Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 190 (10,7-18)

7. Ви гледате по спољашности. Ако је ко уверен у себе да је Христов, нека опет помисли у себи да, као што је он Христов, тако смо и ми Христови. 8. Јер ако бих се нешто више похвалио влашћу нашом коју нам даде Господ за назидавање, а не за кварење ваше, нећу се постидети, 9. да се не покажем као да вас плашим посланицама. 10. Јер су му посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом присутан слаб је, и реч му је ништавна. 11. Нека такав помисли ово: какви смо речју у посланицама када смо одсутни, такви смо и делом кад смо присутни. 12. Јер не смемо себе убрајати или сравњивати са некима који сами себе хвале: али они кад сами себе собом мере, и сами себе са собом пореде, неразумни су. 13. А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила чију нам меру Бог додели, да достигнемо и до вас. 14. Јер се ми не простиремо преко мере, као да не досежемо до вас, него и до вас достигосмо с јеванђељем Христовим; 15. не хвалимо се преко мере у туђим трудовима, али имамо наду да ћемо се, кад узрасте вера ваша, с вама величати по правилу нашему изобилно. 16. Да и у даљим крајевима од вас проповедамо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђему правилу урађено. 17. А који се хвали, Господом нека се хвали! 18. Јер није ваљан онај који се сам хвали, него кога Господ хвали.

28. Заиста вам кажем: „Сви греси опростиће се синовима човечијим, и хуљења на Бога, ма колико хулили: 29. а који похули на Духа Светога нема опроштења ва век, него је крив вечноме суду.” 30. Јер говораху: „У њему је дух нечисти.” 31. И дођоше мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову. 32. И сеђаше народ око њега. И рекоше му: „Ено мати твоја и браћа твоја напољу траже те.” 33. И одговори им говорећи: „Ко је мати моја или браћа моја?” 34. И погледавши около на оне који седе око њега, рече: „Ево мати моја и браћа моја! 35. Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.”