Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 184 (7,10-16)
10. Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје; а жалост овога света доноси смрт. 11. Јер гле, баш то што се ви по Богу ожалостисте, какву брижљивост створи у вама, па правдање, па незадовољство, па страх, па жељу, па ревност, па кажњавање! У свему показасте себе чистим у овој ствари. 12. Ако вам, дакле, и писах, то не због онога који је скривио, нити због онога коме је криво учињено, него да се покаже старање ваше међу вама које имате за нас пред Богом. 13. Зато се утешисмо. А уз нашу утеху још се више обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов. 14. Јер ако сам му се нешто за вас похвалио, нисам се постидео; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша пред Титом би истинита. 15. И срце је његово још пуније љубави према вама кад се сети послушности свију вас како га са страхом и трепетом примисте. 16. Радујем се, што се у свему смем ослонити на вас.
Јеванђеље Марко, зачало 9. (2,18-22)
18. И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху, и дођоше и рекоше му: „Зашто ученици Јованови и фарисејски посте а твоји ученици не посте?” 19. И рече им Исус: „Могу ли сватови постити док је женик са њима? Докле год имају са собом женика не могу постити. 20. Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дане. 21. И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити. 22. И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино раздере мехове, и вино се проспе и мехови пропадну: него вино ново треба сипати у мехове нове.”
