Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 31.03. (18.03. po Starom kal.)

Sveti Kiril, arhiepiskop jerusalimski.

Sveti Kiril, arhiepiskop jerusalimski.

Rođen u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, a umro u vreme Teodosija Velikog (315-386). Godine 346. posvećen za sveštenika, a 350. nasledio na prestolu jerusalimskom blaženog Maksima patrijarha. Triput zbacivan s prestola i šiljan u progonstvo, dok najzad u vreme Teodosijevo nije povraćen, pa proživiv mirno još osam godina, predade dušu Gospodu. Dve teške borbe on je imao: jednu s arijevcima, koji se osiliše pod Konstancijem, sinom Konstantinovim, a drugu pod Julijanom Odstupnikom, s ovim otpadnikom i sa Jevrejima. U vreme sile arijevske na Dan Pedesetnice pojavi se znamenje krsta, svetlije od sunca, koje se prostiralo iznad Jerusalima i Gore Jeleonske, i trajalo nekoliko časova počev od devetoga časa izjutra. O toj pojavi, koja je bila viđena od svih žitelja Jerusalima, pisano je i caru Konstanciju, i ona je služila mnogo na utvrđenju Pravoslavlja protiv jeretika. U vreme Odstupnika pak desilo se drugo znamenje. Da bi ponizio hrišćanstvo, Julijan nagovori Jevreje da obnove hram Solomonov. Kiril se molio Bogu da to ne bude. I bi zemljotres strašan, koji poruši sve što bi iznova sazidano. Tada Jevreji počeše ponovo. No opet bi zemljotres, koji sruši ne samo novosazidano nego izvali i rasturi i staro kamenje koje se još držalo pod zemljom. I tako se obistini reč Gospodnja: ni kamen na kamenu neće ostati. Od mnogih spisa ovog svetog oca sačuvana je njegova katihetika, delo prvoklasno, koje potvrđuje veru i praksu Pravoslavlja do dana današnjega. Neobičan arhipastir i veliki podvižnik bio je ovaj svetitelj. Bio je krotak, smeran, sav ispošten i u licu bled. Posle mnogotrudnog života i viteške borbe za veru pravoslavnu mirno se upokojio i preselio u večne dvore Gospodnje.

Anin čudotvorac

Rodom od Halkidona; malen rastom kao drevni Zakhej, no veliki duhom i verom. Odreče se sveta u svojoj petnaestoj godini i nastani blizu reke Eufrata u jednoj izbi gde se ispaštaše i Bogu moljaše, najpre kod svog učitelja Majuma, a po smrti ovoga, sam. Silom svoje molitve napunio suh bunar vodom, isceljivaše bolesnike od raznih muka i zverove ukroćavaše. Jedan ukroćen lav bio je kod njega stalno na službi. Prozirao u daljinu. Kad su nedaleko od njega jednoga stolpnika, Pionija, razbojnici napali i izubijali tako da ovaj smišljaše da siđe sa stolpa i ide da se tuži sudijama, sveti Anin prozre u dušu toga stolpnika i njegove namere, i posla mu pismo po svome lavu, da se ostavi svoje namere, da oprosti napadačima, i da produži svoj podvig. Milosrdan beše neiskazano. Episkop novokesarijski pokloni mu jednog magarca, da mu olakša donošenje vode sa reke, no on pokloni magarca nekom siromahu, koji mu se beše potužio na siromaštinu. Episkop mu pokloni drugog magarca, no on i njega pokloni. Tada mu episkop dade trećeg magarca, no samo na poslugu, kao vodonošu, s tim da mu ga mora čuvati i vratiti. Pred smrt vide da mu dolaze Mojsej, Aron i Or, i gde ga zovu: "Anine, Gospod te zove, ustani i pođi s nama!" To on otkri svojim učenicima, i predade duh svoj Gospodu, kome je verno poslužio. Beše mu sto deset godina kada skonča zemaljski život svoj.

Pesma iz Prologa

Kandila velika svetle pred oltarom,
I kandila manja i sa manjim žarom,
No jedna i druga svetlost istu daju,
I pred istim Bogom svetlošću sijaju.
I sveci veliki i sveci maleni,
Hristovim su ognjem istim zažeženi.
Međ' velike svece, velika kandila,
Crkva Sveta broji i svetog Kirila.
On veru objasni i veru utvrdi,
Što god rečju - reče, životom potvrdi.
Reč njegova beše od Duha Svetoga,
A život mu - odsjaj plama nebesnoga.
Arija posrami, Julijana skruši,
I ko melem beše mnogoj bolnoj duši.
On verova Hristu od reči do reči,
Stoga reč njegova kao zlato zveči:
I danas nastavlja slabe, maloverne.
Hrabri i veseli Hristu pravoverne.
Zato Crkva slavi Kirila i štuje -
Kroz vekove ime Kiril odjekuje.

