Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 30.01. (17.01. po Starom kal.)

Prepodobni Antonije Veliki

Prepodobni Antonije Veliki

Misirac, rođen oko 250. godine u nekom selu Komi blizu Herakleje. Po smrti svojih plemenitih i bogatih roditelja on podeli nasleđeno imanje sa svojom maloletnom sestrom, zbrinu ovu kod nekih rođaka, svoj deo imanja razdade siromasima, a on se u dvadesetoj svojoj godini posveti životu podvižničkom, kome je težio od detinjstva. Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, udalji se u pustinju, na obale Crvenoga mora, gde kao zatvorenik provede dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i sozercanje, podnoseći trpeljivo neiskazana demonska iskušenja. Slava njegova pronese se po celome svetu, i oko njega se sabere mnoštvo učenika, koje je on upućivao primerom i rečima na put spasenja. Za osamdeset pet godina svoga podvižničkog života samo je dva puta otišao u Aleksandriju, i to prvi put tražeći mučeništva u vreme gonjenja crkve, a drugi put na poziv svetog Atanasija, da bi opovrgao klevetu arijevaca kao tobož da je i on pristalica Arijeve jeresi. Skončao je u sto petoj godini svoga života, ostaviv iza sebe čitavu vojsku učenika i podražatelja. Iako je Antonije bio neknjižan, on je bivao savetnikom i nastavnikom najučenijih ljudi toga vremena, kao što je bio sveti Atanasije Veliki. Kad su ga kušali neki jelinski filosofi knjižnom mudrošću, zastide ih Antonije pitanjem: - "Šta je starije: razum ili knjiga? i šta (od ovog dvoga) bi uzrok drugome?" Postiđeni filosofi raziđoše se, jer videše, da oni imaju samo knjižno pamćenje bez razuma, a Antonije razum. Evo čoveka koji je dostigao savršenstvo, kakvo čovek može uopšte dostići na zemlji. Evo vaspitača vaspitačima i učitelja učiteljima, koji je punih osamdest pet godina popravljao sebe, te je samo tako mogao popraviti i mnoge druge. Ispunjen mnogim godinama i velikim delima Antonije se upokojio u Gospodu 335. godine.

Sveti Car Teodosije Veliki

Ovaj slavni i u veri revnosni car vladao je od 379-395. godine. Konstantin Veliki zabranio je gonjenje hrišćana, Teodosije Veliki pak otišao još jedan korak dalje: on je zabranio u svojoj državi idolska žrtvoprinošenja. Pomagao je mnogo da se vera hrišćanska utvrdi i raširi u svetu.

Sveti mučenik Georgije Novi, janjinski

Albanac, rođen u selu Čurkli u Albaniji od vrlo siromašnih roditelja, zemljoradnika. Prisiljavan od Turaka da se poturči on ostane nepokolebljiv u veri hrišćanskoj, zbog čega bude obešen u Janjini 17. januara 1838. godine. Veliki čudotvorac i iscelitelj do dana današnjega.

Pesma iz Prologa

Nad svim podelama, nad svim klasama,
Bog bestrasni stoji, Gospod nad vojskama.
Bogatog ne mrzi, bednog se ne stidi,
Silnog se ne boji, grešnog zove: pridi!
Svetitelje sebi odasvud vrbuje;
Ovoga što prosi, onog što caruje
Ko trešnjar što bira samo trešnje slatke
Bez mara da l' c grane hrapave il' glatke.
Sve Gospod u jedan krasan venac plete,
Samo kad su duše pokajne i svete.
Antonije divni celog veka posti,
Todosije Hristom celi svet ugosti,
A Janjinski Đorđe krv za Hrista proli —
Svu trojicu Gospod besmrtno zavoli.
Gospod nema mržnje spram useva svoga
Nit slabosti drugih sveta stvorenoga.
On je k svima Jednak, no svi nisu k NJemu.
Uslužan je svakom, milostivan svemu,
Uvek iznad svega i nad svim klasama,
Uvek Bog bestrasni — Gospod nad vojskama.

RASUĐIVANJE

Sveti Antonije uči: "Zavoli smirenje, ono će pokriti sve grehe tvoje. Svi gresi su mrski pred Bogom, no najmrskiji od sviju jeste gordost srca... Ne smatraj sebe učenim k mudrim, inače će propasti trud tvoj, i lađa tvoja doploviće prazna do obale... Ako imaš veliku vlast, ne preti nikome smrću: znaj, da po prirodi i ti si podložan smrti, i da svaka duša skida kao poslednju haljinu sa sebe — telo svoje."
U Vizantiji je postojao čudan i poučan običaj pri krunisanju careva u Sv. Sofiji. Naime, kada bi patrijarh stavljao krunu na glavu carevu, istovremeno mu je predavao u ruke jednu svilenu torbu, ispunjenu zemljom iz groba. Da bi se i carevi sećali smrti, izbegavali svaku gordost, i bili smireni.

SOZERCANJE

Da sozercavam progonjenje Gospoda Isusa pravde radi i to:
1. progonjenje NJega kao deteta od strane Iroda,
2. kao čoveka i Mesije od strane jevrejskih književnika i starešina,
3. kao Boga od mnogih savremenih nam književnika i starešina i jevrejskih i hrišćanskih.

BESEDA

o dve različite mudrosti
Premudrost ovoga svijeta ludost je pred Bogom (I Kor. 3, 19)
I ovo je jedna velika novost koju Hrišćanstvo javlja svetu. Jedno je mudrost po Bogu i od Boga, a drugo je mudrost po svetu i od sveta. Mudrost po Bogu je od Duha Svetoga; takvom mudrošću bili su apostoli ispunjeni, kada je na njih sišao Duh Sveti. Mudrost po svetu je od čula i od materije, i ona predstavlja pravu ludost pred Bogom, ako nije posoljena i nadahnuta Duhom Božjim Svetim.
Sva mudrost o svetu, koja se rukovodi samo čulima telesnim bez obzira na Duh Božji, ludost je pred Bogom i angelima Božjim, jer takva mudrost ne vidi ni duh, ni smisao ovoga sveta, nego zna ovaj svet samo kao pepeo spolja i kao pepeo iznutra, kao pepeo koji vetar slučajnosti zgomilava i razgomilava čas ovako čas onako.
Sva mudrost o čoveku, koja se rukovodi samo čulima i telesnim domišljanjima i maštanjima, ludost je pred Bogom i angelima i svetiteljima Božjim, jer ona ne poznaje čoveka kao čoveka, tj. kao biće duhovno, srodno Bogu, nego ga zna samo kao telo spolja i kao telo iznutra, kao telo po obliku i kao telo po suštini. Isto kao kad bi majmun gledajući objašnjavao železničku lokomotivu, pa rekao: to je gvožđe spolja, i gvožđe iznutra, gvožđe što greje, gvožđe što tera, gvožđe što daje pravac, gvožđe što zaustavlja!
Ko se može, braćo, napuniti mudrošću Božjom osim onoga ko se najpre isprazni od ludosti sveta? A s Božjom pomoći ovo svak od nas može. Našem pak hotenju i trudu ide neizostavno Božja pomoć u susret. Jer Bog je sama blagost, mudrost i svetost.
Gospode blagi, mudri i sveti, ispuni nas mudrošću Tvojom životvornom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.