Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 196 (12,20-21; 13,1-2)
20. Јер се бојим да вас, кад дођем, нећу наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каквог ме нећете; да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, нереди; 21. да ме опет кад дођем не понизи Бог мој код вас, те не заплачем за многима који су пре грешили и нису се покајали за нечистоту и блуд и разврат што починише.
Није нађена књига (p1): 47, 12,20-21; 13,1-2
Јеванђеље Марко, зачало 17. (4,24-34)
24. И говораше им: Памтите што чујете: „Каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате. 25. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.” 26. И говораше им: „Тако је Царство Божије као човек кад баци семе у земљу; 27. и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да он и не зна. 28. Јер земља сама од себе донесе најпре траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу. 29. А кад сазри род, одмах пошаље срп: јер наста жетва. 30. И говораше: „Са чиме ћемо упоредити Царство Божије? Или у каквој ћемо га причи исказати? 31. Оно је као зрно горушично мање је од свих семена на земљи; 32. које кад се посеје у земљу, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу и птице небеске боравити.” 33. И таквим многим причама казиваше им реч колико могаху слушати. 34. А без приче не говораше им ни речи. А ученицима насамо тумачаше све.