RASUĐIVANJE

Ima zluradih ljudi koji misle kao da je vreme donelo Hristu veličinu, i kao da se u prvim vekovima Hrišćanstva nije tako visoko mislilo o Gospodu kao što se o NJemu mislilo u poznija vremena. Ništa lakše nego razbiti tu neistinu. Evo kako sv. Kiril Jerusalimski piše o Gospodu Hristu: "Ovo je Onaj koji jeste i koji je bio, Ocu Soprisnosuštni, Jedinorodni, Jedinoprestolni, Ravnomoćni, Svesilni, Bespočetni, Nesozdani, Neizmenljivi, Neopisani, Nevidljivi, Neizrečeni, Nepostižimi, Neobuhvativi, Nedomislivi, Neograničeni. Ovaj je sijanje slave očeve (Jev. 1, 3). Ovaj je načertanje suštatstva svih tvari. Ovaj - Svetlost svetlosti, sijajuća iz nedara Očevih. Ovaj - Bog bogova (Ps. 49, 1) i od Boga Bog što se da uznati. Ovaj - izvor života (35, 10) od izvora života Očevog proističući. Ovaj reka Božja (45, 5; 64, 10) što ishodi iz bezdne Božje no ne odvaja se. Ovaj - riznica dobrote Očeve i beskonačnog blaženstva. Ovaj - voda života (Jov. 4, 14) što život svetu daruje. Ovaj je luč nesozdani, što se rađa no ne odseca od prvosvetlećeg Sunca. Ovaj je Bog Slovo (Jov. 1, 1) što je jednim slovom sve tvari iz nebića u biće sastavio... Ovo je Onaj koji je nas stvorio po obrazu Božiju, a sada se Sam učinio čovekom po obrazu našem. Čovek, no ujedno i Bog." I dan-danas, posle 16 stoleća otkad je ovo veroispovedanje napisano, Crkva Pravoslavna drži ovu istu veru, od reči do reči, od slova do slova.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa na krstu porugana i to:
1. kako Mu pišu porugu iznad glave: car judejski,
2. kako Mu se rutaju mimoprolaznici mašući glavama svojim i huleći,
3. kako Mu se ruga čak i razbojnik na krstu,
4. kako Mu se kroz vekove rugaju mučitelji hrišćana.

BESEDA

o Caru koji neće da se brani vojskom
Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti oca svojega
da mi pošalje više od dvanaest legeona angela
(Mat. 26. 53)
Tako reče Gospod učeniku koji potrže nož da brani svoga Učitelja u Getsimanskom vrtu. Iz ovih reči je jasno da se Gospod mogao odbraniti da je hteo ne samo od Jude i njegove čete pandura nego i od poglavara jevrejskih, i od Pilata, i od celoga Carstva rimskoga, da se ovo bilo diglo na NJega. Jer sila jednoga angela veća je od sile najveće vojske ljudske, a kamoli sila dvanaest legeona angela!
No Gospod nije hteo da traži tu pomoć od Oca. U Svojoj molitvi u Getsimaniji On je rekao Ocu: neka bude volja Tvoja. I odmah je u tom poznao volju Očevu, da treba da se pusti na stradanje, i On se saglasio sa voljom Oca Svoga, i krenuo na put stradanja. Trebalo je dozvoliti da se pozadina ocrta što tamnije, da bi slika vaskrsenja bila jasnija. Trebalo je pustiti zlo da se nadme koliko najviše može, da bi se posle raspuklo i rasplinulo u ništa. Trebalo je pustiti zlo da vikne koliko najjače može, da bi uskoro zanemelo - pred čudom vaskrsenja. Trebalo je da se objavi sva zloba ljudska protiv Boga, da bi se mogla videti i oceniti ljubav i milost Božja prema ljudima. Neposlati da brane Hrista od Jevreja angeli Božji poslati su posle tri dana da objave svetu vaskrsenje Hristovo.
Gospode svesilni i svemilostivi, pomiluj nas i spasi! Tebi slava i hvala vavek. Amin.