Посланица Светог Апостола Павла Колошанима, зачало 251 (1,18-23)
18. И Он је глава тела, Цркве, који је почетак, Прворођени из мртвих, да у свему Он буде први. 19. Јер (Отац) благоизволи да се у Њему настани сва пуноћа. 20. И да кроз Њега измири све са собом, учинивши мир његовом крвљу на крсту, (помиривши) кроз Њега и оно што је на земљи и оно што је на небесима. 21. И вас који сте некада били отуђени и свесно непријатељи у злим делима, 22. сада вас измири смрћу његовог људског тела да вас изведе преда се свете, непорочне и невине, 23. ако само останете у вери утемељени и постојани, и не одвајајући се од наде Јеванђеља, које чусте, које је проповедано свој твари под небом, којему ја, Павле, постадох служитељ.
Јеванђеље Лука, зачало 37. (8,22-25)22. И догоди се једнога дана и уђе он и ученици његови у лађу, и рече им: „Пређимо на ону страну језера.” И пођоше. 23. И док пловљаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и вода надираше, и беху у опасности. 24. И приступивши пробудише га говорећи: „Учитељу, учитељу, изгибосмо!” А он устаде, и запрети ветру и валовима воденим, и престадоше и наста тишина. 25. А њима рече: „Где је вера ваша?” А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: „Ко је овај да и ветровима и води заповеда, и слушају га?”
