Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 27.06. (14.06. po Starom kal.)

Sveti prorok Jelisej

Sveti prorok Jelisej

Živeo na devet stotina godina pre Hrista. Kada je Gospod hteo uzeti k Sebi prestarelog proroka Iliju, otkrije ovome, da mu je za naslednika u proročkoj službi odredio Jeliseja, sina Safatova, od plemena Ruvimova, iz grada Avelmaula. Ilija kaza Jeliseju volju Gospodnju i ogrnu ga svojim ogrtačem i isprosi od Boga dvogubu proročku blagodat za njega. Jelisej odmah ostavi dom svoj i rod svoj i pođe za Ilijom. A kada Gospod uze Iliju na ognjenim kolima, Jelisej osta da produži proročku službu sa još većom silom od Ilije. Po čistoti i revnosti on je bio ravan najvećim prorocima, a po čudesnoj sili, koja mu se dade od Boga, prevazilazio ih je sve. Razdvojio je vodu u Jordanu kao negda Mojsej u Crvenom moru; gorku vodu u Jerihonu učinio pitkom; nizveo vodu u iskopane rovove za vreme rata s Moavićanima; umnožio ulje u loncima bedne udovice; ženi Somanićanki vaskrsao umrlog sina; sa dvadeset hlepčića nahranio sto ljudi; iscelio od prokaze vojvodu Nemana; nizveo prokazu na slugu svoga Giezija zbog srebroljublja; oslepio celu jednu vojsku sirijsku, a drugu, opet, nagnao u bekstvo; predskazao mnoge događaje, kako narodu, tako i pojedincima. Predstavio se u dubokoj starosti.

Sveti Jovan, mitropolit evhaitski

Prozvan Mavron. Vrlo obrazovan no u isto vreme i duhovan muž. Tek u starosti pri caru Aleksiju Komnenu, postane mitropolitom evhaitskim. Proslavljen naročito time, što su mu se javili sveti Vasilije, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust (v. 30. januar) i objasnili mu, kako su oni sva trojica podjednako proslavljeni na nebu. Posle tog viđenja utiša se prepirka u narodu oko toga, ko je od ta tri svetitelja veći, a ko manji. Još je sveti Jovan sastavio poznati kanon Isusu Sladčajšem, i kanon Angelu Hranitelju, a pored toga ostavio je i druge korisne spise. Skončao mirno 1100. godine.

Sveti Metodije, patrijarh carigradski

Rodom iz grada Sirakuze u Siciliji. Po svršetku svetskog školovanja zamonaši se i počne se podvizavati u manastiru. Patrijarh Nikifor uzme ga k sebi na službu. U vreme ikonoboračkih careva pročuo se svuda kao odlučni branilac ikonopoštovanja. Opaki car Teofilo zatoči ga zbog toga na jedno ostrvo, u tamnicu, sa dva obična razbojnika, gde provede punih sedam godina, u vlazi, bez svetlosti i bez dovoljno hrane, kao u grobu. U vreme blagočestive carice Teodore i sina joj Mihaila, oslobođen i izabran za patrijarha (po ranijem proročanstvu svetog Joanikija Velikog). Prve nedelje Velikog posta Metodije svečano unese ikone u crkvu, i napisa kanon u čast ikone. Ne mogući mu nikako doskočiti, skverni jeretici najmiše neku ženu, koja izjavi, da patrijarh s njom ima nečiste telesne odnose. Ceo se Carigrad uzbuni od te klevete. Ne znajući kako inače da dokaže svoju nevinost, patrijarh pređe preko stida i svuče se nag pred sudom, koji je sam tražio, i pokaza svoje suho i od posta izmoždeno telo. Sud se očigledno uveri, da je patrijarh oklevetan. Narod čuvši za ovo, obraduje se, a jeretici postide. Tada i ona žena prizna, da je nagovorena i plaćena, da tu klevetu iznese na svetitelja Božjeg. I tako oni koji su mislili naneti sram Metodiju, i nehotice mu povećaju slavu. Ovaj veliki ispovednik vere mirno je skončao 846. godine i preselio se u Carstvo Božje.

