Српска православна црква

Serbisch-Orthodoxe Kirche

Житија светих из Охридског Пролога

Петак, 16.05
09:00 ЈУТРЕЊЕ
18:00 ВЕЧЕРЊА СА МОЛЕБАНОМ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦЕ

Свети мученици Тимотије и Мавра

Чудна је судба ових дивних мученика, женика и невесте! На двадесет дана по њиховом венчању, беху изведени на суд због вере хришћанске, пред тиваидског намесника Ариана, у време цара Диоклецијана. Тимотеј беше чтец цркве у своме месту. Ко си ти? упита га намесник. Одговори Тимотије: Хришћанин сам и чтец цркве Божје. Рече му онај даље: зар не видиш ти око тебе приготовљена оруђа за мучење? Одговори Тимотеј: „И ти не видиш ангеле Божје који ме крепе“. Тада намесник нареди те му железном шипком уши прободоше тако, да му од бола, зенице очне искочише. Мавра најпре би уплашена од мука, но кад је муж охрабри, и она исповеди своју непоколебљиву веру пред намесником. Овај нареди те јој најпре сву косу почупаше, а потом и прсте на рукама одсекоше. После многих других мука, којима би убрзо подлегли, да их није крепила благодат Божја, они бише обоје распети на крст, једно према другом. И тако висећи на крсту, осташе у животу пуних девет дана, саветујући и храбрећи једно друго у трпљењу. Десетога дана предаду дух свој Господу, за кога претрпеше крсну смрт, и тако се Царства Његовог удостојише. Чесно пострадаше за Христа 286. године.

Преподобни Теодосије Кијево-Печерски

Од најраније младости избегаваше смех и весеље и предаваше се богомислију и молитви. Због тога је често био бијен од мајке, а нарочито још кад му мајка, једнога дана, смотри железни појас око нага тела, од чега му кошуља беше крвава. Прочитавши једном у Јеванђељу речи Спаситељеве: „Ко љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан“, он напусти дом родитељски и одбеже у Кијевску пештеру преподобном Антонију. Овај га прими и ускоро замонаши. Када га мајка пронађе и почне звати кући, он посаветова мајку, те се и она замонаши у једном женском манастиру. Својим подвигом, кротошћу и добротом Теодосије убрзо превазиђе све монахе и постаде врло мио Антонију, који га постави за игумана манастира. За време његово богатство се у манастиру јако умножи, цркве и келије сазидаше и устав Студитски уведе у потпуности. Бог обдари Теодосија великом благодаћу, због његове девствене чистоте, превеликог труда молитвеног и љубави према ближњим, те имађаше овај Божји човек велику моћ над дусима нечистим, и исцељиваше болести, и прозираше у судбине људи. Са светим Антонијем, Теодосије се сматра оснивачем и уређивачем монаштва у Русији. Упокојио се мирно 1074. године. Мошти његове целебне почивају поред моштију Антонијевих.

Читање из Светог Писма – Седмица четврта – Самарјанке – Свети апостол и јеванђелист Марко – Марковдан

Вечерња

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 50 (1,1-12)

1. Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расејаних по свету.  2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења,  3. знајући да кушање ваше вере гради трпљење:  4. а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка.  5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се.  6. Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га ветар подиже и витла.  7. Јер такав човек нека не мисли да ће примити што од Господа.  8. Двоједушан човек непостојан је у свима путевима својим.  9. А понизни брат нека се хвали висином својом;  10. а богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвет травни.  11. Јер огреја сунце са жегом, и осуши траву, и цвет њезин отпаде, и красота лица њена пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути.  12. Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота, који Господ обећа онима који га љубе.

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 50,51 (1,13-27)

13. Ниједан кад је кушан да не говори: „Бог ме куша;” јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога,  14. него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара.  15. Тада жеља затрудњевши рађа грех, а грех учињен рађа смрт.  16. Не варајте се, драга браћо моја.  17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца светлости, у којега нема изменљивости ни сенке промене.  18. Јер нас је драговољно родио речју истине, да будемо као првина од његових створења.19. Зато, драга браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор гневити се;  20. јер гнев човеков не твори правду Божију.  21. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасити душе ваше.  22. Будите пак творци речи, а не само слушаоци, варајући сами себе.  23. Јер ако ко слуша реч а не твори, он је сличан човеку који гледа лице тела свог у огледалу;  24. јер се огледа, па отиде, и одмах заборави какав беше.  25. Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у њему, и не постане забораван слушалац него творац дела, тај ће бити блажен у делању свом.  26. Ако ко од вас мисли да је побожан, а не зауздава језика свог, него вара срце своје, његова је побожност узалуд.  27. Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од света.

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 52 (2,1-13)

1. Браћо моја, не гледајући ко је ко, имајте веру у нашега Господа славе Исуса Христа.  2. Јер ако дође на сабрање ваше човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у бедној хаљини,  3. и погледате на онога у светлој хаљини, и речете му: „Ти седи овде лепо”, а сиромаху: „Ти стани онде, или седи овде ниже подножја мог”;  4. зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судије са злим помислима?  5. Чујте, драга браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога света да буду богати вером, и наследници Царства које обећа онима који Њега љубе?  6. А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове?  7. Не хуле ли они на добро Име којим сте названи?  8. Но, ако ви закон царски извршујете по Писму: „Љуби ближњега својега као самог себе”, добро чините;  9. ако ли гледате ко је ко, грех чините, и закон вас кара као преступнике.  10. Јер који сав закон одржи а сагреши у једноме, крив је за све.  11. Јер Онај који је рекао: „Не чини прељубе!” рекао је и: „Не убиј!” Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона.  12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени;  13. јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави победу над судом.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 50 (10,1-5)

