Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 31.01. (18.01. po Starom kal.)

Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski

Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski

Rođen u Aleksandriji 296. godine, i od samog detinjstva imao naklonost k duhovnom zvanju. Bio đakon kod arhiepiskopa Aleksandra, i pratio ovoga u Nikeju na I vaseljenskom saboru. Na ovom saboru Atanasije se proslavio svojom učenošću, blagočešćem i revnošću za Pravoslavlje. On je vrlo mnogo doprineo da se Arijeva jeres suzbije, a Pravoslavlje utvrdi. On je pisao Simvol Vere, koji je bio na Saboru usvojen. Po smrti Aleksandrovoj Atanasije bi izabran za arhiepiskopa aleksandrijskog. U zvanju arihiepiskopskom ostane preko četrdeset godina, premda ne celo to vreme na prestolu arhiepiskopskom. Bezmalo, kroz ceo život svoj bio je gonjen od jeretika. Od careva najviše su ga gonili: Konstancije, Julijan i Valent; od episkopa Jevsevije Nikomidijski, sa još mnogim drugim; a od jeretika Arije i njegovi sledbenici. Bio je prinuđen kriti se od gonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama. U dva maha morao je bežati u Rim. Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kao pastir dobri usred dobrog stada svoga, koje ga je istinski ljubilo. Malo je svetitelja koji su bili tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije. No njegova velika duša sve je trpeljivo podnela radi ljubavi Hristove i najzad izašla pobedonosna iz cele te strašne i dugotrajne borbe. Za savet, utehu i moralnu potporu često je odlazio svetom Antoniju, koga je on poštovao kao svoga duhovnog oca. Čovek koji je formulisao najveću istinu, imao je mnogo i da postrada za tu istinu, dok ga Gospod nije upokojio u carstvu Svom kao svog "raba vjernago", 373. godine (v. 2. maj).

Sveti Maksim, arhiepiskop vlahozaplaninski

Sin despota srpskog Stefana slepog i despotice Angeline. Zamonašen u manastiru Manasiji. Pritešnjen Turcima on pobegne u Rumuniju gde bude posvećen na upražnjeni presto arhiepiskopa vlahozaplaninskog. Izmirio zavađene vojvode Radula i Bogdana i sprečio rat među njima. U starijim godinama vratio se u Krušedol gde je podigao manastir i gde se posle dužeg podviga i upokojio 18. januara 1546. godine. NJegove netruležne i čudotvorne mošti i sada leže u tom manastiru.

Pesma iz Prologa

Mudrost se zasija kroz Atanasija,
I ljude osvetli istina Božija.
Poznadoše ljudi: mudrost nije grka,
No svakom je slatka, ko je do dna srka,
Svakome je draga, ko za nju postrada,
Kome prvo u svet sva utrnu nada.
Ko po svetu hodi ko po starom groblju,
O ljudima misli ko o slabom roblju,
O pet zemnih kopna ka o pet gumana,
Ka o pet lokava o pet okeana —
Tom je Hristos mera, kim ss večnost meri.
Te se mere drži utvrđen u veri,
Ko tu meru pozna, odustat je neće,
Jer za tajne sveta drugu napi neće;
Svaka druga mera, pored sve naprege
He stiže do Alfe niti do Omege,
No vara ko mesec što po vodi gmiže.
A liči da do dna, do dna vode stiže.
Hristos premašuje oba kraja sveta,
Gde se drama konči i gde je početa.
Od sviju je tajni On tajna najveća.
Od Svoga Roždestva do krsnog Raspeća
Od Krsnog Raspeća pa do Vaskrsenja —
On je prava mera svih Božjih stvorenja,
NJima mereć muke usred svetske huke
Svetitelji Božji stradaše — bez muke.

RASUĐIVANJE

Na pitanje, zašto se Bog Sin javio svetu u telu čovečijem a ne u obliku druge neke tvari, umni svetitelj Atanasije ovako odgovara: "Ako pitaju, zašto se On nije javio u vidu neke bolje tvari, npr: kao sunce, ili mesec, ili zvezde, ili oganj, ili etar, nego baš kao čovek? To neka znaju, da Gospod nije došao da pokaže Sebe nego da izleči i nauči stradalnike. Jer javiti se samo i začuditi gledaoce, značilo bi doći na pokaz. Iscelitelju i učitelju nužno je bilo ne samo doći no poslužiti na korist nevoljnika, i javiti se tako kako bi to (javljanje) bilo podnošljivo za nevoljnike... Nijedna tvar nije bila u zabludi u pogledu Boga osim jednog čoveka: ni sunce, ni mesec, ni nebo, ni zvezde, ni voda, ni etar nisu izneverili svoj čin, nego, naprotiv, znajući Tvorca svoga i cara—Slovo, oni svi prebivaju kakvim su i stvoreni; samo su se ljudi udaljili od dobra, i istinu zamenili obmanom, i čast, pripadajuću Bogu, kao i znanje o NJemu, preneli na đavole i ljude, izvajane od kamena... Šta ima, dakle, neverovatno u tome što se Slovo (Sin Božji) javilo kao čovek da spase čovečanstvo?" Zaista i mi pitamo nevernike naših dana: u kakvom biste obliku vi želeli da se Bog javio ako ne kao čovek?

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa pod klevetom i sramotom radi našeg spasenja i to:
1. pod klevetom i sramotom od strane književnika i starešina judejskih,
2. pod klevetom i sramotom od mnogih današnjih književnika i starešina,
3. pod klevetom i sramotom svakoga od nas, koji se u NJegovo ime krstismo a NJegov zakon ne ispunismo.

BESEDA

o opasnosti
Neka budu bedra vaša zapregnuta, i svijeće zapaljene (Lk. 12, 35)
To je zapovest Onoga koji zna slabosti bića našeg, i koji nam želi dobra više od oca i majke. To je zapovest našeg čovekoljubivog Gospoda. Kad je čovek raspasan, ne opusti li se celo telo naniže? Opaše li se i zapregne, ne uspravi li se celo telo kao sveća? Kao sveća tako duša naša treba da stoji uspravno pred Bogom. Kako će duša stajati uspravno pred Bogom, ako je neuzdržljiva telesina oteža zemaljskim strastima i pohotama? Gle, među bedrima je gnezdo glavnih strasti telesnih. Zapregnuti bedra znači stegnuti se uzdržljivošću i ne davati strastima na volju. No zapregnuti telesna bedra nije cilj nego sredstvo, kojim se služimo da bismo lakše zapregli um svoj i srce svoje i volju svoju. Uzdržljivost telesna prva je škola našeg hrišćanskog karaktera; posle nje dolazi viša škola, u kojoj se učimo uzdržljivosti uma i uzdržljivosti srca i uzdržljivosti volje. Zapregnemo li um naš, onda u njegovoj teskobi ne mogu naći mesta pohotne misli. Zapregnemo li srce naše, onda u njemu ne mogu naći mesta pohotne želje. Zapregnemo li volju našu, onda u njoj ne mogu naći mesta zla hotenja zverska i demonska.
Tesnim putem, braćo, ulazi se u Carstvo Božije. U teskobi uma i srca i volje jedino mogu planuti sveće svih vrlina, čiji plamen uzdiže se ka Bogu. Pod zapaljenim svećama i treba razumeti hrišćanske vrline.
O Gospode čisti i bezgrešni, ognjište svih vrlina, pomozi nam zapregnuti se uzdržljivošću, i po tesnom putu hoditi k Tebi sa zapaljenim svećama, koje si Ti doneo u svet. Tebi slava i hvala vavek. Amin.