Манастир Студеница, 20-23. фебруар 2023.
Поклоничка и радна посета свештенства Епархије аустријско-швајцарске, ове године je одржанa у Манастиру Студеници од 20. до 23. фебруара, започела је молитвеним окупљањем у Храму Светог Саве на Врачару.
Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј одслужио је кратак Помен блаженопочившем Патријарху српском Иринеју, у присуству Епископа ремезијанског г. Стефана, викара Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз молитвено учешће својих свештеника и ђакона.
Посебну радост свештенству причинило је присуство Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија који је издвојио драгоцено време и приредио обилну трпезу љубави за све госте и благословио их речју поуке, уочи предстојећег Великог поста, храбрећи свештенике да истрају на путу Светог Саве, на путу покајања, да истрају у своме призиву, имајући увек фокус на Литургији која са својом визијом света доноси и нову перспективу и приступ у решавању свих проблема, а она од свештенослужитеља тражи жртвену љубав. Скретање с тог пута и од тог фокуса, неминовно води погрешним решењима и њиховом тражењу на местима пустим, где их нема.
Владика Андреј је захвалио домаћину изразивши радост целе Епархије у исчекивању поновног сусрета, овај пут у Аустрији, планираног за почетак јуна поводом освећења новоподигнутог спомен храма Српским новомученица на стратишту у Маутхаузену.
Свештенство епархије аустријско-швајцарске у вечерњим сатима 20. фебруара, дочекао је игуман Свештеног манастира Студенице Архимандрит Тихон и пожелео им успешан рад и пријатан боравак у Манастиру.
Предавање професора Литургике др Србољуба Убипариповића под називом: ”Богослужбени живот Цркве према Светом Сави у светлу савремених изазова”, било је исцрпно и свеобухватно, светоотачки утемељено, и надасве инспиративно. Стога је отворило низ питања из богослужбене и светотајинске праксе, на која је професор стрпљиво и благоразумно одговарао, трудећи се да објасни непогрешиве критеријуме Предања у служењу и пракси Цркве, насупрот субјективним осећајима, или повођењем за савременим трендовима којих је увек бивало кроз читаву историју Цркве. Низале су се теме Проскомидије, Евхаристијског поста, (не)изостављања појединих јектенија и прозби Цркве за оглашене, питање времена служење Литургија са вечерњим службама, богослужбеног става, стајања, као и евентуалног седења на службама… У дискусији је узео учешћа велики број свештеника као и сам домаћин, Игуман Тихон.
Завршни печат на радне дане Сабрања аустријско-швајцарског свештенства у Студеници стављен је данас 22. фебруара посетом Испосници Светог Саве, месту писања Студеничког типика. Ово јединствено искуство само је још један од кључева разумевања унутарње, невидљиве и мало познате аскетско-литургијске стране нашег Првопастира, која је после Хиландара добрим делом утемељена баш на овим изворима студеничког општежића.
О тим страницама духовног опита и јединству Студеничког типика и Савиног Житија Светог Симеона, у поподневним часовима свештенству је говорио Игуман студенички Тихон. Свештенство је имало прилику да се на лицу места упозна и са драгоценом архивском грађом студеничке библиотеке, која је сегментарно предочена у делу који се односио на вечерашњу тему. Драгоцено издање Студеничког типика, објављеног интегрално, са његовом првом главом која садржи житије преподобног Симеона, из 2018. године стављена је такође на увид присутнима.
Вече је завршено предавањем Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, који је надовезујући се, на претходно излагање, приказао речју и сликом живот једног од најдрагоценијих познавалаца историје Српске Православне Цркве из дијаспоре, блаженог спомена проф. др Ђоке Слијепчевића.
По завршетку тродневног семинара у Манастиру Студеници свештеници из Епархије аустријско-швајцарске, Италије и Малте служили су на дан Св. Мученика Харалампија, Свету Литургију. Са својим Архијерејем, свештеници су упутили све похвале и речи благодарности како надлежном Епископу жичком г. Јустину, тако и Игуману, архимандриту Тихону и његовом братству, на указаном гостопримству, као и садржајно и квалитетно испуњеном времену, проведеном у овом светосавском општежићу.
Незаобилазна станица за поклонике на повратку за Аустрију и Швајцарску представља Манастир Жича, место рођења наше Цркве као Саборног Тела Христовог, одакле су по Спасовданском сабору 1221. и изговореној Беседи о правој вери потекле и догматске реке благодатног учења Савиног које су заквасиле све Српске земље у духу апостолско-светоотачког и саборно-литургијског Предања.
Поздрављајући Царске лавре Студеницу и Жичу, и молећи благодатно заступништво Светог Саве, Првопастира свих наше помесне Цркве пред Престолом Божијим, свештеници својом посетом обогаћени и укрепљени даровима оних времена када је, по речи љубвезналца Стефана, “сва Србија једна Црква била”, до првог наредног виђења поздрављају своју мајку Србију.