Prepodobni Nifont

Rođen u oblasti Argirokastra u selu Lukovu od oca sveštenika. Od mladosti vukla ga želja samoći i molitvi. Ta ga želja najzad dovede i u Svetu Goru, gde se podvizavao najpre u pešteri svetog Petra Atonskog a potom u pustinji svete Ane. Nije hteo ni hleb jesti, nego se hranio travom i korenjem. Neki zavidljivci optuže ga kao da se on gnuša hleba, od čega se on lako i brzo opravda. Najzad se združi sa svetim Maksimom na Kapsokalivi. Zbog svoje iskrene ljubavi prema Bogu Nifont bude obdaren od Boga darom čudotvorstva i prozorljivosti. Isceljivao je bolesne molitvom i pomazanjem uljem, a prozirao je u događaje koji se se zbili i koji će se zbiti. Prorekao za sebe da će umreti uz Petrov post. I kad je osvanuo dan njegovog upokojenja, on rekne bratiji oko sebe: "Ne plačite nego radujte se, jer ćete u meni imati molitvenika pred Bogom za spasenje vaše". Najzad reče: "Vreme je da idem!" I predade svetu dušu svoju Bogu 14. juna 1330. godine.

RASUĐIVANJE

„Neće nas spasti mesto, ako ne tvorimo volju Božju", veli premudri Zlatoust. Za nekoga monaha priča se, kako je živeo u jednom manastiru, gde su ga pet sabrata voleli a jedan vređao. Zbog ovog jednog, koji ga je vređao, on se preseli u drugi manastir. U tom drugom manastiru pak osmorica su ga voleli a dvojica vređali. On pobegne u treći manastir. No tu su ga sedmorica volela a petorica vređala. On pođe u četvrti manastir. No usput se razmisli: „Dokle ću ja bežati c mesta na mesto? U celom svetu neću naći pokoja. Bolje da postanem strpljiv," Izvuče hartiju i napisa krupnim slovima: „Sve ću da otrpim radi Isusa Hrista, Sina Božjega." Kada stupi u četvrti manastir, i tu su ga jedni voleli a drugi vređali, No on je počeo strpljivo podnositi uvrede. I čim bi ga neko uvredio, on bi izvadio onu hartiju i čitao: „Sve ću da otrpim radi Isusa Hrista, Sina Božjega." I tako strpljivošću uspeo je da ga svi zavole. I ostao je na tom mestu do smrti.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno hođenje Gospoda po vodi kao po suhu (Mat. 14, 25) i to:
1. kako Gospod hodeći sam vrhom vode zove i Petra: hodi! Petar polazi no zbog male vere počinje da tone,
2. kako i mene Gospod priziva da hodim povrh strasne vlage i bure, i kako i ja polazim no tonem zbog male vere

BESEDA

o smernosti kao preteči slave
Prije slave ide smjernost (Priče Sol. 75, 33)
Ovde je reč o pravoj slavi a ne o lažnoj; o slavi neprolaznoj a ne o slavi umirućoj. Slava koja je od ljudi slava je umiruća, a slava koja je od Boga slava je neprolazna. Koga ljudi proslave, nije proslavljen, a koga Bog proslavi, taj je proslavljen. Vi primate slavu jedan od drugoga, a slave koja je od jednoga Boga ne tražite (Jov. 5, 44), rekao je Gospod književnicima jevrejskim. Vidite, kako Gospod razlikuje slavu ljudsku od slave božanske. A za Sebe je On rekao: Ja ne primam slave od ljudi (5, 41).
Ko traži slavu od ljudi, taj ide putem gordosti, a ko traži slavu od Boga, taj ide putem smernosti. Niko bez smernosti nije proslavljen od Boga. Svetitelji Božji bili su najsmernije sluge Božje. Prevelikom smernoćšu odlikovala se i Presveta Bogorodica. Svojoj prevelikoj smernosti ona je pripisivala izbranje svoje za Mater Božju: яko prizrje na smirenïe rabi svoeя. No najsmerniji od najsmernijih bio je sam podvigopoložnik Gospod naš Isus Hristos. U NJegovom zemaljskom životu smernost je uvek išla pre slave. I u našem životu, braćo, mora tako biti, ako želimo istinske slave. Jer ako smernost ne ide pre slave, slava nikad doći neće.
O Gospode Isuse, uzore i učitelju smernosti, slavo naša jedina, i Proslavljaču svih smernih i krotkih, nadahni nas neizrečenom smernošću Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.