Преподобни Јевтимије Велики

Рођен у јерменском граду Мелитини близу реке Еуфрата око 377. године, од родитеља племенитих и знаменитих. Јединац син, рођен по молитви своје мајке Дионисије, која имаде небеско неко виђење о рођењу Јефтимијевом. Од младости подвизавао се, најпре у близини свога града, а потом, пошто посети Јерусалим у двадесет деветој години живота, у пустињи између Јерусалима и Јерихона, назватој Фаре. Испуњавао је све дане и ноћи молитвом, унутрашњим богомислијем, созерцањем и трудом телесним. Око њега се сабраше многи ученици, од којих су неки славни светитељи, као: Кириак Отшелник, Сава Освећени, Теоктист и други. По Божијем дару био је велики чудотворац: изгонио демоне, лечио тешке болести, извео воду у пустињу, умножио хлеб, прорицао. Монахе је учио трудољубљу говорећи: „Ако ви без свога труда једете хлеб, значи ви једете туђи труд“. Кад су нека млађа братија хтела постити више од других, он им то забрани и нареди да долазе за општу трпезу, да се не би погордили од свог сувишног поста. Још је говорио да није добро за монаха да прелази с места на место, јер, вели: „Дрво које се често пресађује, не доноси плода“. Ко год жели да чини добро, може га чинити на оном месту где је. О љубави је говорио: „Што је со хлебу, то је љубав осталим врлинама“. Прве недеље Часног Поста он се удаљавао у пустињу и тамо остајао у молчанију и богомислију до пред Васкрс. За његова живота створи се у близини његове пећине огромна лавра која је после вековима била препуна монаха као кошница пчела. Последња му је заповест била, да се у манастиру држи гостољубље, и да капија манастира никад не буде затворена. Упокојио се у деведесет седмој години живота. На погребу му је био и патријарх јерусалимски Анастасије. Цео дан патријарх је чекао, док је огромна маса народа целивала светитеља, и тек увече успе да доврше опело. Седмога дана по смрти јави се Јевтимије своме ученику Доментијану, сав светао и радостан. Преподобни Јевтимије у истини био је прави син светлости. Упокојио се 473. године.

Свети мученици Енен, Нирен и Пен

Сматрају се првим мученицима словенским, који се помињу у историји. Називају се Скитима, и ученицима светог апостола Андреје. Пострадали за веру од својих незнабожачких суседа с десне стране Дунава, близу Варне. Везани на леду, они се замрзоше, и упокојише у Господу.

Прва Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 285 (4,9-15)

9. Ово је истинита реч и достојна свакога примања; 10. Јер за то се и трудимо и бивамо срамоћени, јер се надамо у Бога живога, који је спаситељ свију људи, особито верних. 11. Ово заповедај и учи. 12. Нико да не презире твоју младост, али буди образац вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти. 13. Докле не дођем пази на читање, утешавање и учење. 14. Не занемаруј благодатни дар у теби који ти је дат кроз пророчанство полагањем руку старешина на тебе. 15. Ово проучавај, у овоме стој, да се напредак твој покаже у свему.

Јеванђеље Лука, зачало 94. (19,1-10)

1. И ушавши у Јерихон, пролажаше кроз њега. 2. И гле, човек звани именом Закхеј, и он беше старешина цариника, и беше богат. 3. И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер беше малога раста. 4. И он потрчавши напред, попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође. 5. А кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га и рече му: „Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме.” 6. И сиђе брзо; и прими га радујући се. 7. И сви који видеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грешнога човека. 8. А Закхеј стаде и рече Господу: „Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко.” 9. А Исус му рече: „Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов. 10. Јер Син Човечији дође да потражи и спасе изгубљено.”

Расуђивање

Светитељи цркве колико су били милосрдни и снисходљиви према слабостима људским. толико су били до ужаса непопустљиви и непреклониви у погледу исповедања правих догмата вере. Тако је св. Николај Мирликијски ударио руком Арија на Првом сабору. Св. Антоније оставио је своју пустињу и дошао у Александрију, да јавно изобличи Арија. Св. Јевтимије будући много притешњаван од царице Евдокије и лажног патријарха Теодосија, и не могући се више борити разлогом, напусти манастир и скрије се у пустињи; његовом примеру последују сви знатнији монаси, У пустињи остане Јевтимије све док лажни патријарх не би збачен и Православље се не утврди. А када у Јерусалиму иђаше највећа агитација у име цара против IV сабора, што би у Халкидону, и када сав народ беше застрашен од јеретика, тада св. Теодосије Велики, већ оптерећен старошћу, као неустрашиви војник Христов дође у Јерусалим, уђе у велику цркву, успе се на степенице и махнув руком на народ рече: „Ако неко не поштује четири Васељенска сабора као и четири Јеванђеља, нека буде проклет!“ (До тога времена беху држана само четири сабора Васељенска). Сви слушаоци беху ужаснути од оних речи; и нико од јеретика не смеде ништа против рећи.

Созерцање

Да созерцавам Господа Исуса као светлост и то:
1. као светлост животу моме; као светлост роду људском; као светлост свакој твари.
2. као светлост нарочито у мраку страха и страдања.
3. као светлост у часу смртном, и по смрти – у вечности.

Беседа: о јединој светлости у тами

Ја сам светлост свијету. (Јов. 8, 12)

Откако је света и времена нико од рођених није се усудио изрећи ове речи. Било је и има људи, који говоре: ја доносим светлост!, али никад нико није се осмелио рећи: ја сам светлост! Једини је Господ Исус могао изрећи те речи смело и уверено. Његов кратки живот на земљи и Његова дуга историја од близу 2000 година потпуно су оправдали ове речи. Он је светлост истине, правде и живота.
Он је светлост истине, јер је јавио Собом истину о правој природи Бога и о правој природи човека, и о односу човека према човеку, и о односу човека према Богу, и о односу Бога према човеку. Небо и земља проћи ће, а Његове речи неће проћи, јер и небо и земља постали су Његовом речју, а Његова реч је од Њега и са Њим заувек, и неће проћи.
Он је светлост правде, јер је показао јачину правде и немоћ неправде. Он је то јавио у јаркој светлости оним што је рекао, оним што је учинио, и оним што је доживео и преживео међу неправедницима. То је Он јавио и кроз цркву Своју у току досадашњих 20 столећа, кроз безбројне светитеље правде и мученике за правду. Правда је од Бога и на дугој линији историје она никад не може бити побеђена; неправда је од немоћних бића; она брзо истрчи са својим тријумфалним барјаком на бедем, али се исто тако брзо и сруши у гроб.
Он је светлост живота. Његове речи осветљују живот; Његова дела осветљују живот; Његова победа осветљује живот; нарочито Његово васкрсење, као најсјајније сунце, јарком светлошћу осветљује живот, и разгони смрт као слабу сенку.
О Господе Исусе, светлости најсветлија, Сунце истине, Сунце правде и Сунце живота, обасјај нас грешне и недостојне! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Житија светих из Охридског Пролога