Рим. 109 зач. (XII, 4-5, 15-21).
Браћо, као што у једном телу имамо многе удове, а сви удови немају исти посао, тако смо многи једно тело у Христу, а појединачно удови смо једни другима. Радујте се са радоснима, и плачите са онима који плачу. Будите једне мисли међу собом. Немојте гордо мислити, него се дружите са смиренима. Не сматрајте сами себе мудрим. Никоме не узвраћајте зло за зло; настојте добро чинити пред свима људима. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима. Не чините освету за себе, љубљени, него подајте мјесто гњеву (Божијем), јер је написано: Моја је освета ја ћу вратити, говори Господ. Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер то чинећи згрнућеш живо угљевље на главу његову. Не дај да те зло победи, него победи зло добрим.
Мт. 45 зач. (XII, 9-13).
У време оно, дође Исус у синагогу јудејску. И гле, ту беше човек са руком сухом; и запиташе га говорећи: Ваља ли суботом лечити? – да би га оптужили. А он им рече: Који је међу вама човек који има овцу једну, па ако она у суботу упадне у јаму, да је неће узети и извадити? А колико ли је човек претежнији од овце? Дакле, ваља суботом добро чинити. Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.
