Јеванђеље Лука, зачало 67. (12,32-41)

32. Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство. 33. Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, где се лопов не приближава, нити мољац квари. 34. Јер где је благо ваше онде ће бити и срце ваше. 35. Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаљене. 36. А ви слични људима који чекају господара свог, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе. 37. Благо слугама оним које господар дошавши нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати, и посадиће их, и приступиће те ће им служити. 38. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо слугама оним. 39. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лопов, бдио би, и не би пустио да му поткопају кућу. 40. И ви, дакле, будите спремни; јер у који час не мислите, доћи ће Син Човечији. 41. А Петар му рече: „Господе, говориш ли ову причу нама или свима?”