Вечерња

Друга књига Мојсијевa (12,51; 13,1-3; 10-12; 14-16; 22,29)

51. И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље Мисирске у четама њиховим.

1. И рече Господ Мојсију говорећи: 2. „Посвети ми свакога првенца, што год отвора материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје.” 3. И Мојсије рече народу: „Памтите овај дан, у који изађосте из Мисира, из дома ропскога, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем.

10. Зато врши закон овај на време, од године до године. 11. И кад те уведе Господ у земљу Хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је, 12. одвајаћеш Господу што год отвора материцу, и од стоке твоје што год отвора материцу, што је мушко, да буде Господу.

14. А кад те запита син твој у напредак говорећи: ‘Шта је то?‘ реци му: ‘Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропскога. 15. Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи Мисирској од првенца човечијег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвора материцу, а сваког првенца синова својих откупљујем. 16. И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојима, да нас је руком крепком извео Господ из Мисира.‘

29. Од летине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш.

Трећа књига Мојсијева (12,1-4; 6; 8)

1. И рече Господ Мојсију говорећи: 2. „Кажи синовима Израиљевијем, и реци: ‘Кад жена затрудни и роди мушко, нечиста да је седам дана; као у дане кад се одваја ради немоћи своје, биће нечиста. 3. А у осми дан нека се обреже дете. 4. А она још тридесет и три дана нека остане чистећи се од крви; ни једне свете ствари да се не додева и у светињу да не иде док се не наврше дани чишћења њезина.

6. А кад се наврше дани чишћења њена ради сина или ради кћери, нека донесе свештенику на врата шатора од састанка јагње од године за жртву паљеницу, и голупче или грлицу за жртву ради греха.

8. Ако ли не може дати јагњета, онда нека узме две грлице или два голубића, једно за жртву паљеницу а друго за жртву ради греха; и очистиће је свештеник од греха њена и биће чиста.”

Четврта књига Мојсијева (8,15-17)

15. А послије нека дођу Левити да служе у шатору од састанка, кад их очистиш и принесеш за принос. 16. Јер су мени дани између синова Израиљевијех; за све што отвора материцу, за све првенце између синова Израиљевијех узех њих. 17. Јер је мој сваки првенац међу синовима Израиљевијем и од људи и од стоке; онај дан кад побих све првенце у земљи Мисирској, посветио сам их себи.

Књига пророка Исаије (6,1-12)

1. Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високу и издигнуту, и скут му испуњаваше цркву. 2. Серафими стајаху више њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема лећаше. 3. И викаху један другоме говорећи: „Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове.” 4. И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима. 5. И рекох: „Јаох мени! погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер цара Господа над војскама видех својим очима. 6. А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима, 7. и дотаче се уста мојих, и рече: „Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се.” 8. Потом чух глас Господњи где рече: „Кога ћу послати?“ и „Ко ће нам ићи?“ А ја рекох: „Ево мене, пошљи мене.“ 9. А он рече: „Иди, и реци томе народу: ‘Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати’. 10. Учини да одебља срце томе народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле. 11. А ја рекох: „Докле Господе?” А он рече: „Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвијем не опусти, 12. и докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.“

Књига пророка Исаије (19,1; 3-5; 12; 16; 19-21)

1. Бреме Мисиру. Гле, Господ седећи на облаку лаку доћи ће у Мисир; и затрешће се од њега идоли Мисирски, и срце ће се растопити у Мисирцима.

3. И нестаће духа Мисиру, и намеру његову разбићу; тада ће питати своје идоле и опсенаре и враче и гатаре. 4. И предаћу Мисирце у руке жестоким господарима, и љут ће цар владати њима, вели Господ, Господ над војскама. 5. И нестаће воде из мора, и река ће пресахнути и засушити се.

12. Где су? Где су мудраци твоји? Нека ти кажу ако знају што је наумио за Мисир Господ над војскама.

16. Тада ће бити Мисирци као жене; бојаће се и дрхтати од руке Господа над војскама кад замахне на њих.

19. У то ће време бити олтар Господњи усред земље Мисирске, и споменик Господњи на међи њеној; 20. и биће знак и сведочанство Господу над војскама, у земљи Мисирској. Кад стану викати ка Господу на насилнике, он ће им послати спаситеља и кнеза и избавиће их. 21. И биће познат Господ Мисирцима, и познаће Мисирци Господа у то време, и служиће му жртвама и дарима, и заветоваће завете Господу, и извршиваће.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 8 (2,25-32)

25. И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеон, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утеху Израиљеву, и Дух Свети беше на њему. 26. И њему беше Дух Свети открио да неће видети смрти док не види Христа Господњега. 27. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону, 28. Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече: 29. „Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, по речи својој; 30. јер видеше очи моје Спасење твоје, 31. које си уготовио пред лицем свих народа. 32. Светлост, да просвећује незнабошце, и славу народа твога Израиља.”

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 316 (7,7-17)

7. А ван свакога је спора да већи благосиља мањега. 8. И тако овде десетак узимају људи смртни, а тамо онај за којега се сведочи да живи. 9. И могло би се рећи, да Левије који узима десетак, даде десетак кроз Авраама, 10. Пошто он још беше у бедрима оца када га срете Мелхиседек. 11. Ако је, дакле, савршенство било постигнуто кроз левитско свештенство, јер је народ њиме доведен под Закон, зашто је било још потребно говорити да ће се појавити други Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину Аронову? 12. Али када се мења свештенство, мора се променити и Закон. 13. Јер Онај за кога се ово вели из другога је племена, од кога нико није приступао жртвенику. 14. Јер је очигледно, да је Господ наш произишао из племена Јудиног, за које Мојсеј ништа не рече о свештенству. 15. И још је очигледније, када по подобију Мелхиседекову настаје други Свештеник, 16. који није постао по закону телесне заповести, него по сили живота неуништивога. 17. Јер Писмо сведочи: „Ти си Свештеник вавек по чину Мелхиседекову.”

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 6, 7, 8 (2,22-24; 25-40)

22. А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, Донеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа – 23. Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу – 24. И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: две грлице или два голубића.

25. И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеон, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утеху Израиљеву, и Дух Свети беше на њему. 26. И њему беше Дух Свети открио да неће видети смрти док не види Христа Господњега. 27. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону, 28. Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече: 29. „Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, по речи својој; 30. јер видеше очи моје Спасење твоје, 31. које си уготовио пред лицем свих народа. 32. Светлост, да просвећује незнабошце, и славу народа твога Израиља.” 33. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему. 34. И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. 35. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца.” 36. И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живела са мужем од девојаштва свога. 37. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом. 38. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму. 39. И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет. 40. А дете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија беше на њему.