1. Зато и ми, имајући око себе толики облак сведока, одбацимо свако бреме и грех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, 2. гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вере, који уместо предстојеће му радости претрпи крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране Престола Божијега. 3. Помислите, дакле, на Њега, који је од грешника поднео такво противљење против себе, да не малакшете и не клону душе ваше. 4. Још се не супротстависте до крви борећи се против греха, 5. и заборавили сте савет који вам говори као синовима: „Сине мој, не занемаруј карање Господње, нити клони када те он покара. 6. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина кога прима.” 7. Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син кога отац не кара? 8. Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови. 9. Даље, кад су нас наши телесни оци карали, ми смо их слушали. Зар се нећемо много више покоравати Оцу духова и живети? 10. Јер они нас караху за мало дана према своме нахођењу, а Он на корист нашу, да будемо заједничари светости његове.
Jеванђеље Марко, зачало 37 (8,34-38; 9,1)
15/03/2025