1. А потом изабра Господ и друге, седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и место куда намераваше сам ићи.  2. И рече им: „Жетве је много, а посленика мало: зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју.  3. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове.  4. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу.  5. У коју год кућу уђете најпре кажите: „Мир дому овоме!“

Литургија

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 63 (5,6-14)

6. Понизите се, дакле, под моћну руку Божију, да вас узвиси кад дође време.  7. Све своје бриге положите на Њега, јер се Он стара за вас.  8. Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.  9. Њему се противите утврђени вјером, знајући да се таква иста страдања догађају вашем братству по свету.  10. А Бог сваке благодати, који вас позва у вјечну своју славу у Христу Исусу, нека вас Он, пошто мало пострадате, усаврши, утврди, укрепи, утемељи;  11. Њему слава и сила у векове векова. Амин.  12. По Силуану, вјерном брату, као што мислим, написах вам ово мало, да посавјетујем и посвједочим да је то истинита благодат Божија, у којој ви стојите.  13. Поздравља вас Црква у Вавилону, изабрана као и ви, и Марко син мој.  14. Поздравите једни друге цјеливом љубави. Мир вам свима који сте у Христу Исусу. Амин.

Свето Јеванђеље од Марка, зачало 23 (6,7-13)

7. И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.  8. И заповеди им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни хлеба, ни новаца у појасу;  9. Него обувени у сандале, и не облачити две хаљине.  10. И рече им: „Где уђете у дом, онде останите док не изиђете оданде.  11. И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе.”  12. И отишавши проповедаху да се покају.  13. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху.

Расуђивање

Авва Јован Колов упита монахе: „Ко је продао Јосифа?“ Један одговори: „Браћа његова.“ Ha то ћe старац: „He браћа, него смирење његово. Јосиф је могао објавити да је он брат њихов и успротивити се продаји; но он je то прећутао. Смирење га је, дакле, продало; но то исто смирење после га је учинило господарем Мисира.“
Ми се и сувише бранимо од спољних непријатности предајући се вољи Божјој, зато и губимо добре плодове, који се жању на крају непријатности, поднетих са смирењем. Авва Пимен је говорио мудро: „Ми смо оставили лак јарам, тј. самоукорење, a натоварили смо тежак тј. самооправдање.“
Хришћанин прима сваку непријатност као заслужену садашњим или прошлим гресима својим, испитујући у свему вољу Божју c вером и чекајући крај c надом.

Созерцање

Да созерцавам вознесеног Господа Исуса и то:
1. како је Он почео Свој спасоносни посао на земљи као прост и смирен трудбеник,
2. како је завршио Свој спасоносни посао чудесним и славним вазнесењем Својим у небо.

Беседа: о томе како ће се посрамити идолопоклоници

Посрамиће се они … који говоре дрвету: ти си отац мој; и камену: ти си ме родио. Јер мени окренуше леђа а не лице; а кад су у невољи говоре: устани и избави нас! (Јерем. 2, 26-27)

Ваистину, посрамиће се сви они, браћо, који не виде даље од дрвета и камена, и који у безумљу своме говоре: човек је сав од биља и минерала, и са њим бива оно исто што и с биљем и минералима. Окренути леђима Творцу, они и не могу да виде друго до створења, и заборављајући Творца, они створења оглашују Творцем. Природа је, веле, човека и створила и родила; зато је човек мањи од природе, нижи од природе, слуга у крилу природе, роб на ланцу природе, мртвац у гробу природе. Посрамиће се они који тако говоре када падну у невољу, и завикаће к Богу: устани и избави нас!
Зашто вичу Богу: Устани? – као да Бог лежи! Не лежи Бог него стоји, стоји и чека да услужи свакога ко с вером и смирењем иште услугу од Њега. Но они који су се љубили с дрветом и каменом, док су се уздали у своју силу – они су Га оборили у животу своме, и избацили Га из живота свога. Зато, кад их притисне невоља, вичу му: устани!
А Господ је кротак, и устаје, и ходи у помоћ сваком покајнику. Нека се грешник покаје истински, и одбацивши грешну своју љубав, нека се врати љубави к Богу, па ће му Бог помоћи. Нека окрене леђа мртвом дрвету и камену, а лице к Богу живом, и Бог ће га избавити. Јер Свемогући није злопамтљив и осветљив. Нити је Он створио људе за смрт, него за живот.
О браћо, не тражимо помоћи у беспомоћних, нити живота у беживотних. Окренимо се лицем ка живоме Створитељу нашем, који нам је и дао лице сјајније од лица сваке земаљске твари. Вратимо се од западне странпутице ка источноме путу, јер је на овоме путу спасење. Само пожуримо, док наш последњи дан на земљи није утонуо у мрак запада.
О Господе вазнесени, вазнеси ум наш на небо. Очисти га од таме и олакшај га од земље, светлоносни Створитељу наш. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Пријавите се

Унесите вашу е-мејл адресу и шифру ако сте већ направили профил.

Заборавио сам лозинку?
Ако још увек немате налог, морате га најпре направити:

Ова веб-страница користи колачиће (енгл. cookies) ради побољшања њеног рада. Коришћењем ове веб-странице, прихватате да сте сагласни са условима заштите података.

Направите профил

Унесите податке како бисте направили свој профил.

Проверите вашу е-мејл пошту – и кликните на линк који смо вам послали. Ваш налог ће бити активан тек када потврдите вашу е-мејл адресу!