Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 311 (4,14-16; 5,1-6)
14. Имајући, дакле, Првосвештеника великога, који је прошао небеса, Исуса Сина Божијега, треба да се држимо чврсто вере коју исповедамо.15. Јер немамо првосвештеника који не би могао састрадати немоћима нашим, него Првосвештеника који је у свему кушан као и ми, али без греха.16. Стога приступајмо смело престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за благовремену помоћ.1. Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за грехе,2. који може да саосећа са онима који су у незнању и заблуди; јер је и сам подложан слабостима,3. и због тога је дужан, како за народ, тако и за самога себе да приноси жртве за грехе.4. И нико сам себи не присваја ту част, него призван од Бога, као и Арон.5. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: „Син мој јеси ти, ја те данас родих.”6. Као што и на другом месту вели: „Ти си Свештеник вавек по чину Мелхиседекову.
Јеванђеље Марко, зачало 37 (8,34-38; 9,1)
34. И дозвавши народ са ученицима својим рече им:34. „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати.36. Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди?37. Или какав ће откуп дати човек за душу своју?38. Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца свог са светим анђелима.”1. И рече им: „Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.”
