci
i Hristu Bogu,
Te molitve svete tvoje
pomoći mogu.
O Moli se, Efimijo,
za sve grešnike,
Obrati ih, svetiteljko,
u pokajnike.

RASUĐIVANJE

Često nas iznenadno snalaze bede, i mi se uzalud pitamo zašto? Samo crkva Hristova zna, da objasni uzrok svakoj bedi. Sve bede razvrstava crkva u glavnom u dve grupe: jedne, koje snalaze grešnika zbog starih nepokajanih greha, druge, koje napadaju pravednika i služe, po rečima Zlatoustovim „uzrokom zadobijanja venaca, kao što je to slučaj sa Lazarom i Jovom". Carica Evdokija tajno se saglašavala sa Evtihijevom jeresi slušajući u tom savete podmuklog evnuha Hrisafija. No snađe je beda iznenadno. Jednog dana muž njen, car Teodosije, donese carici jabuku, neobične veličine. Carica posla jabuku bolesnome senatoru Pavlinu; a ovaj, iz ljubavi prema caru, posla caru Teodosiju tu istu jabuku. To dade caru povoda, da podozreva u nedozvoljene odnose svoje žene sa senatorom. Tada car upita caricu, gde joj je ona jabuka? Carica slaga i reče: pojela sam! To još više uvredi podozrenje carevo, i car odagna Evdokiju u Palestinu. Vremenom se Evdokija izlečila od jeresi i, po savetu velikih duhovnika Palestinskih, vratila potpuno Pravoslavlju. Beda caričina nije došla zbog ma kakvih nedozvoljenih odnosa sa Pavlinom – u tome je carica bila potpuno nevina – nego zbog njenog jeretičkog nastrojenja. Drugi i drugčiji slučaj: car Markijan, kao vojvoda, putujući blizu Filipopolja vide leš ubijena čoveka na drumu, i iz čistog milosrđa siđe s konja i poče leš sahranjivati. U tom neko naiđe i vide, i dostavi vojvodu sudu kao ubicu. Markijan imaše biti kažnjen smrću, da se uskoro Božjim otkrovenjem ne prokaza pravi ubica. Ova beda spada u onu drugu grupu – „zadobijanja venaca". Vojvoda Markijan uskoro po tom bi izabran za cara.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesne sudbe Božje u pogledu ljudi (I Car 14), i to:
1. kako se razboli i umre sin Jerovoamov za kaznu oca bogoodstupnika i za spasenje svoje;
2. kako ostala čeljad Jerovoamova izgiboše i biše izedena od pasa u gradu ili od ptica u polju.

BESEDA

o vlastodršcu Gospodu
Vlast imam položiti (dušu) i
vlast imam uzeti je opet
(Jov. 10, 18).
Božanska moć Gospoda našeg Isusa Hrista pokazala se i u potpunoj vlasti NJegovoj nad samim Sobom. Kad bi se moć božanska mogla odvojiti od ljubavi božanske, onda bi se moglo reći za Hrista: On je mogao vaplotiti se a mogao je i ne vaplotiti se; isto tako: On je mogao umreti, a mogao je i ne umreti. No On se je vaplotio po ljubavi Svojoj božanskoj prema ljudima; i po toj istoj neiskazanoj ljubavi On je predao Sebe na smrt, kao pastir dobri za stado svoje. Čovek, koji sam sebe ubije, nema vlasti nad dušom svojom, i ne ubija sebe po vlasti svojoj nego po vlasti greha, ili đavola, ili po vlasti kakvih teških okolnosti. Isto tako čovek, koga drugi ubijaju, nema vlasti nad dušom svojom, niti može reći za dušu svoju pred ubicama: vlast imam položiti je, jer on već mora da je položi i ne hoteći. Samo je Gospod Isus mogao to reći u prisustvu Jevreja, Svojih ubica: vlast imam položiti je. Imajući tu vlast On je mogao jednim čudom, lakim za Sebe, učiniti, da Jevreji pre svi izginu, nego što NJega na krst raspnu. Ali On je unapred gledao spasonosne plodove od Svoje smrti, zato se dragovoljno predao, da bude ubijen. I vlast imam uzeti je opet. Ovim rečima On nagoveštava Svoje vaskrsenje. Po Svojoj božanskoj vlasti, dakle, Gospod je i umro i vaskrsao.
O Gospode svemoćni i čovekoljubivi, kako si divno ustrojio spasenje ljudsko po moći i ljubavi Svojoj božanskoj. Pomozi nam, o pomozi nam, samo da usvojimo to spasenje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.