Група верника из Цириха коју је предводио прота Ненад Михајловић, отпутовала је на Свету Гору да би узела учешћа у прослави Ваведења Пресвете Богородице у Светој царској Лаври Манастиру Хиландару који прославља Ваведење као своју Храмовну славу. Благодарност да се отпутује на Атос на овај Свети дан, у првом реду припада нашем Епископу Господину Андреју који је благословио ово незаборавно ходочашће. Познато је да због великог интересовања како из Србије тако и из целог Света, у ове славске дане, улазак на Свету Гору Атонску је ограничен. Нарочито и због тога што је Манастир због пандемије корона – вируса две године уназад славио своју Славу без гостију. Из тог разлога, велику благодарност поклоници изражавају и Манастирској управи која је одобрила овај долазак.
Од званичника, а као представник наше Цркве на Слави, допутовао је Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије, са својом пратњом. Свечано је дочекан на начин како само Светогорци умеју да уприличе доксологију. По стародревној традицији пристигао је и Високопреподобни Игуман сестринског Манастира Ватопеда са својом пратњом, као почасни домаћин манастирске Славе.
Богослужбено славље по Византијском ритму, отпочело је са Малим вечерњем у 16 часова. После свечане вечере у манастирској Трпезарији, из основа рестаурираној а којој је недавном темељном рестаурацијом враћен првобитни сјај, отпочело је свечано Празнично вечерње. Два византијска Певничка хора, са десна, монаси Јелини из Ватопеда и монаси из скита Мпуразери, а на левој појци хиландарски монаси потпомогнути нашим студентима, врсни познаваоци византијског појања, појали су ангелски. Обичај је да се за време вршења Петохлебнице (око 21 час), одлази у гостопримницу на кратко послужење – окрепљење. Радост и изненађење је било велико, сазнањем да је свечани салон, раскошно опремљен и како доликује Царској Лаври, по први пут, од како је манастир горео у пожару (2004), и званично отворен за госте. На крају Празничног јутрења, односно завршетка Првог часа, негде око три – ипо часа по поноћи, направљена је пауза од непуна три сата. Од 6:30 па све до 11:00 кад се изашло из храма, служена је Света Евхаристија. Свечани славски ручак са поретком Трпезе и Панагије као и све укупно, доживљено боравком у Хиландару, оно што Он пружа у континуитету – вековима, одише и израз је православне лепоте, духа и непрекинутог Савиног присуства као најбољи израз Православља српског стила и израза.
Други дан Славе, такође је празник и посвећен је успомени на дародавце, осниваче, ктиторе и житеље Манастира од почетка па до наших дана. По свечаном вечерњу на Ваведење служен је Парастос свима њима: Цару Алексеју III Ангелу, монаху Георгиосу Хиландарису и осталима.
Већина гостију је остала да прослави и сутрашњи дан, када је поред уобичајеног јутарњег типика служена у наставку Света Архијерејска Литургија а по празничној трпези кренуло се натраг, свако својим путем.
Наша група је наставила путешествије и преко Дафнија стигла до Кареје. Сусрет са Испосницом Светог Саве, иконом Мајке Божије Млекопитатељницом, и осталим Скитовима, колико се могло стићи тог поподнева, био је незабораван, нарочито за оне који се по први пут сусрећу са Монашком Републиком.
Богу хвала и Светоме Сави!
Прота Ненад М. Михајловић
Цирих, по Ваведењу 2022.
