Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 120 (16,1-16)
Браћо, препоручујем вам Фиву сестру нашу, која је служитељица цркве у Кенхреји, да је примите у Господу као што приличи светима, и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је и она многима помогла, и мени самоме. Поздравите Прискилу и Акилу, сараднике моје у Христу Исусу, који за мој живот своје вратове положише, којима не захваљујем само ја, него и све Цркве из незнабожаца; поздравите и домаћу цркву њихову. Поздравите милог ми Епенета, који је првенац Ахаје у Христу. Поздравите Марију, која се много трудила за нас. Поздравите Андроника и Јунију, сроднике моје, и сапатнике моје у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који и прије мене повјероваше у Христа. Поздравите Амплија, љубљеног ми у Господу. Поздравите Урбана, сарадника нашега у Христу, и мога милога Стахија. Поздравите Апелија, прекаљеног у Христу. Поздравите Аристовулове. Поздравите Иродиона, сродника мојега. Поздравите Наркисове, који су у Господу. Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите драгу Персиду, која се много трудила у Господу. Поздравите Руфа изабраног у Господу, и матер његову и моју. Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија, и браћу која су с њима. Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпа, и све свете који су с њима. Поздравите један другога цјеливом светим. Поздрављају вас Цркве Христове.
Јеванђеље Матеј, зачало 50. (13,3-9)
Рече Господ причу ову: гле, изиђе сијач да сије. И кад сијаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше птице и позобаше их. А друга падоше на каменита мјеста, гдје не бијаше много земље, и одмах изникоше, јер не бијаше земља дубока. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да немаху жила, посахнуше. А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто а једно по шездесет, а једно по тридесет. Ко има уши да чује, нека чује!
