Српска православна црква

Serbisch-Orthodoxe Kirche

Житија светих из Охридског Пролога

Уторак, 15.04
09:00 ЈУТРЕЊЕ
18:00 СВЕТО ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊЕ

Преп. Тит Чудотворац

Од младих година возљуби Христа Господа и омрзе свет сујетни. Тога ради остави свет, оде у манастир и прими ангелски образ. Не жалећи себе, он се предаде прискорбном и тесном путу иноческом. Кроз велико стрпљење стече две основне добродетељи: смерност и послушност, и у овим добродетељима он превазиђе „не само братију него и све људе“. Чистоту душе и тела беше сачувао од младости своје. У време иконоборске јереси показа се као непоколебљиви столп Цркве Божје. Због његове велике смерности и чистоте дарова му се од Бога дар чудотворства и за живота и по смрти. А кад се пресели ка Господу, остави многобројне ученике своје. Упокоји се мирно у IX веку.

Св. муч. Амфијан и Едесије

Два младића, два брата рођена. Из града Патаре, од родитеља знаменитих но незнабожних. Када учаху светске науке у граду Вириту, просветише се некако Духом Божјим, те познавши лаж незнабоштва назреше истину Хришћанства. Па кад се вратише дома, не могоше живети више са незнабожним родитељима и сродницима него тајно одбегоше у Кесарију Палестинску к презвитеру Памфилу, познатом по светости и духовној учености. Код Памфила се поучаваху закону Божјем дан и ноћ и упражњаваху у подвизима хришћанским. За Амфијана се каже да телом беше 20 година стар, а разумом и великодушношћу столетан. Када наста гоњење, у време Максимина, многи хришћани побегоше из града и сакрише се, док се други драговољно и радосно предадоше у руке мучитеља, да би пострадали за име Онога који је прво за њих пострадао. Амфијан буде међу овим последњим. Он дође небојажљиво у храм незнабожачки, где кнез Урбан приношаше жртве идолима, па ухвати кнеза за руку, којом држаше жртву, и викну му да одустане од служења и жртвоприношења мртвим идолима, и да позна Бога истинога. Неки који чуше ове речи и видеше оволику храброст Амфијанову, покајаше се и примише веру Христову. Но кнез, ражљућен, баци Амфијана на муке. Између осталих мука завише му ноге памуком па запалише. Но кад оста жив, бацише га у море са каменом о врату; а море се узбурка и избаци тело мучениково у град. Едесије би најпре послан у бакарне руднике у Палестину, по том одведен у Мисир. У Александрији испуни се светом ревношћу против некога кнеза Јероклеа, који на тргу беше прикупио хришћанске монахиње, девојке и часне жене, и раздаваше их најбестиднијим развратницима на поругање – испуни се Едесије светом ревношћу и удари шамар бесчесном кнезу. Због тога би мучен и у море утопљен, као и брат му Амфијан. Као два невина јагњета жртвоваше се за Христа, око 306. Год., и преселише се у дивне дворе Господње.

Читање из Светог писма – Страдална седмица и Васкрс – Благовести Пресвете Богородице

Прва књига Мојсијева (28,10-17)

10. А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан. 11. И дође на једно место, и ондје заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. 12. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху; 13. и гле, на врху стајаше Господ, и рече: „Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; 14. и семена ће твога бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. 15. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним што ти рекох. 16. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: „Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах.“ 17. И уплаши се, и рече: „Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

Књига пророка Језекиља (43,27; 44,1-4)

27. А кад се наврше ти дани, осмога дана и после нека приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ.

1. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. 2. И рече ми Господ: „Ова врата нека буду затворена и да се не отворају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена. 3. За кнеза су; сам кнез нека седа на њима да једе хлеб пред Господом; кроз трем од ових врата нека улази и истим путем нека излази.” 4. И одведе ме к северним вратима пред дом; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње, и падох на лице своје.

Приче Соломонове (9,1-11)

1. Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; 2. покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. 3. Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: 4. „Ко је луд, нека се уврати овамо.” И безумнима вели: 5. „Ходите, једите хеба мог, и пијте вина које сам растворила. 6. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.” 7. Ко учи потсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. 8. Не карај потсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. 9. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведнога, и знаће више. 10. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. 11. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

Друга књига Мојсијевa (3,1-8)

1. А Мојсије пасијаше стадо Јотору тасту свом, свештенику Мадијамском, и одведе стадо преко пустиње, и дође на гору Божију Хорив. 2. И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева. 3. И Мојсије рече: „Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина.” 4. А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог из купине, и рече: „Мојсије! Мојсије!” А он одговори: „Ево ме.“ 5. А Бог рече: „Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља.„ 6. Још рече: „Ја сам Бог оца твог, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“ А Мојсије заклони лице своје, јер га страх бејаше гледати у Бога. 7. И рече Господ: „Добро видех невољу народа свог у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову.” 8. И сиђох да га избавим из руку Мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече, на место где су Хананеји и Хетеји и Амореји и Ферезеји и Јевеји и Јевусеји.

