Прва Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 278 (1,1-7)
1. Павле, апостол Исуса Христа по заповести Бога, Спаса нашега и Господа Исуса Христа, наде наше, 2. Тимотеју, правоме сину по вери, благодат, милост, мир од Бога Оца нашега и Христа Исуса Господа нашега. 3. Као што те молих идући у Македонију, да останеш у Ефесу и заповедиш некима да не уче друкчије, 4. нити да се баве бајкама и родословима бескрајним, који више наводе на препирке неголи на служење Богу у вери. 5. А циљ заповести јесте љубав од чиста срца и савести добре и вере нелицемерне, 6. од чега неки одступише и скренуше у празнословље, 7. желећи да буду учитељи закона а не разумеју ни шта говоре ни шта тврде.
Јеванђеље Лука, зачало 75. (14,12-15)
12. А и ономе што га је позвао рече: „Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате суседе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти. 13. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слепе; 14. и блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних. 15. А када то чу неки од оних што сеђаху с њима за трпезом, рече му: „Блажен је онај који буде јео обед у Царству Божијем!”
