Васкрсни понедељак

…И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се. Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали…

Народни обичаји

У већини наших крајева Васкршњи празници трају три дана. На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, на коме се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.

Тамо, рано изјутра, по завршеној служби у храму, монаси излазе из манастирске порте, носећи Црквене предмете, на челу са иконом Богородице Тројеручице. Крећући се лаганим ходом у поворци, поју сво време тропаре Богородици и обилазе места: Крст цара Душана, спомен место Богородици подигнуто на месту где је угинула мазга која је донела икону Богородице Тројеручице из Јерусалима, костурницу где се чувају кости упокојених монаха, а онда се враћају у манастир и поново улазе у храм.

Велики вашар на Светли пондељак одржава се у Трговишту.

Св. апостоли Иродион, Агав, Руф, Асинкрит, Флегонт и Ермије

Беху сви од Седамдесеторице апостола. Све их спомиње апостол Павле у својим посланицама. Иродион беше сродник Павлов. Поздравите, пише Павле Римљанима, Иродиона рођака мојега (16, 11). Много пострада Иродион од Јевреја као епископ Неопатрски: бише га штаповима по глави, камењем га удараше по устима, бодоше га ножевима. И када га оставише као мртва, устаде свети Иродион и продужи служити апостолима. У Риму је помагао апостолу Петру, и би посечен са многим другим хришћанима онога истога дана када и Петар распет. Св. Агав имађаше дух пророчки. У Делима Апостолским помињу се два његова пророчанства. Прво, прорекао је велику глад по целом свету, која се и зби у време ћесара Клаудија. И друго, када се срете у Кесарији с апостолом Павлом, који иђаше за Јерусалим, Агав узе појас Павлов и веза себи и руке и ноге говорећи: тако вели Дух Свети: човјека којега је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји (21, 11). Св. Руф беше епископ у Тиви Јеладској. И њега спомиње апостол Павле: поздравите Руфа избранога у Господу (Рим. 16, 13). Беше епископ у Ирканији Азијској. Св. Флегонт, који се на истом месту спомиње, беше епископ у Тракијском граду Маратону. Св. Ермија, споменут с осталима, беше епископ у Далмацији. Сви они као пчеле Христове разношаху мед Јеванђеља по разним крајевима, страдајући много ради љубави Христове. Сви се преселише у вечно царство Христа љубљенога.

Св. Нифонт еп. Новгородски

Одликоваше се великом ревношћу у зидању и оправљању храмова Божјих и великом храброшћу у противстајању насилним кнежевима. На 13 дана пред смрт јавио му се св. Теодосије и наговестио му његов скори прелаз у други свет. Упокојио се 1156. год.

Св. Келестин папа Римски

Велики ревнитељ вере православне. У време III Васељ. Сабора писао посланицу против јеретика Несторија. Упокојио се мирно 432. год.

Читање из Светог писма на Васкршњи понедељак

Дап. 2 зач. (I, 12-17, 21-26).

У дане оне, вратише се Апостоли у Јерусалим са горе зване Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода. И кад уђоше, попеше се у горњу одају гдје су боравили, и то: Петар и Јаков, и Јован и Андреј, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев. Ови сви бијаху истрајно и једнодушно на молитви и мољењу, са женама и са Маријом матером Исусовом и са браћом његовом. И у те дане устаде Петар између ученика, – а бијаше народа на окупу око сто двадесет душа, – и рече: људи браћо, требало је да се изврши оно Писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду, који бјеше предводник оних што ухватише Исуса; јер се бројаше с нама и бијаше примио удјел службе ове. Треба, дакле, од ових људи који су били заједно с нама за све вријеме откако међу нас дође и изиђе од нас Господ Исус, почевши од крштења Јованова до дана када се узнесе од нас, да један од ових буде с нама свједок његовог васкрсења. И поставише двојицу: Јосифа званог Варсава, који би назван Јуст, и Матију. И помоливши се рекоше: Ти, Господе, познаваоче срдаца свију, покажи једнога од ове двојице кога си изабрао, да прими удјел ове службе и апостолства, из којег испаде Јуда, да иде на мјесто своје. И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матију, и би прибројан Једанаесторици апостола.