Приче Соломонове (8,22-30)

22. Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре свакога времена. 23. Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље. 24. Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом. 25. Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила; 26. још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском; 27. кад је уређивао небеса, онде бех; кад је размеравао круг над безданом. 28. Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану; 29. кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести његове, кад је постављао темеље земљи; 30. тада бех код њега храњеница, бех му милина сваки дан, и весељах се пред њим свагда;

Јутрења

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 4 (1,39-49; 56)

39. А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. и повика узвишеним гласом и рече: „Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мога мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твога дође у уши моје, заигра дете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која верова, да ће се извршити што јој је казао Господ.” 46. И рече Марија: „Велича душа моја Господа; 47. и обрадова се дух мој Богу, Спасу моме, 48. што погледа на смерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. што ми учини величину Силни, и свето име Његово.

56. И остаде Марија са њом око три месеца, и врати се дому своме.

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 306 (2,11-18)

11. Јер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: 12. „Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора песмом ћу те величати.” 13. И опет: „Ја ћу се уздати у Њега.” И опет: „Ево ја и деца коју ми даде Бог.” 14. А пошто та деца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, 15. и да избави оне који из страха од смрти целога живота беху кривци за своје робовање. 16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини семену Авраамову. 17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и веран првосвештеник у служби Богу, како би очистио грехе народа. 18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 3 (1,24-38)

24. А после оних дана затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи: 25. „Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.” 26. А у шести месец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет, 27. девојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и девојци беше име Марија. 28. И ушавши к њој анђео рече: „Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. благословена си ти међу женама!” 29. А она видевши га, уплаши се од речи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав? 30. И рече јој анђео: „Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога! 31. И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. 32. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова; 33. и цароваће над домом Јаковљевим вавек, и царству његову неће бити краја.” 34. А Марија рече анђелу: „Како ће то бити кад ја не знам за мужа?” 35. И одговарајући анђео рече јој: „Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. 36. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом. 37. Јер у Бога је све могуће што каже.” 38. А Марија рече: „Ево слушкиње Господње – нека ми буде по речи твојој!” И анђео отиде од ње.

Расуђивање

„Боље бити незналицом, а љубављу се приближавати Богу, него бити многозналицом и уједно непријатељ Богу“. То су речи св. Иринеја, Лионског свештеномученика. Истинитост ових речи потврђивала се у свима временима, па се потврђује и у наше време. Само се овоме мора једно додати, на име, да љубитељи Бога нису незналице, пошто они знају за Бога толико, да Га могу љубити. Од свих знања људских, ово је знање најважније и највеће. И још се мора додати, да непријатељи Божји не могу бити многозналице – мада они себе за такве сматрају – пошто је њихово знање неминовно хаотично, јер нема главе и нема реда. Јер глава и ред свакоме знању јесте Бог. Неки од светитеља – као Павле Прости – нису знали ни читати ни писати, али су силом духа свога и божанственом љубављу превазилазили сав свет. Ко се љубављу приближује Богу, тај није способан за злочин. А ученост без љубави к Богу задахнута је духом злочина и рата. Св. Јевтимије Велики учаше: „имајте љубав, јер што је со јелу, то је љубав свакој врлини.“ Безукусна је и хладна свака врлина ако није посољена и загрејана божанском љубављу.

Созерцање

Да созерцавам Господа Исуса у аду, и то:
1. како је Његов план спасења свеобиман, обухвата сва колена и сва времена од почетка до краја;
2. како је Он дошао на земљу у телу, не само ради оних који су тада живели на земљи него и ради оних који ће живети, као и за оне који су живели;
3. како Он, док Му мртво тело лежи у гробу, душом силази у ад да објави спасење и ослобођење окованих.

Беседа: о живоме Богу и о живој деци Његовој

Ако, дакле, живимо ако умремо Господњи смо. (Рим. 14, 8)

Чији смо кад живимо? Господњи. Чији смо кад умиремо? Господњи. Чији су праведници? Господњи? Чији су грешници? Господњи. Господ обухвата све, и живе и мртве, и садашње, и прошле, и будуће. Нико није тако свеобухватљив као Господ Исус. Који од такозваних добротвора човечанства, од учитеља, вођа, просветитеља, икада покуша да учини неко добро умрлим? Ту се може одлучно одговорити: никада и нико! И сама помисао била би смешна у очима васцелога света – учинити неко добро мртвима! То је смешно свима онима који мисле, да је смрт моћнија од Бога, и да оно што она прогута, уништава за свагда. Но бринути за мртве, и чинити добро мртвима, престало је бити смешним од откровења Господа Исуса, који откри да је Бог – Бог живих, и који то и на делу показа сишавши у ад, да ослободи и спасе душе помрлих праведника све од Адама па до Његове смрти на крсту.
Свеобухватљив је Господ наш преславни како Својом видовитом мишљу, јер мисли о свима и види све од жене рођене, и над гробовима и у гробовима; тако и Својом љубављу, јер грли све душе праведничке, без обзира које их место или време скрива; тако најзад и Својим трудом, јер се труди за све њих, да их све ослободи, спасе, уведе у царство и прослави пред лицем Оца Свог небесног, Духа Светог Животворног и безбројних светих Ангела. Господе, Теби слава и хвала вавек. Амин.

Пријавите се

Унесите вашу е-мејл адресу и шифру ако сте већ направили профил.

Заборавио сам лозинку?
Ако још увек немате налог, морате га најпре направити:

Ова веб-страница користи колачиће (енгл. cookies) ради побољшања њеног рада. Коришћењем ове веб-странице, прихватате да сте сагласни са условима заштите података.

Направите профил

Унесите податке како бисте направили свој профил.

Проверите вашу е-мејл пошту – и кликните на линк који смо вам послали. Ваш налог ће бити активан тек када потврдите вашу е-мејл адресу!