Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 312 (3,11-14; 4,1-8)
11. зато се заклех у гневу свом да неће ући у починак мој.” 12. Пазите, браћо, да не буде у некоме од вас зло срце неверовања, одступањем од Бога живога; 13. него бодрите један другога сваки дан, докле год то „данас“ траје, да који од вас не постане тврдокоран обманом греха. 14. Јер смо постали заједничари Христови, само ако првобитну веру до краја чврсто одржимо. 1. Бојимо се, дакле, да неко од вас, док још важи обећање за улазак у починак његов, не помисли да је одоцнио. 2. Јер и нама је јављена радосна вест као и онима; али њима не би од користи реч коју чуше, пошто они који је чуше не прихватише је са вером. 3. А ми који поверовасмо улазимо у починак, као што је рекао: „Зато се заклех у гневу свом да они неће ући у починак мој, мада дела Божија беху завршена од постанка света.” 4. Јер рече негде за седми дан овако: „И почину Бог у дан седми од свих дела својих.” 5. А овде опет: „Неће ући у починак мој.” 6. Па пошто неки имају да уђу у њега, а они којима је најпре јављена радосна вест не уђоше због непокорности, 7. то опет одреди један дан, „данас“, говорећи преко Давида, после толикога времена, као што рече: „Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша.” 8. Јер да је њих Исус Навин увео у починак, не би се после тога говорило о неком другом дану.
Јеванђеље Лука, зачало 104. (21,5-7;10-11;20-24)
5. И кад неки говораху за храм да је украшен лепим камењем и заветним поклонима, рече: 6. „Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.” 7. И запиташе га говорећи: „Учитељу, када ће то бити? И који је знак када ће се то догодити?”
Није нађено поглавље (p1): 42,21,5-7;10-11;20-24