Јн. 2 зач. (I, 18-28).

Бога нико није видио никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, он га објави, и ово је свједочанство Јованово кад послаше Јудејци из Јерусалима свештенике и левите да га запитају: Ко си ти? И признаде и не порече; и признаде: Ја нисам Христос. И упиташе га: Шта дакле? Јеси ли ти Илија? И рече: Нисам. Јеси ли ти пророк? И одговори: Не. А они му рекоше: Ко си? Да одговор дамо онима који нас послаше: Шта кажеш о себи самом? Рече: Ја сам глас вапијућег у пустињи: Поравните пут Господњи, као што каза Исаија пророк. А изасланици бијаху од фарисеја. И запиташе га и рекоше му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос, ни Илија, ни пророк? Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом, а међу вама стоји кога ви не знате. То је Онај што долази за мном, који преда мном би, коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући његовој. Ово се догоди у Витанији с оне стране Јордана гдје Јован крштаваше.

Расуђивање

Има јунаштва над јунаштвом и подвига над подвигом. Свети Епифаније Кипарски позвао на ручак Илариона Великог, па да би показао што веће гостољубље према свом знаменитом госту, изнесе на трпезу печено пиле и понуди. Рекне му Иларион: „опрости, но од када се замонаших не једох ништа заклано!“ На то Епифаније: „а ја од када се замонаших не легох никад у постељу докле најпре не опростих противнику своме!“ Удивљен Иларион рече: „твоја је врлина, свети Владико, већа од моје!“ – Ово је велика поука за све нас. Превасходна је ствар пост, али је још превасходнија опраштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда показује великодушност. Оно претходи овоме, но само оно не спасава без овога.

Созерцање

Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. у телу земаљском, пре васкрсења, у телу подложном глади, болу и смрти;
2. у телу небеском, по васкрсењу, у телу неподложном глади, болу и смрти.

Беседа: о васкрсењу мртвих

Али, рећи ће неко: како ће устати мртви? и у каквом ће тијелу доћи? (I Кор. 15, 35)

Апостол Павле унапред зна приговоре, које ће неверни чинити васкрсењу из мртвих, па их унапред и одбија. Како ће устати мртви? питају се и данас неверни, који ни телесним очима не виде чудеса васкрсења у природи, а камо ли духовним. Безумниче, продужује апостол, ти што сејеш, неће оживљети ако не умре. Док семе у земљи не умре, не израста биљка, то јест нешто сасвим различито од семена. Но неверни гледа очима, и не види, него се и даље пита: како ће васкрснути мртав човек? Како? Онако како је Христос васкрсао. Он се спустио мртав у гроб, а дигао жив. Васкресење из смрти показује и природа; но јаче од природе показује васкрсли Господ. Да би нам олакшао веровати и надати се – веровати у васкрсење уопште, и надати се нашем сопственом васкрсењу, Он је сам васкрсао из гроба, васкрснувши пре тога Лазара Четвородневнога, и сина Наинске удовице и ћерку Јаирову.
Но у каквом ће телу устати мртви? питају се неверни. У онаквом у каквом Бог хоће. У Бога је безброј врста тела. Сва тела пак дели апостол у две групе: у земаљска и у небеска. У небеска тела, дакле, обући ће се они који су умрли у земаљским телима: нетрулежно замениће трулежно, бесмртно замениће смртно, красно замениће ругобно. Но и у небеском телу човек ће познати себе и друге око себе, као што човек познаје себе и кад је обучен у просјачке рите и кад је обучен и царску порфиру.
Господе пребогати, не предај нас вечној трулежи, но као царске синове обуци нас у одећу бесмртну. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Житија светих из Охридског Пролога