Свети апостол Онисим

Један од Седамдесет. Би роб Филимона, човека богата и угледна у граду Колосају у Фригији, но погрешио нешто своме господару и побеже у Рим где чу Јеванђеље од апостола Павла и крсти се. Па како је апостол Павле и Филимона раније био привео правој вери, то он измири ову двојицу, Филимона и Онисима, господара и роба, написавши нарочиту посланицу Филимону, један од најдирљивијих писаних састава који уопште постоје у Светом Писму. „Молимо те“, пише апостол Филимону, „за чедо моје Онисима, којега родих у оковима својим… Јер можда се зато и растаде с тобом за кратко да га добијеш за вјечност, не више као роба, него више од роба, брата љубљенога…“ (Фил 1, 10 и 15-16). Тронут овим писмом Филимон заиста прими Онисима као брата ослободивши га робовања. Доцније Онисим буде постављен за епископа од самих апостола и прими Ефеску столицу по смрти апостола Тимотеја. То се види из посланице Игњатија Богоносца. У време Трајановог гоњења Онисим већ као старац би ухапшен и у Рим доведен. Ту је одговарао пред судијом Тертулом, тамновао и најзад посечен био. Тело његово узе нека богата жена, стави у сребрни ковчег и чесно сахрани 109. године.

Преподобни Евсевије

Пустињак сиријски. Најпре се подвизавао под руководством светих мужева, а доцније удаљио и осамио у пустињи. Хранио се искључиво биљном храном. Чак ни воћа није окушао. Све време проводио у отвореном простору на молитви, трпећи сваку непогоду времена. Доживео старост од 95 година и мирно се упокојио у Господу 440. години.

На 6. часу: Књига пророка Захарије (8,7-17)

7. Овако вели Господ над војскама: „Ево, ја ћу избавити свој народ из земље источне и земље западне. 8. И довешћу их, и они ће наставати усред Јерусалима, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, истином и правдом.” 9. Овако вели Господ над војскама: „Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква. 10. Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једнога на другога. 11. А сада нећу бити као пре остатку тога народа”, говори Господ над војскама. 12. „него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у нашследство остатку тога народа. 13. И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов; не бој те се, нека вам се окрепе руке.” 14. Јер овако вели Господ над војскама: „Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши”, вели Господ над војскама, „и не раскајах се, 15. Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудину; не бојте се. 16. Ово је што треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим; 17. И не мислите један другоме зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим”, говори Господ.

На вечерњи: Књига пророка Захарије (8,9-23)

9. Овако вели Господ над војскама: „Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква. 10. Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једнога на другога. 11. А сада нећу бити као пре остатку тога народа”, говори Господ над војскама. 12. „него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у нашследство остатку тога народа. 13. И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов; не бој те се, нека вам се окрепе руке.” 14. Јер овако вели Господ над војскама: „Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши”, вели Господ над војскама, „и не раскајах се, 15. Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудину; не бојте се. 16. Ово је што треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим; 17. И не мислите један другоме зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим”, говори Господ. 18. Потом дође ми реч Господа над војскама говорећи: 19. Овако вели Господ над војскама: „Пост четвртога месеца, и пост петога и пост седмога и пост десетога обратиће се дому Јудину у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир.” 20. Овако вели Господ над војскама: „Још ће долазити народи и становници многих градова; 21. долазиће становници једнога у други говорећи: ‘Хајдемо да се молимо Господу и да тражимо Господа над војскама; идем и ја.‘” 22. Тако ће доћи многи народи и силни народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму и да се моле Господу. 23. Овако вели Господ над војскама: „У то ће време десет људи од свих језика народних ухватити једнога Јудејца за скут говорећи: „Идемо с вама, јер чујемо да је Бог с вама.”

Расуђивање

За свакога човека драгоцен је мир душевни. Код оних који су стекли мир душевни, тело може бити непрестано у покрету, у раду, у муци, али душа њихова, приљубљена Богу, остаје увек у непоколебљивом миру. Св. Серафим Саровски учи: „Треба се старати свим начинима, да се одржи мир душевни. Не узмућивати се увредама од људи. Зато је нужно по сваку цену уздржавати се од гнева, и помоћу стражења (над самим собом) чувати ум и срце од непристојних покрета… За очување мира душевног потребно је такође избегавати осуђивање других. Неосуђивањем и ћутањем мир душевни се да сачувати. Када се човек налази у таквоме стању, он добија божанска откровења. Да би се човек пак сачувао од осуђивања других, мора стражити над самим собом; не сме ни од кога примати недуховних мисли, и треба да је према свему (светскоме) мртав. Ми морамо неуморно чувати срце своје од непристојних помисли и утисака (Приче 4, 23). Од сталног стражења над срцем, у срцу се рађа чистота, у којој се види Господ, по речима вечне истине: блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мат. 5, 8).“

Созерцање

Да созерцавам Господа Исуса као путника и то:
1. како се путујући замара, зноји, гладни и жедни ради спасења мога, твога и свих људи,
2. како се и ноћу труди за спасење моје, твоје и свих људи,
3. како на свима путовима мисли, брине и жели спасење мени, теби и свима људима.

Беседа: о верном народу и неверним старешинама

Кад дође Христос, еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини? (Јов. 7, 31)

Господ Христос чињаше чудесна дела пред свима, и сви видеше, али сви не вероваше. Народ виде чудеса Његова и поверова у Њега. Слуге чуше речи Његове и повероваше у Њега. А вође народа и старешине слугу такође видеше чудеса Његова, али не повероваше у Њега. И тако се још у оне дане обистинише речи Спаситеља: многи ће први бити последњи и последњи први. Они који беху први у части и власти, беху последњи у вери у Њега; а они који беху последњи у части и власти, беху први у вери у Њега.
Зашто народ и слуге повероваше а кнежеви и књижевници не повероваше? Зато што народ и слуге сматраху себе маленим и незнатним, те немаху ни гордости личне, нити пак зависти према Христу. Народ и слуге без злобе и предрасуде гледаху божанска чудеса, и слушаху божанске речи, и дивљаху се и радоваху се. А кнежеви и књижевници сматраху себе за прве у народу и у свету те беху испуњени городшћу и завишћу, па не могаху ни часа гледати чудесна дела нити слушати божанске речи без злобе и зависти.
Видите ли, браћо, како човек без смерности и скромности не може ни познати истину, ни радовати се истини? Видите ли како гордељивац и завидљивац не даду ни Богу испред себе? Исто као негда сатана!
Господе Исусе, истино вечна, очисти срца наша од гордости и зависти. Да бисмо Те могли видети и Теби се радовати. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Житија светих из Охридског Пролога