Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Smrt Gospoda Isusa Hrista na krstu

Pomaže Bog oče Miroslave,

molim vas želim da mi odgovorite na jedno pitanje iz Svetog Pisma.
Sveto Evanđelje po Luki: Gospod naš Isus Hristos bio je na krstu razapet kao čovijek, ne kao Bog.
Kada je umirao rekao je: Oče u ruke tvoje predajem svoj duh.
Znam da se Sveta Jevanđelja dopunjuju, ali po svetom Jevanđelju po Marku Gospod Isus Hristos umire kao čovijek, i kaže: eloi, eloi lava savahtani.
Što znači Oče zašto si me ostavio.
To je za mene velika tajna i želim i molim vas za odgovor, nije moguće da je Gospod Bog otac ostavio svoga sina ni za momenat.

 


Bog Vam pomogao D.


Pokušaću u nekoliko misli da Vam objasnim učenje crkve o događajima vezanim za Hristovo raspeće.

Na prvi pogled ima nekih nejasnoća u kazivanju Svetih evanđelista. Da bi smo shvatili "kontradiktornosti", potrebno je da znamo pozadinu nastanka samih evanđelja.

Evanđelist Matej (Markovo evanđelje je u neku ruku prepričavanje Matejevog evanđelja) je pisao svoje evanđelje jevrejima na jevrejskom i time je hteo da pokaže da je Gospod Isus Hristos obećani Mesija jevrejskom narodu. Kada on opisuje kako Hristos izgovara reči "Eli Eli lama savahtani", upravo Hristos izgovara prvi stih 21/22 psalma "Bože, Bože moj zašto si me ostavio". Ovaj psalm govori o stradanju Mesije za spasenje roda ljudskog. Sa druge strane, ove reči psalma govore koliko je tada čovekovo biće ogrezlo u depresiju greha te da je jedino Bog mogao ljudski rod da izbavi iz tog teškog grehovnog stanja. To je i bio povod Hristovog dolaska na zemlju.
Dalje se u Matejevom evanđelju kaže da je Hristos još jednom nešto glasno izgovorio pre nego što je ispustio duh. Lukino evanđelje dopunjuje ovaj veoma bitan nedostatak Matejevog, odnosno Markovog evanđelja. On piše da su te Hristove poslednje reči bile izgovorene gromkim glasom: "Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj" (Lk 23. 46), što je opet tekst iz 31 psalma 6. stih. U ovom stihu se ne pominje Otac već se misli na Gospoda. Za Hrista je Gospod Bog - Bog Otac! On se obraća prvom licu Svete Trojice u smislu: Oče ispunio sam u smernosti Tvoje obećanje dato prvorodnom Adamu i sada se vraćam Tebi.

Dakle, poslednje reči po Mateju i Marku nisu bile "Bože, Bože moj...", već reči koje je zabeležio apostol Luka u gore navedenom tekstu. U njima se sasvim jasno vidi opštenje Božanskog Sina sa Božanskim Ocem.

Crkva uči da je Gospod Isus Hristos bio raspet na krstu kao Bogo-čovek! On je imao odlike potpunog čoveka, osećao je bol, zamor, tugu i radost za ljudskim rodom, ali je ujedno bio potpuni Bog koji je ukazao ogrehovljenoj ljudskoj prirodi da svako ljudsko biće može biti u zajednici sa Bogom, ako sebe žrtvuje za druge iz ljubavi, kao što je i Gospod to uradio za nas. Zato je u našoj crkvi požrtvovanje za druge u smernosti, ljubavi i dobroti jedna od najvećih vrlina sa kojom oponašamo Boga.

Vaš u Gospodu,
o. Miroslav