Расуђивање

Када 42 војводе грчке из Амореје беху у тамници агарјанској (в. 6. март), дођоше им неки од мухамеданских мудраца, да их усаветују да приме веру Мухамедову и добију слободу. Ови мудраци истакоше војводама хришћанским два преимућства ислама над хришћанством: прво, што је Мухамед новији пророк од Христа, и друго, што мухамеданци на све стране односе победе над хришћанима, чиме Бог јасно показује истинитост вере њихове. На прву тачку одговорише војводе: ако се два човека суде о једну њиву, па један има много сведока, да је њива његова, а други нема ничије сведоџбе уза се осим свог сопственог тврђења, шта мислите, чија је њива? На ово одговорише Агарјани: свакако њива је онога, који има много сведока. – На то војводе рекоше: пресудили сте сами за Христа а против Мухамеда, Јер Христос има уза се сведоџбе свих пророка и апостола, а Мухамед сведочи сам за себе. – На другу тачку одговорише војводе: ако би се по победама у ратовима ценила истинитост вере, онда би значило да су сви идолопоклонички народи, који с времена на време побеђиваху свет, као Персијанци, Грци, Римљани и други имали истиниту веру! То ни ви сами мухамеданци нећете признати. И што сте ви сада победили хришћане, то не значи да је ваша вера боља, него да су велики наши греси, због којих нас Бог кроз вас кажњава.