Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 183 (7,1-10)
1. Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тела и духа, творећи светињу у страху Божијему. 2. Примите нас; никога не увредисмо, никога не оштетисмо, никога не оглобисмо. 3. Не говорим ради осуде, јер сам раније рекао да сте у срцима нашим, да бисмо заједно умрли и заједно живели. 4. Много се уздам у вас, много се поносим вама, препун сам утехе, изобилујем радошћу поред свију невоља наших. 5. Јер и када дођосмо у Македонију, никаква покоја није имало тело наше, него у свему бејасмо у невољи: споља борбе, изнутра страховања. 6. Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим; 7. а не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши због вас, казујући нам вашу чежњу, ваше јадиковање, ваше ревновање за мене. тако да се још више обрадовах. 8. Јер ако вас и ожалостих посланицом, не кајем се, ако се и кајах; јер видим да она посланица, ако и за мало, ожалости вас. 9. Сада се радујем, не што се ожалостисте, него што се ожалостисте на покајање; јер се ожалостисте по Богу, да ни у чему не будете оштећени од нас.10. Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје; а жалост овога света доноси смрт.
Јеванђеље Марко, зачало 5. (1,29-35)
29. И одмах изишавши из синагоге, дођоше у дом Симонов и Андрејев с Јаковом и Јованом. 30. А ташта Симонова лежаше у грозници; и одмах му казаше за њу. 31. И приступивши подиже је узевши је за руку, и пусти је грозница одмах, и служаше им. 32. А кад би увече, пошто сунце зађе, доношаху к њему све болеснике и бесомучнике; 33. и сав град беше се сабрао пред вратима. 34. И исцели многе болеснике од различних болести, и демоне многе истера, и не допушташе демонима да говоре да знају да је он Христос. 35. А ујутро пре зоре уставши изиђе, и отиде на пусто место и онде се мољаше Богу.
